Комисија за његовање слободарских традиција српског народа, историју и документацију Борачке организације Републике Српске за све заинтересоване чланове БОРС-а организује факултативну екскурзију у Грчку под називом „Путевима српских ратника“. Екскурзија би се изводила од 20.10. до 27.10. 2024. године. Рок за пријављивање је 10. октобар.

Детаљније информације могу се добити у канцеларији Општинске борачке организације Невесиње на Тргу слободе.

Представници општинске Борачке организације из Калиновика положили су данас цвијеће код спомен-плоче, гдје је служен помен за све погинуле у ослободилачким ратовима, а поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка.

Наташа Глигорић, праунука Пере Тунгуза, обраћајући се окупљенима осврнула се на историјске догађаје које је водио њен прадјед Перо.

Она је истакла да је њен прадјед трајно обиљежио ратна догађања овог краја у Првој и Другој невесињској пушци.

- Након што је устанак угушен, мој прадјед је отишао у егзил одакле му није било повратка до краја живота - нагласила је Глигорићева.

Она је подсјетила да су у том устанку који је вођен прије 142 године учествовали, осим Срба, и муслимани овог краја који су се сложно борили против аустроугарског окупатора и додала да је устанак у крви угушен.

Пјесник и публициста Петар Ашкраба Загорски, који води поријекло из породице вођа устанка, говорио је о поријеклу Пере Тунгуза.

Он је навео да Перо води поријекло од племена Орловића и да је рођен у селу Сливља да је ратовао и у првом устанку 1875. и у другом 1882. године.

- Био је посебан јунак који није чекао ни на кога - рекао је он и додао да се значење презимена Тунгуз преводи као онај који хоће ударити.

Пјесник и музичар Горан Дука прочитао је бројним гостима данас у Улогу дио монодраме коју је својевремно преузео покојни глумац Небојша Глоговац са намјером да је изводи у позоришту, али га је смрт у томе претекла.

Монодрама "Арамбаше" је говорила о јунаштву учесника Првог и Другог устанка, односно Прве и Друге невесињске пушке, односно улошких устанака.

Организатор Милан Вујовић, који је осмислио овогодишњи програм обиљежавања Улошког устанка, рекао је да је ово друга година да се обиљежава овај устанак и да имају намјеру да то прерасте у традицију.

- Надамо се да ће се Улог обновити и добити мјесто које му припада. Улошки устанак подигли су људи који нису могли да трпе ни турски, ни аустроугарски зулум - закључио је Вујовић.

У Цркви Светог Василија у Улогу у општини Калиновик претходно је служена литургија поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка.

У вечери између 10. и 11. јануара 1882. године, око 5.000 српских ратних добровољаца из Херцеговине дигло се на устанак против аустроугарске окупације БиХ.

Устанак је назван Друга невесињска пушка, односно Херцеговачко-бокељски устанак.

Циљ устанка био је да православни Срби ослободе Фочу, а Срби мухамеданске вјероисповијести Сарајево.

Осим тога, циљ је био и стварање слободног коридора ка Рашкој области и Зети.

Ослобођење Фоче покушало је око 3.000 добровољаца. Командант српских добровољаца био је Перо Тунгуз, а члан Савеза добровољаца Краљевине /данас Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца/ Србије од њеног оснивања 1903. године.

Он је учествовао и као добровољац у Првом свјетском рату, иако је био тада у позним годинама.

Улошки устанак угушен је у крви у априлу 1882. године.

- Преживјели устаници су помиловани, осим вођа устанка, док су појединци пружали оружани отпор све до новембра исте године - наводи се у тексту Удружења ратних добровољаца.

Споменик хајдучком харамбаши и сердару загорском и невесињском Пери Тунгузу, налази се на Моринама на брду Јакомир, а подигао га је његов син Данило и породица Тунгуз у знак сјећања на славног претка и устаничког вођу у двије Невесињске пушке, прве 1875. против Турака и друге против Аустроугара 1882. године.

СРНА

На предстојећим локалним изборима који се одржавају 6. октобра, осим нових технологија, биће и неколико новина, од којих је најзначајнија да ће бирачи у оквиру листе моћи означити једног или највише три кандидата.

"Ако је бирач валидно означио више од три кандидата на једној листи, сматра се да је политички субјект освојио један важећи глас, док се преференцијални гласови за кандидате неће бројати", појаснили су у Централној изборној комисији БиХ.

Иначе, на прошлим локалним изборима одржаним 2020. године, и прије наметања Изборног закона БиХ, бирачи су у оквиру једне листе могли гласати за све понуђене кандидате којима су уписивани преференцијални гласови.

У суштини, преференцијални глас значи да кандидати са било којег мјеста на листи могу освојити мандат, с тим да морају освојити најмање десет одсто гласова које је добила та листа да би уопште ушли у распод‌јелу.

Појашњења ради, да би странка или листа уопште ушле у распод‌јелу за мандате, морају прећи цензус од три одсто, односно освојити најмање три одсто од укупног броја бирача који су изашли на изборе. Уколико пређу тај цензус, и освоје рецимо два мандата, ти мандати се распоређују на начин да их добију 1. и 2. на листи, али само ако нико од кандидата са те листе није освојио више од десет одсто гласова које је добила та листа. Рецимо, ако је листа освојила 1.000 гласова и добила два мандата, а нико од кандидата није освојио 101 глас, мандат освајају носилац листе и 2. на листи, али у случају да неки кандидат има 101 глас и налази се нпр. на 15. позицији, мандат осваја тај кандидат и носилац листе.

Осим новине са максимално три преференцијална гласа, значајне новине су и увођење нових технологија, с тим да ће оне бити примијењене на тек 458 бирачких мјеста, или мало мање од десет одсто од укупног броја бирачких мјеста која ће бити отворена 6. октобра.

Како ће изгледати гласање са новим технологијама, зависиће од мјеста до мјеста. Негђе ће се радити само аутентификација бирача, негд‌је биометријска идентификација, а негд‌је ће бити у оптицају и оптички скенери, тачније машине у које ће се стављати листићи након гласања, а који ће одмах бројати гласове и слати их у Централну изборну комисију БиХ.

Тамо гђе ће се радити аутентификација, а то је на 165 бирачких мјеста, бирачи ће као и до сада члану бирачког одбора предочити лични документ, али након тога проћи и електронску провјеру, што подразумијева скенирање њиховог личног документа, али и скенирање отиска прста. Тај отисак прста се кроз апликацију упоређује с отиском из базе података Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података и уколико све буде у реду, бирач се упућује на гласање.

Највише пажње свакако привлаче оптички скенери, који ће бити инсталирани на 145 бирачких мјеста у шест изборних јединица, и то у Приједору, Новом Граду, Високом, Стоцу, Тузли и Возући.

"Употреба оптичких скенера је процедура убацивања гласачких листића у гласачку кутију кроз оптички скенер који аутоматски пребројава резултате гласања, те омогућава директну трансмисију резултата. Аутоматски пребројани резултати гласања се након затварања бирачких мјеста електронски достављају Централној изборној комисији", навели су недавно у ЦИК-у.

У пракси, бирач након што гласа, тај гласачки листић ставиће у посебну фасциклу којом се осигурава тајност гласања и уз помоћ те фасцикле један по један убацује у оптички скенер. Након што га убаци у скенер, на дисплеју добија информацију да ли је листић важећи или неважећи, са опцијом да ли жели да настави или прекине поступак гласања. Уколико потврди наставак гласања, гласачки листић кроз оптички скенер улази у гласачку кутију, а уколико прекине поступак гласања, бирач има право тражити од бирачког одбора издавање новог гласачког листића.

Гласови које преброји скенер, бројаће се и ручно, а поступак коначног утврђивања резултата и процедуре у случајевима разлике у броју ЦИК ће регулисати посебним актом.