Мјештани мостарског насеља Раштани затекли су јутрос обијену и оскрнављену Цркву Светог великомученика Прокопија коју су изградили прије двије године у мјесном православном гробљу.

Свештеник Небојша Радић каже да је црква оскрнављена, да су уништене фреске и да су људи у овом мјесту данас јако тужни због овог призора.

- Грозан осјећај. Мјештани су прије двије године направили ову цркву, својим новцем, трудом и залагањем. Црква је тек осликана. Оскрнављне су фреске. Како су кидане лапме, тако су испране фреске светаца. Однесене су меснигане лапме, јеванђеље, кандила. Узели су и новац - каже свештеник Радић.

Он се нада да ово није усмјерено против вјерника и Срба као народа у овом мјесту и у Мостару.

- Надам се да ово није усмјерено против нас, да ово нису никакве поруке, већ да су у питању ситни лопови. Мада питам се шта ће некоме јеванђеље или кандила које су отуђили - каже Радић. Он очекује да ће полиција пронаћи починиоце, те отклонити сумње да је у питању вјерска или национална мржња.

Мјештани Раштана Саша Кинер каже да су јутрос дошли на у гробље и отворили цркву, те затекли ужасан призор.

- Када смо ушли затекли см све разбацано, оскрнављенео. Проливено уље из кандила, иконе на поду. Обијен је прозор и кроз прозор се ушло. Оно што смо ми могли видјели јесте да је однесено јеванђеље, два кандила, свјетиљке, новац. Грозан осјећај - каже Кинер.

Бранислав Савић из Раштана јутрос је дошао на гробље да прислужи свијеће, те је остао непријатно изненађен овим вандалиским чином.

- Јадно и жалосно је да се ово дешава у данашњем времену, поред свих недаћа које су задесила сва три народа у долини Неретве. Надамо се да ово није урађено из мржње и усмјерено против Срба, већ да је у питању користољубље. Очекујемо да ће полиција пронаћи и казнити починиоце - наводи Савић.

На лице мјеста изашла је и полиција која је извршила увиђај.

Православне цркве у Мостару врло често су на мети вандала. Полиција је расвијетлила неколико случајева када су у питању биле крађе, али је велики број случајева и данас нерасвјетљен.

Велики напад на Саборну цркву Свете Тројице у Мостару, која је још у обнови, из децембра 2022. године никада ниеј расвијетљен. Тада су покидани сви каблови у звонику, тако да је црква остављена без струје, у мраку, а стали су и сатови и утихнула звона која до данас нису поправљена. Свештенство и Срби у Мостару става су да ово дјело није учињено из користољубља, већ да су у питању други мотиви.

СРНА

Ове године очекује се реконструкција спомен-костурница у Источном Сарајеву, Невесињу и Бањалуци, речено је на сједници Колегијума Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила која је одржана у Источном Сарајеву.

Предсједник Организације Исидора Граорац рекла је Срни да се реконструкцији приступа на инсистирање Организације, а на приједлог министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијела Егића.

Граорчева је навела да је завршена пројектна документација за све три спомен-костурнице и да се у овој години очекује реконструкција, прије свега, у Невесињу и Бањалуци, а да су неопходни одређени радови и на спомен-костурници у Источном Сарајеву.

Она очекује да допринос у реконструкцији дају и локалне заједнице у којима се налазе ове спомен-костурнице, као и републичка власт, јер је ријеч о споменицима од републичког значаја.

Граорчева је рекла да је Организација добила увјеравања од Министарства рада и борачко-инвалидске заштите, Владе Републике Српске и Кабинета предсједника Републике да су спремни да помогну у финансирању неопходних радова.

Колегијум Организације у Источном Сарајеву разматрао је и друге актуелне теме које се односе на породице погинулих и заробљених бораца и несталих цивила.

СРНА

Манастир Житомислић прославио је данас своју славу Благовијести, а свету архијерејску литургију служио је епископ буенос-аирески и администратор загребачко-љубљански Кирило уз саслужење свештенства Епархије захумско-херцеговачке.

На литургији су појали богослови из Богословије Света три Јерарха из Манастира Крке.

Епископ Кирило у бесједи је, говорећи о данашњем празнику, рекао да је Исус извор живота и да је овај празник суштина сваке добре вијести, а Мајка Божија примјер на који треба да се сви угледају.

„Царске двери јесу симбол овога и онога другог свијета. Пресвета Богородица својим смирење, слушањем ријечи божје, својим подвигом и страхом пред ријечју Божијом, јесте граница свјетова, али граница која не раздваја него спаја свијетове”, рекао је епископ Кирило.

Казао је да је увијек лијепо доћи у Манастир Житомислић који својим крстоносним путем и силом васкрсења показује да Бог пребива овдје.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић захвалио се свима који су данас били у Житомислићу и у заједништву прославили овај велики празник, посебно свештенству које је дошло из далека у Мостар да увелича овај велики празник.

„Благовијести су празник који најављује догађај спасења и догађај када је Арханђео Гаврило Богородици донио радосну вијест да ће родити Сина Божијег ријечима: “Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама”. Благовијести у Житомислићу су и велики традиционални сабор који окупља вјернике из цијеле Херцеговине. Ове године прослављамо двадесет година од обнове и од освећења манастира Житомислић и то је разлог више да славимо“, поручио је игуман Данило.

Игуман је подсјетио да је 1848. у Житомислићу основана прва школа за описмењавање српске дјеце и прва богословска школа која је након мјесец дана пренесена у Сарајево.

„Калуђери житомислићки су кроз вијекове били свјесни себе и достојанствено чували идентитет”, рекао је игуман Данило казавши да много тога није сачувано због бурне историје овога мјеста, али да Музеј Житомислић са својим вриједном збирком свједочи вјековној борби на овим просторима.

„Овај манастир је свједок страдања и васкрсења нашега народа. Био је до темеља порушен и из страдања је изникло још нешто љепше и боље захваљујући свима нама, посебно људима који овдје живе”, поручио је игуман Данило.

Ове године на слави манастира Житомислић био је присутан велики број вјерника и званичника, међу којима начелници Невесиња и Источног Мостара Миленко Авдаловић и Божо Сјеран, начелник Гацка Вукота Говедарица, начелник општине Билећа Миодраг Парежанин, посланик у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија, представници Оружаних снага БиХ, командант Касарне Билећа, директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, помоћник директора Института др.Мирослав Зотовић Сњежана Новаковић Бурсаћ, представници Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару, као и бројни вјерни народ.

Након литургије одржана је свечана академија коју су уприличили ученици Богословије Света три Јерарха из Манастира Крке.

Манастир Житомислић је један од најзначајнијих манастира, не само у Херцеговини, већ и у читавој БиХ, по својој богатој историји и културном утицају који је имао кроз историју до данас.

Манастир Житомислић одувијек је био духовни и културни центар Срба у долини Неретве, а историја манастира Житомислић историја сваког живог човјека са ових простора.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005, када га је освјештао блаженопочивши патријарх српски Павле као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве након посљедњег рата. У склопу манастира отворен је и музеј 2019. који посједује значајну збирку умјетника, рукописних књига од XIV до XVI вијека и икона које су најстарије и које датирају из XVI вијека, те многе друге умјетнине.

Манастир осим Благовијести бива мјесто сабора православних Херцеговине и на празник Светих свештеномученика житомислићких 26. јуна.

Манастир Житомислић налази се на пола пута између Мостара и Чапљине у истоименом мјесту. Један је од најстаријих и најзначајнијих православних манастира у БиХ и проглашен је за национални споменик.

Манастир је поново духовни стуб Срба у долини Неретве и омиљено мјесто за бројне ходочаснике и туристе.