Region
Некадашњи репрезентативац Југославије Ратко Радовановић биће примљен у Фибину "Кућу славних", објавила је Светска кошаркашка федерација, а преноси КСС.
Свечана церемонија пријема биће одржана 17. маја ове године у Бахреину.
Радовановић је најуспјешнији невесињски спортиста свих времена. Рођени Лукавчанин је за репрезентацију Југославије одиграо преко 150 утакмица и освојио златне медаље на првенствима Балкана, Европе, свијета и на олимпијади. За Босну је одиграо преко 500 утакмица и постигао близу 10 000 кошева. Са сарајевским тимом је постао првак Европе.
Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА
У Новом Саду чланови Удружења Херцеговаца и пријатеља Херцеговине су по 33. пут дочекали Српску нову годину и обиљежили крсну славу Удружења Светог Василија Великог.
На овом сабрању које је, уз обред сијечења славског колача, благословио надлежни свештеник Предраг Билић, настојатељ Храма Светог Симеона Мироточивог у Ветернику, окупило се више од 450 људи.
Традиционалном херцеговачком здравицом поздравио их је проф. др Јово Радош.
Домаћин славе, предсједник Удружења Божидар Миловић је у свом обраћању подсјетио на дугу традицију овог окупљања.
– Наше удружење има више од 3.000 чланова. На ове просторе Херцеговци су се у већем броју почели насељавати након Првог свјетског рата, тај тренд је настављен и након Другог свјетског рата. Данас у Новом Саду живи велики број Херцеговаца и њихових потомака и без обзира из којих су мјеста дошли, осјећају припадност овом удружењу. Због тога смо веома поносни што смо недавно објавили монографију аутора проф. др Бранка Баља и проф. др Јова Радоша која обухвата рад Удружења у претходне 33 године.
Поздрављајући понаособ све пријатеље Херцеговине, као и госте пристигле из Херцеговине, Миловић је најавио да је мисија овог удружења да увијек буде мост између два завичаја.
– Удружење је ове године иницирало преговоре са најстаријом националном књижевном, културном и научном институцијом Матицом српском са жељом да се оформи једно посебно одјељење у Херцеговини.
Бираним ријечима Херцеговце је поздравио градоначелник Новог Сада Милан Ђурић. Он је истакао да је својом бројношћу, традицијом и активностима Удружење Херцеговаца у Новом Саду веома препознатљиво.
– Посебно морам да истакнем хуманитарне активности, међу којима су сталне и редовне акције добровољног давања крви – рекао је Ђурић уз обећање да ће у будућности ово Удружење имати већу подршку Града Новог Сада.
Поздраве из Херцеговине пренио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Он је истакао да су Херцеговци гдје год су се селили направили резултате и да је можда дошло вријеме да то ураде и на камену са ког су потекли.
– Херцеговина није имала већу помоћ из Србије као посљедњих десетак година. У овој години Република Српска и Србија заједно иду у сусрет највећем јубилеју који ће се обиљежити у српском народу, а то је 150. годишњица Невесињске пушке – рекао је Авдаловић.
Он је најавио да ће се у Невесињу 5. јула окупити државни званичници и црквени великодостојници, а у склопу обиљежавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе у београдском центру Сава 15. септембра одржаће се свечана академија посвећена херцеговачким јунацима.
По први пут на херцеговачком сабору гост је била докторант правних наука Сања Жарковић која се прославила као побједник 179. циклуса најдуговјечнијег квиза у Србији “Слагалица”. Остварила је и значајне резултате учешћем у квизовима „Потера“, „Тотални обрт“ и „Стигни ме ако знаш“. Сматра да акумулирано знање не може бити непотребно.
– Знање никад није потцијењено. Немам никакве посебне припреме, јер од малих ногу волим књиге и учење. Ако би се десило да нешто не знам, трудила сам се да сазнам више о томе. Читала сам много: књиге, новине и укрштенице. Слагалица је веома динамичан квиз који не испитује само чисто знање, већ и логику, брзину закључивања, сналажење… Увијек са поносом истичем да сам из Требиња и на тај начин промовишем родни град.
Бурно поздрављен ријеч је добио и прослављени српски пјесник Матија Бећковић.
– Ви сте мене пречастили и незаслужено одликовали дајући ми ријеч на крсној слави Светог Василија Великог која се слави 33. пут и симболично представља 33 Христове године.
Мада у празничној атмосфери окупљени су са великом пажњом слушали његове стихове посвећене српским великанима.
Највећа снага Удружења Херцеговаца чини омладина, па се тако у склопу програма пјесмом представила мушка пјевачка група овог удружења коју чине чланови: Иван Слијепчевић, Милош Лучић, Славиша Буха, Милан Бјелица, Дејан Бољановић, Владо Дивљан и Раде Паповић.
Инспирисана мајчиним родним градом Мостаром своју поезију је казивала Хелена Савић, рођена Суботичанка и студенткиња Филозофског факултета у Новом Саду.
Окупљене у женској групи “Наш осмех” даме из Сечња Мирјана Дангубић, Бора Алексић, Снежана Бунић, Миланка Чечарић и Радмила Петровић Пенезић показале су како чувају изворне херцеговачке пјесме.
У програму су још учествовали гуслар Милош Лучић и епски пјесник Петар Јаничић из Требиња.
Посебне симпатије изазвао је млади гуслар Свето Вујовић из Билеће.
Домаћини су и ове године организовали богату томболу у којој су најсрећнији добили гусле, пршут, викенд у Требињу и на Моску, умјетничку слику, косилицу и бројне друге награде.
За забавни дио програма и добро расположене потрудио се Вирал бенд.
Програм су веома надахнуто водили Мирела Митрић, познало лице РТВ Војводина и доајен спортског новинарства Лазо Бакмаз.
Поред наведених, обиљежавању крсне славе Удружења Херцеговаца у Новом Саду између осталих су присуствовали градоначелник Требиња Мирко Ћурић, начелник општине Гацко Вукота Говедарица, начелник општине Билећа Миодраг Парежанин, начелник општине Љубиње Стево Драпић, некадашњи начелник општине Берковићи Ранко Бели Лучић, предсједници и представници братских херцеговачких и крајишких удружења из Србије и Републике Српске, као и бројне личности из јавног и друштвеног живота Новог Сада.
Наредно херцеговачко окупљање биће одржано 26. јануара у Бијељини у Републици Српској, док ће се у Србији поново окупити 1. фебруара у Суботици.
ЗАХВАЛНОСТ ПРИЈАТЕЉИМА УДРУЖЕЊА
Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији је златним плакетама исказало захвалност појединцима који су континуирано и несебично помагали рад удружења. Овогодишњи добитници плакета су Петар Ђурђев, дугогодишњи директор Историјског архива Града Новог Сада, Далибор Рожић, дугогодишњи Покрајински секретар за културу и Александар Ђедовац, директор Фонда за избегла и расељена лица и сарадњу са Србима у региону.
Удружење је такође исказало захвалност донаторима награда за томболе: Видаку Тодоровићу, Драгану Аћимовићу, Кости Ћеранићу, породицама Јокановић и Ђурица, као и Херцеговачкој кући из Београда.
Текст и фото: Трифко Ћоровић/ Слободна Херцеговина
Прошле године на подручју источне Херцеговине догодиле су се четири саобраћајне незгоде више него 2023. године, број погинулих је већи за три, док је број повријеђених већи за 25 особа.
Речено је ово на данашњој годишњој конференцији за новинаре Полицијске управе Требиње.
„У 2025. години ћемо додатно анализирати сваку појединачну саобраћајну незгоду у партнерству са другим субјектима који учествују у безбједности саобраћаја. Осам живота је изгубљено и поред свих полицијских активности и апела возачима“, рекао је начелник ПУ Требиње Синиша Лакета.
Он је додао да су лани евидентирана и четири више кривична дјела у односу на годину раније, међу којима су и кривична дјела тероризма и тероризма у покушају.
Лакета је стање безбједности у источној Херцеговини у 2024. години оцјенио задовољавајућим и још једном апеловао на родитеље да дјеци не дозволе употребу пиротехничких средстава, коју дјеца не смију да користе без надзора одраслих.
„У више наврата је командир Полицијске станице Требиње разговарао са групом грађана који су забринути због претјеране незаконите употребе пиротехничких средстава“, навео је он.
Миодраг Јанковић начелник Сектора полиције у ПУ Требиње рекао да је прошле године било мање нарушавања јавног реда и мира у односу на годину раније и да није било нарушавања јавног реда и мира у већем обиму.
Љубомир Супић, начелник Сектора криминалистичке полиције је навео да је лани евидентирано осам више кривичних дјела из области привредног криминалитета, или око 57 одсто, а највише кривичних дјела је било везано за злоупотребу положаја одговорних особа, док је четири пута евидентирано прање новца.
Он је додао да је 13 малољетника учестововало у извршавању различитих кривичних дјела.
Шверц цигарета и дроге
Начелник ПУ Требиње Синиша Лакета је рекао да шверц цигарета на нашим просторима никада неће потпуно нестати због географског положаја, али да је различитим полицијским акцијама код нас и у сусједним државама тренутно смањен на минимум.
„Сигурно је да ће се то појављивати и да ће се и неке будуће генерације полиције сусретати са таквим кривичним дјелима“, навео је он.
Лакета истиче да је за полицију најбитније да документује прекршаје или кривична дјела злоупотребе опојних дрога и да идентификује те особе, како би склонила дрогу са улица.
„Циљ је дрогу учинити што мање доступном на јавним мјестима, идентификовати уживаоце и они који је продају“, истакао је он.
Српска, Руска и Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија - дочекују православну Нову годину.
У поноћ ће у храмовима бити служени молебани за благословено ново љето.
Широм Српске организован је дочек на отвореном уз богат забавни програм.
У Бањалуци, код Храма Христа Спаситеља наступиће етно-групе "Траг", "Теодулија" и "Ива".
Када су Срби почели да славе Нову годину
Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају послије Првог, а поготово послије Другог свјетског рата.
Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
До размимоилажења двије Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.
Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.
Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, српска Нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.
Обичаји који се поштују на овај празник
Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице праве новогодишњу чесницу, "василицу".
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсјећајући да се у бројним црквеним домовима обиљежава овај значајан празник.
Такође, вјерује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током цијеле године имали напретка, наводи РТС.