Region
У Конаку кнегиње Љубице у Београду свечано је отворена изложба „Камени цвијет из Пребиловаца“, аутора Аца Драгићевића и Зорана Чалијe. Ова несвакидашња поставка, кроз 59 осликаних каменова донесених са пребиловачког крша, свједочи о страдању, али и о Васкрсу и вјечном животу овог мученичког херцеговачког села током Другог свјетског рата.
У периоду од 4. до 11. августа 1941. године хрватске и муслиманске усташе починиле су у Пребиловцима један од најгрознијих злочина на простору окупиране Европе. Од укупно 1.004 мјештана, колико их је у селу живјело уочи рата, убијено је више од 800 жена, дјеце и стараца, чиме је затирањем погођено више од 80 процената становништва.
Пристигле пребиловачке каменове осликали су бројни умјетници свих генерација, а стручни умјетнички савјет је за ову поставку одабрао тачно 59 каменова. Њихов број носи дубоку и болну симболику — посвећен је за 59 пребиловачких породица које су у почињеним усташким злочинима потпуно угашене. Поред каменова, поставка садржи и бројне фотографије, документе и друге експонате из Музеја жртава геноцида, међу којима је и карта стратишта убијене српске дјеце на цијелој територији НДХ.

Ако људи ућуте, камење ће проговорити
Изложбу је свечано отворио Његово преосвештенство епископ моравички Тихон, који је пренио благослове и поздраве Његове светости патријарха српског Порфирија, који се тренутно налази у канонској посјети Епархији аустралијско-новозеландској.
Подсјећајући на ријечи Светог јеванђеља по Луки да ће камење повикати ако људи ућуте, владика Тихон је истакао да смо након деценија ћутања и потискивања истине данас свједоци својеврсног чуда Божјег.
— Ево, свједоци смо својеврсног чуда Божјег да је камење заиста повикало и окупило нас. То није обично камење. То камење је благословено и благотворно, јер је у непосредној вези са мјестом гдје је Бог показао своје жртве и гдје су свети дали живот у том историјском тренутку — поручио је владика Тихон, нагласивши да је дужност свих нас да непрестано говоримо и сјећамо се, а не да заћутимо када камење проговори.
Неуништив темељ културе сјећања
Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина поручио је да ова изложба представља залог за будућност.
— Ова изложба и ово камење нека буду неуништив темељ нове српске културе сјећања и политике памћења, гдје више никада нећемо дозволити да се наше сјећање бетонира, а наше жртве заборављају, већ ћемо их молитвено прослављати и заједно чувати од заборава.

Један од аутора изложбе, академски сликар Зоран Чалија, навео је да је изложба плод труда и љубави више од стотину умјетника, додајући да је жеља аутора да изложба након Београда крене на своје духовно путовање кроз Српску и Србију — од Пребиловаца, Требиња и Источног Сарајева, преко Новог Сада, Суботице и Зрењанина, све до Грачанице.
Свечаном отварању у Конаку кнегиње Љубице присуствовали су и протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, министар културе Никола Селаковић, министар правде Ненад Вујић, као и бројни представници херцеговачких завичајних удружења у Београду.
Организатори изложбе су Музеј жртава геноцида и Завичајно удружење „Огњиште“ из Пребиловаца, уз подршку Министарства културе Србије, а у реализацији су учествовали Музеј града Београда, Архив Војводине, Продајна галерија Београд и Секретаријат за културу Града Београда. Изложба ће бити отворена за посјетиоце до краја октобра.
СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА, СРНА И СПЦ
Овогодишња суша не само да је побрала љетину, већ је исушила и бројне ријеке и језера. Рекордно низак водостај Дунава открио је бројне потопљене бродове и историјске остатке. И Билећко језеро крије своју причу. Повлачењем воде изрониле су тајне, које дуже од пола вијека чува ова акумулација.
Испливала су некадашња села и трагови живота у питомој долини Требишњице, нестали управо због стварања Билећког језера 1968. године.
Онима који су напустили огњишта зарад настанка језера и изградње Хидролелектрана на Требишњици, свако повлачење воде буди сјету и оживљава сјећања.
Погледајте занимљив прилог РТРС-а:
Министарство финансија Републике Српске саопштило је да ће сутра бити исплаћен мјесечни борачки додатак за септембар, као и остала мјесечна давања за унапређење положаја бораца, војних инвалида и породица припадника Одбрамбено-отаџбинског рата која укупно износе 51 милион КМ.
Осим мјесечних накнада за борце и инвалиде, из буџета Републике Српске сутра ће бити исплаћено укупно 17 милиона КМ за мјесечне накнаде за социјална давања, као и накнаде за незапослене родитеље из категорије породица са четворо и више дјеце, док ће општинама бити дозначена средства за исплату туђе његе и помоћи за мјесец септембар, наводе из Министарства.
Група поклоника из Херцеговине боравила је три дана на грчком острву Крф, гдје је посјетила знаменита историјска мјеста која заузимају посебно мјесто у историји српског народа. Ово поклоничко путовање било је прилика да се учесници непосредно упознају са страдањем српске војске током Првог свјетског рата, одају почаст пострадалим прецима и кроз молитву сачувају сјећање на њихову жртву.
Посебно емотиван тренутак за ходочаснике била је посјета острву Видо, мјесту вјечног починка хиљада српских војника који су, исцрпљени и тешко болесни након повлачења преко албанских планина, уточиште пронашли на Крфу. У тамошњој костурници чувају се земни остаци страдалника који су животе изгубили далеко од своје отаџбине, након једног од најтежих и најтрагичнијих периода српске историје.
Посјета овом острву подсјећа на размјере страдања српске војске и народа током Албанске голготе, али и на снагу, истрајност и вјеру оних који су, упркос незапамћеним искушењима, сачували наду у повратак у отаџбину. За ходочаснике, боравак на Виду био је прилика да у тишини и молитви одају почаст онима који су своје животе положили за слободу Србије.
Током тродневног боравка на Крфу посјетили су и друге значајне локалитете који свједоче о боравку и страдању српске војске на овом грчком острву. Међу њима су Српска кућа, која чува успомену на историјске везе српског и грчког народа, као и гробље Гвозденог пука, једне од најпознатијих јединица српске војске. Ходочасници су обишли и мјесто првог искрцавања српских војника након њиховог доласка са албанске обале, када је Крф постао уточиште измученој и десеткованој војсци.
Посебан значај овом путовању дало је учешће на Светој литургији у цркви Светог Спиридона, заштитника Крфа, гдје су се поклонили моштима овог великог хришћанског светитеља. Молитвено сабрање било је духовна круна путовања које је објединило сјећање на страдале претке, захвалност за њихову жртву и молитву за мир и благостање.
Ходочасници су изразили захвалност Господу што им је пружена прилика да посјете мјеста страдања својих предака и да им, бар дјелимично, узврате дуг поштовања и захвалности.