Студенти Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, окупљени око Клуба студената Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци, реализовали су хуманитарну акцију „Осмијех на дар“ у оквиру које су прикупљени и припремљени новогодишњи пакетићи за чланове Удружења дјеце и омладине са посебним потребама „Моја нада“ из Невесиња, као и за дјецу на дјечијем одјељењу Института „Др Мирослав Зотовић“ у Трапистима-Бања Лука.

Хуманитарна акција реализована је у сарадњи са донаторима, партнерским организацијама и спонзорима.

Из Клуба студената Факултета политичких наука истичу да им је циљ оваквих активности пружање подршке најмлађима и онима којима је помоћ најпотребнија, те јачање солидарности, хуманости и друштвене одговорности међу студентима.

Организатори су захвалили свим студентима, партнерима и спонзорима који су учествовали у акцији и дали допринос њеној успјешној реализацији, уз поруку да ће и у наредном периоду наставити са реализацијом сличних хуманитарних активности.

У недјељу се очекују јаче сњежне падавине уз брзо формирање и пораст сњежног покривача. До понедјељка ујутру очекује се од 10 до 30 центиметара снијега (највише на југоистоку), на крајњем сјеверозападу мањи сњежни покривач, а у брдско-планинским предијелима очекује се од 30 до 50 центиментара снијега, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод.

- У брдско-планинским предјелима ће дувати јак вјетар који ће стварати сњежне наносе и вејавице - наводи се у саопштењу.

У понедјељак ће падавине бити слабије уз мањи пораст сњежног покривача, а нoве јаче падавине се очекују у уторак 6. јануара.

На југу Херцеговине очекује се обилна киша. Јаче падавине се очекују од суботе увече, током недјеље и понедјељка у првом дијелу дана.

Укупна количина падавина на југу Херцеговине од 2. до 5. јануара износиће од 120 до 180 милиметара кише, а локално може бити и обилнијих падавина.

Због обилних падавина на југу могућа је појава бујичних водотокова и проблеми са обориснким водама и отицањем воде у урбаним зонама.

Обиљежавање Дана Републике Српске ове године почиње 5. јануара отварањем нове болнице у Требињу, једне од најзначајнијих инвестиција у здравствени систем Републике Српске, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске.

Овим чином, уочи 9. јануара, Република Српска шаље јасну поруку да њено трајање није само симболично и историјско, већ и окренуто животу, здрављу људи и равномјерном развоју свих крајева Српске.

Отварање савременог болничког комплекса у источној Херцеговини представља почетак обиљежавања Дана Републике конкретним дјелима која остају у служби грађана.

Изградња нове болнице у Требињу један је од најзначајнијих здравствених и инфраструктурних пројеката у источној Херцеговини у посљедњих неколико деценија. Након скоро седамдесет година, овај дио Републике Српске добија савремену здравствену установу која у потпуности одговара потребама пацијената и стандардима модерне медицине.

Нови болнички комплекс резултат је јасне стратешке визије и опредјељења руководства Републике Српске да улаже у здравље људи, сигурност заједнице и равномјеран развој свих крајева Српске.

О значају нове болнице свједоче и они који су деценијама радили у старом објекту, у ограниченим условима. Главна сестра требињске болнице Душанка Зечевић истиче да је рад у старом објекту обиљежен великим трудом и одрицањем запослених, посебно у ванредним ситуацијама.

- Рад у старој болници памтићу по пацијентима који су излијечени и одлазили задовољни, али и по тимском раду. Период пандемије ковида отворио нам је очи колико смо били ограничени простором и опремом. Сналазили смо се како смо знали и умјели, са опремом која се често кварила, али смо уз надљудске напоре љекара, сестара, техничара и осталог особља изнијели тај тежак период - наглашава Зечевићева.

Слична искуства дијели и начелник Службе за биохемијску дијагностику Драженка Грубач, која подсјећа да су недостатак простора и опреме највише долазили до изражаја управо у кризним ситуацијама.

- Изазова је било много. Није било довољно простора ни апарата, а током ванредних ситуација, као што је био ковид-19, ти недостаци су били посебно изражени - истиче Грубач.

Директор Болнице Требиње Недељко Ламбета наводи да је идеја о изградњи нове болнице започета прије седам година, уз учешће читаве Херцеговине и струке.

- Требало је уклопити и грађевински и медицински дио, саслушати струку и прихватити њене приједлоге. Било је много изазова, али заједничким радом – од Министарства, преко управе болнице до извођача – дошли смо до објекта који ће бити на понос свих грађана Требиња и Херцеговине - наглашава Ламбета.

Нова болница, која се простире на 41.080 метара квадратних уређене површине, доноси потпуно нове услове рада и лијечења. Са више од 20 служби и одјељења, 223 кревета и савременом медицинском опремом, пацијентима ће бити доступна здравствена заштита на највишем нивоу.

- Са отварањем нове болнице имамо довољно простора и најсавременију опрему реномираних свјетских произвођача, што ће нам омогућити да радимо све анализе које клиничари буду захтијевали - каже Грубач.

Запослени истичу да нови услови уливају оптимизам и мотивишу читав колектив.

- Како смо улазили у нову болницу, постало нам је јасно у каквим смо условима радили до јуче, а какви нас сада чекају. То је осјећај који код већине колега буди додатну снагу и одговорност - истиче главна сестра Душанка Зечевић.

Директор Ламбета наглашава да нова болница шаље снажну поруку бриге институција Републике Српске за здравље грађана.

- Ова болница показује да руководство Републике Српске размишља о развоју здравствене заштите и бризи о пацијентима. Она ће бити локомотива развоја Требиња и Херцеговине и покретач многих добрих ствари за овај крај - закључује Ламбета.

Нова болница значајно проширује палету здравствених услуга у источној Херцеговини и смањује потребу грађана да лијечење траже ван регије. У новом објекту планирано је увођење услуга интервентне кардиологије са посебно опремљеном ангио салом и пејсмејкер центром, као и комплетне радиолошке дијагностике засноване на дигиталној платформи, укључујући савремени скенер, магнетну резонанцу и мамограф.

Развија се и Служба за физикалну медицину и рехабилитацију, као новоформирана организациона јединица, уводе се услуге из области реуматологије, проширује лабораторијска дијагностика на секундарном и терцијарном нивоу, те унапређују постојеће услуге попут оксигенотерапије. Посебан развој планиран је у области хирургије, која ће располагати најсавременијим салама и операционим блоком, са развојем више специјалистичких грана.

Нова Болница у Требињу симбол је болнице новог доба, установе која грађанима гарантује квалитетну здравствену заштиту, а здравственим радницима услове достојне њиховог знања и одговорности. Она шаље јасну поруку да Република Српска улаже у живот, здравље и будућност својих људи, стварајући услове за останак, сигурност и развој, на понос свих грађана Српске.

Република Српска ће и ове године, низом манифестација, свечано и достојанствено обиљежити Дан Републике, а централне свечаности планиране су 5, 8, 9. и 10. јануара. Тим поводом предвиђени су свечана академија, као и традиционални свечани дефиле.

Република Српска настала је 9. јануара 1992. године у Сарајеву као Република српског народа у БиХ одлуком тадашње Скупштине српског народа у БиХ.

Ово је дан када је изражена политичка воља српског народа у БиХ да се организује у своју Републику, ради очувања права на слободу, равноправност и опстанак стварајући Републику Српску као одговор на тадашње историјске околности и дубоке политичке промјене, са циљем да се обезбиједи институционални оквир за заштиту колективних и индивидуалних права.

Од тада до данас, Република Српска остаје трајна уставна категорија, заснована на Дејтонском мировном споразуму и посвећена миру, стабилности и развоју.

РТРС