Беживотно тијело Бранислава Божовића, за којим се трагало од јуче, пронађено је јутрос на подручју села Братач, у близини ријеке Заломке.

Увиђај је извршен послије дојаве о проналаску тијела.

Незванично се сазнаје да је у питању самоубиство вјешањем.

Полицијска управа Требиње се захваљује свим грађанима на пруженим информацијама у току потраге.

У прелијепом амбијенту Саборне цркве Свете Тројице у Мостару данас су подијељене 182 стипендије и награде ученицима основних и средњих школа и студентима у школској и академској 2023/2024. години са подручја Епархије захумско – херцеговачке и приморске.

Већ осму годину за редом Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета ” – Градски одбор Мостар додијељује стипендију „Владимир Ћоровић’’, а ове године Просвјетину стипендију добило је 42 ученика од 6. до 9. разреда основне школе, 41 средњошколац и 74 студента.

Троје ученика и студената добило је награду „Борис Пешко“ за активност у заједници, док су још 22 ученика и студената из цијеле Херцеговине добила награде за школовање.

У Саборној цркви, пред стипендистима, њиховим родитељима и донаторима Просвјетине стипендије који су дошли из свих крајева свијета, владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије је подсјетио на ријечи патријарха српског Павла који је увијек поручивао - „Будимо људи“, те подсјетио на његову скромност и величину.

Поучио је стипендисте о доброти, путу светитеља који су пролазили овоземаљски пут и животу, али и о жељи људи да буду бољи.

”Ова стипендија осим што помогне свима нама, показује нам да има људи који су спремни да подијеле оно што имају са другима”, рекао је владика додајући да Бог жели да се сви у добру уједине. Пожелио је стипендиста из свих дијелова ове Епархије да се труде да постану добри људи, да дијеле добро са другима и да је то само пут до Царства Небеског.

Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару и члан Организационог одбора Просвјетине стипендије Душко Којић захвалио се свима и подсјетио на изградњу Саборне цркве, али и на почетке додјеле стипендије казавши да се стипендија прије осам година додјељивала у библиотеци Владичанског двора, а након тога у Старој мостарској цркви. Којић је казао како о расту стипендијског фонда и цијелог пројекта највише говори податак да је и Владичански двор постао мален за додјелу стипендије, те да се морало преселити у Саборну цркву која ће од ове године бити мјесто сабирања стипендиста.

Којић је нагласио да награда за активизам од ове године носи име Бориса Пешке, великог хуманитарца и Мостарца који је био јако везан за свој крај.

Предсједник Организационог одбора Стипендија Славко Андрејевић у свом обраћању осврнуо се на то да су мостарски Срби својевремено Саборни храм зидали за будућа покољења, надајући се да ће он бити испуњен, не само већим бројем људи, већ и неким бољим људима. ”Иста визија их је водила да улажу у образовање и културу, па су основали ‘Просвјету’ 1902. године, која је од самог почетка кренула са стипендирањем наше омладине, надајући се да ће Храм бити препун успјешне и добре дјеце, и драгих људи као што је то данас. И није случајно опет да је Храм страдао баш онда када је наша визија постала ситна и лоша – као сто отац Тадеј каже ‘какве су вам мисли, такав вам је живот’. Сјетите се овога и хајде да увијек имамо ту велику визију, ту смјелост наших предака”, поручио је Андрејевић.

Предсједница СПКД ”Просвјета” Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић навела је да је симболично што се свечаност додјеле стипендија одржава у Саборној цркви, која је срце и симбол српског идентитета у Мостару. ”Саборна црква се диже из рушевина, баш као и српски народ и његова култура овдје. Али зидамо камен по камен, с много труда и љубави, и Цркву и нашу културу, па тако и овај програм стипендија, желећи помоћи не само нашу младост у Мостару и долини Неретве, већ у цијелој Херцеговини. Мостар је одувијек био културни и просвјетни центар херцеговачких Срба, зато желимо да се овдје поново окупљамо с лијепим поводима и заједно зидамо бољу будућност у нашем Мостару и Херцеговини”, нагласила је Бјелица Шаговновић.

Донатор Никола Фржовић захвалио се онима који су га позвали да буде дио Просвјетине стипендије.

„Велики и важан пројекат радимо заједно. А свих ових година – из дана у дан схватамо – да имамо и за кога то да радимо. Слушајући о овом програму од мојих пријатеља, вратио ми се загубљени ентузијазам да је могуће бити окупљен око једне добре и племените идеје, а вјерујем да ће тек године које долазе показати праве трагове наших дјела“, рекао је Фржовић.

Секретар Организационог одбора Весна Табачки навела је да је од 2016. године додијељено 658 стипендија и 77 награда за дјецу у Мостару и Херцеговини.

Она је навела да овај програм подржава 150 донатора.

Испред стипендиста се обратио гимназијалац из Требиња, ове године добитник и стипендије и награде ”Борис Пешко”, Вук Јанковић који је ријешио математички задатак који нико није успио да ријеши скоро шест деценија, освојио сребрну медаљу на Балканској математичкој олимпијади, а представљаће Босну и Херцеговину на Интернационалној олимпијади у Великој Британији.

Он је навео да образовни систем данас није савршен, те да је ученицима и младим људима јако тешко да направе пробој и напредују, те се у име свих стипендиста захвалио СПКД “Просвјета” Градски одбор Мостар на подршци младим људима у Херцеговини.

СПКД “Просвјета”

Билећка бригада Војске Републике Српске бранила је своје на своме и никада у одбрани отаџбине није изгубила ни метар територије, како у Херцеговини, тако и широм Српске, на ратиштима на која је стизала гдје год је било потребно, поручено је данас на обиљежавању 32 године од формирања Бригаде.

Овим поводом у Саборном храму Светог Саве служен је парастос погинулим и преминулим борцима те бригаде, а потом је у црквеној порти положено цвијеће на Споменик погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату, након чега су учесници скупа посјетили Спомен-собу.

Командант Билећке бригаде Обрад Вучковић подсјетио је да је 99 припадника те славне бригаде дало животе на бранику отаџбине и да је самоорганизовано формирана када се са ових простора повукла ЈНА, као једина тада регуларна војска.

"Водили смо борбу са најжешћим хрватским јединицама, а посебно на Жегуљи. Највеће су борбе биле када је њихов Јанко Бобетко преузео офанзиву ради изласка на црногорску границу и ријеку Дрину", присјетио се Вучковић и додао да су помагали и у Митровданској офанзиви у одбрани Невесиња.

Вучковић је навео да је Билећка бригада бранила око 70 километара територије у Херцеговини и шире и стизала до ратишта у Чајничу, када је та бригада оборила први НАТО авион, затим су стизали на Олово, Рогој, положаје око Фоче и многа друга ратишта.

Командант љубињског батаљона Билећке бригаде Славиша Сикимић подсјетио је да је за све вријеме рата од око 1.500 дана, чак око 1.400 дана бранио своје родно Љубиње.

"Неки ће рећи да сам био агресор, а ако сам био агресор бранећи родно огњиште онда, прихватићу и то", рекао је Сикимић.

Он је истакао да и поред свих успјеха, ипак сматра да нису остварили све циљеве јер је ово данас слично вријеме као прије 32 године, па ће наредне генерације наставити са тим.

Командир Прве пјешадијске чете Билећке бригаде Љумо Хрњез нагласио је да је био немјерљив значај јуначке Билећке бригаде у одбрани Херцеговине и Српске.

"Бранили смо своје на своме и поносно се данас сјећамо наших погинулих бораца који су уградили своје животе у темеље Репблике Српске", рекао је Хрњез, који је и ратни војни инвалид прве категорије.

У борбама за одбрану отаџбине Републике Српске погинуло је 99 храбрих припадника Билећке бригаде, а више од 200 је рањено.

За ратне заслуге у одбрани Херцеговине, Билећка бригада је одликована Медаљом Петра Мркоњића.

Билећка бригада Војске Републике Српске основана је 24. маја 1992. године, а бројала је око 4.000 бораца, и то већином из Билеће, али и из Берковића, Љубиња, Невесиња и Требиња.

СРНА