Најбољи и на такмичењима најуспјешнији ученици основних школа из Источне Херцеговине, њих 42 са девет наставника, јутрос су отпутовали на петодневно путовање у Србију, на позив бившег народног посланика Скупштине Србије Дејана Стошића, који има херцеговачке коријене.

Ово поклон путовање организовано је поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе, који се у Србији и Републици Српској прославља 15. септембра.

Милорад Надаждин, предсједник Актива директора основних школа Источне Херцеговине је истакао да је ово путовање лијепо осмишљено те да ће дјеца посјетити све важне државне, културно-историјске, вјерске и спортско-рекреативне објекте.

„План је да ученици три дана бораве у Београду, поред обиласка града, планиран је и одлазак на утакмицу Црвена Звезда - Напредак, а у недјељу ће да присуствују централној манифестацији поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе. Након чега одлазе у Смедерево и Зрењанин. Надам се да ће се вратити са лијепим утисцима као и претходних година“, навео је Надаждин. 

Он је додао да је циљ посјете, која се организује трећу годину заредом, упознавање младих нараштаја са српском историјом и најзначајнијим догађајима и личностима који су је обиљежили.

„Јако је битно да дјеца из Српске и Србије осјете да смо исти народ, да имамо исту заставу, да науче о нашој историји, култури и традицији. И ученици из Србије су већ били и убудуће сваке године ће долазити у посјету Требињу и Херцеговини“, рекао је Надаждин.

Ученици из Требиња, Билеће, Гацка, Невесиња, Љубиња и Берковића и њихови наставници у Србији ће боравити до уторка, 17. септембра.

Први пут ове године, њима ће се придружити њихови вршњаци из Црне Горе - Никшића, Пљеваља и Берана.

Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета”, Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно -умјетничко друштво „Гусле“ додијелили су синоћ, у склопу 105. Шантићевих вечери поезије, пјеснику Здравку Миовчићу књижевну награду „Алекса Шантић“ за 2024. годину.

Миовчић је награду добио за збирку пјесама “Књига лишћа“, а награда се састаоји од шешира, штапа и новчане награде од 5.000 КМ.

Друштва „Просвјета“ и „Гусле“ Књижевну награду „Алекса Шантић“ додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.

Жири који је радио у саставу проф. др Душко Певуља, предсједник, проф. др Драган Станић, члан, и проф. др Владан Бартула, члан, једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне управо пјеснику Здравку Миовчићу за кога су казали да је један од најистакнутијих српских пјесника.

Миовчић је у изузетно емотивном говору казао да награду „Алекса Шантић“ свако потајно прижељкује јер се поезија почиње читати са Шантићем.

„Када пишемо прве пјесме пишемо покушавајући да неуспјешно опонашамо Шантића и тако је било и са мном. Ја сам онда заћутао дуги низ година и тек сам у 52. години написао прву збирку пјесама проговарајући напокон неким својим гласом у којему на моју срећу има мало одјека Шантиће и његовог катрена и срећан сам што сам овдје“, рекао је Миовчић.

Са 66 година излази Миовчићева 10. књига, а добио је и награду ''Скендер Куленовић'' у томе времену. Миовчић се бави пословним савјетовањем и води Агенцију за развој предузећа, те каже да се тај посао са поезијом дивно уклапа као антистрес терапија.

„Поезија је чекала зрење и да се ствари склопе у животу. Награда се плашим. Касно сам почео да пишем и објављујем и плашим се да ми Бог не узме то мало дара који ми је дао ако будем мислио на те награде и славу“, казао је Миовчић. Додаје да су му важне награде, али да не живи од поезије већ му је то лијек за душу.

Говорећи о награђеној књизи „Књига лишћа“ Миовчић каже да је то књига о Михољском љету за које каже да он живи сада у том времену.

„Кроз лишће које се злати приводи се смирењу и зрелости. Живот прелази у другу фазу у којој почиње осјећати да има нешто са друге стране. Први дио те књиге је посвећен лишћу и Михољском љету и Сонетни вијенац о Михољском љету, а други дио је посвећен пјесницима“, рекао је Миовчић.

Проф. др Душко Певуља, предсједник жирија, је говорећи о награди и Миовчићу рекао да је конкуренција била велика али да се „Књига лишћа“ издвојила зато што представља једну од најбољих књига у његовом досадашњем опусу и несумњиво је најбоља књига на српском језику објављена у претходне три године.

„Он је човјек који је у 52. години објавио своју прву књигу и свака његова књига значила је истински квалитативни искорак у његовом опусу. Прије завршетка ове дивне манифестације појавиће се десета књига Здравка Миовчића. Он је по суштини свог поетског гласа достојан насљедник Алексе Шантића. Та наглашена танана лиричност која обиљежава Алексу Шантића и која наставља ту фину стражиловску поетску нит има свог достојног насљедника у поезији Миовчића.

Певуља каже да је Миовчић најистакнутији сонетиста у српској поезији и по томе је близак Шантићу.

„Ако би смо трагали за спонама код њих има читав низ пјесама посветница које говоре о духу и души оба пјесника“, рекао је Певуља.

Члан стручног жирија проф др. Владан Бартула образлажући одлуку жирија је рекао да је Миовчић један од најистакнутијих српских пјесника и да његов досадашњи опус од десет пјесничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умјешношћу, поетском свијешћу, пјесничким домашајима и запаженим рецепцијским одјецима.

„Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу. Из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности. Ништа код овог пјесника није усиљено, усљед чега се његова поезија прихвата као природно преслојавање искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лриском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима те урвинама и узвисинама сопственог бића“, рекао је Бартула.

Предсједница СПКД „Просвјета“ ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић каже да мостарска друштва радује овогодишњи избор жирија.

Напомиње да су овогодишње Шантићеве вечери поезије на високом научном и академском нивоу и да су у потпуности посвећене 100.годишњици смрти Алексе Шантића.

У уметничком дијелу вечери наступиле су магистар виолине Ана Пешут и професор виолине Радмила Пешут.

Шантићеве вечери поезије настављају се у петак у Народном позоришту Мостар, када ће омиљени пјесник Мостара Перо Зубац, заједно са Милошем Зупцем и бендом одржати пјесничко-музичко вече “Жива реч”.

Министарство привреде и предузетништва РС јуче је објавило јавни позив за додјелу подстицаја за мала и средња предузећа у којем је наведено да нови или пројекти у реализацији који за предмет имају очување старих и умјетничких заната и домаће радиности суфинансирају са 100 одсто од највише вриједности оправданих улагања која могу бити у износу од 1.000 до 5.000 марака.

Развојне агенције, установе, организације и удружења који су основани с циљем заступања и подршке привредницима за организовање сајмова и конференција на којима ће се окупљати и представљати мала и средња предузећа могу остварити подстицаје у висини од 80 одсто оправданих улагања, односно од 7.000 до 30.000 КМ.

Право на додјелу подстицаја имају привредни субјекти са сједиштем у Републици Српској који су регистровани најкасније у 2023. години и који немају доспјелих, а неизмирених пореских обавеза.

Услов је и да пројекат којим предузећа конкуришу за подстицајна средства није већ подржан из буџета Српске и локалних заједница, као и да укупан износ подстицаја које је фирма добила од давалаца државне помоћи у текућој и двије претходне године не прелази 390.000 КМ.