Region
На регионалној саобраћајници Невесиње – Зијемља завршени су радови на реконструкцији пута и асфалтирању дионице дуге 1,6 километара. Овај пројекат, чија вриједност износи 600.000 КМ, у потпуности је финансирала Влада Републике Српске. Обиласком новоасфалтиране трасе, представници општинских и републичких власти констатовали су да је ријеч о стратешки важном инфраструктурном пројекту који унапређује услове живота и сарадњу двију сусједних локалних заједница.
Обиласку су присуствовали високи званичници који су нагласили опредјељење републичких институција за равномјеран развој свих дијелова Српске.
Министар финансија и трезора у Савјету министара, Срђан Амиџић, истакао је да Влада Републике Српске подједнако улаже у све општине, без обзира на њихову величину или број становника.
"За Републику Српску не постоје битне и небитне, мале и велике општине. За нас је и Источни Мостар изузетно важна општина. Порука коју данас шаљемо је јасна – све локалне заједнице морају на терену да осјете конкретну подршку републичких институција", поручио је Амиџић.
Народни посланик Илија Таминџија нагласио је да су конкретна финансијска средства и видљиви резултати на терену најбољи одговор на критике о запостављању овог дијела Српске.
"Средства уложена у овај пут су најбољи демант тврдњама да се не улаже у путну инфраструктуру Херцеговине. За мале општине ово су најважнији, животни пројекти, и посебно нас радује што се асфалтирање наставља кроз програм јавних инвестиција Владе РС", рекао је Таминџија.
Да овај пут има огроман економски и друштвени значај потврдио је и начелник општине Невесиње, Миленко Авдаловић. Он је нагласио да је ово прави примјер успјешне сарадње локалних и републичких власти.
"Ово подручје је вишеструко значајно. Становништво Зијемаља има дубоко изграђене пријатељске и комшијске везе са Невесињем. Са друге стране, значајни ресурси Шумског газдинства 'Ботин' налазе се управо овдје, тако да ће модернизација ове саобраћајнице донијети велике економске и практичне бенефите за обје општине", изјавио је Авдаловић.
Највише емоција и задовољства исказао је домаћин, начелник општине Источни Мостар, Божо Сјеран, за кога је ово, како каже, посебан дан.
"Ово је од великог, непроцјењивог значаја за наше становништво. До Невесиња нам је остало још 4,3 километра макадамског пута, али већ имамо добре вијести. Влада РС нам је одобрила додатних 800.000 КМ кроз програм јавних инвестиција. Израда тендерске документације је већ у току. Са тим средствима урадићемо још скоро два километра, након чега нам преостаје свега 2,5 километра да се потпуно асфалтним путем спојимо са Невесињем", закључио је Сјеран.
Републички и општински званичници и други гости међу којима су били и организациони секретар СНСД-а Игор Додик и директор Службе за послове са странцима Жарко Лакета присуствовали су светој литургији код цркве на Зијемљима и традиционалном народном сабору.
Требиње ће у недјељу, 30. аугуста бити домаћин једног од значајнијих модних догађаја у регији – Избора за Фотомодел Источне Херцеговине 2026. Манифестација ће бити одржана у Љетној башти Платани са почетком у 20:00 часова.
Публику очекује вече испуњено љепотом, елеганцијом и талентом, уз наступ такмичарки које ће се борити за пласман на наредни ниво такмичења – Избор за Фотомодела Републике Српске. Кандидаткиње ће се представити публици и стручном жирију кроз различите излазе и презентације, показујући свој таленат, харизму, самопоуздање и сценски наступ.
Програм ће бити обогаћен додатним садржајима и наступима, који ће употпунити завршну вечер и публици пружити атрактиван спој моде, музике и забаве. Специјални музички гост Марко Нинковић, плесни наступ Зумба кидс М Фитнес Зона Требиње.
Циљ пројекта је промоција младих талената, афирмација позитивних вриједности и пружање подршке младим дјевојкама у њиховом личном и професионалном развоју, као и промоција Требиња као града који пружа простор и подршку младим талентима и културним и модним догађајима.
Генерални покровитељ је Град Требиње.
Догађај се реализује уз подршку локалних партнера, спонзора и медијских покровитеља.
Генерал Ратко Младић преминуо је у затворској болници Хашког трибунала.
Упркос захтјевима породице да му се, послије више можданих удара, дозволи лијечење у Србији, то му није омогућено.
Генерал Младић рођен је 12. марта 1943. године у Божановићима, код Калиновика. Средњу Војноиндустријску школу завршио је у Земуну, потом Командно - штабну и Војну академију у Београду, као најбољи у класи. Службовање је почео у Скољу као командир вода.
У Куманову је командовао батаљоном. У Штипу, бригадом. У предвечерје распада бивше Југославије, тада већ пуковник Ратко Младић, прекомандован је прво у Приштину, а потом у Книн и то у вријеме када Словенија и Хрватска проглашавају независност.
Због војничких заслуга, у октобру 1991. унапријеђен је у чин генерал-мајора. Недуго касније и у чин генерал - потпуковника.
Kaда је путем Словеније и Хрватске кренула и БиХ, генерал потпуковник Ратко Младић прекомандован је у Сарајево, гдје је именован за начелника Штаба Друге војне области ЈНА.
Муслиманска и хрватска страна већ су биле формирале своје националне војске, када је 12. маја 1992. Скупштина изгласала стварање Војске Српске Републике Босне и Херцеговине и истог дана за команданта Врховног штаба именовала генерала Ратка Младића.
У љето 1992. отварају се фронтови на цијелом простору БиХ. Српска војска, под командом генерала Младића, штити фронт од скоро 1.200 километара.
Након бројних успјешних војних операција, политика је била та која је усљед међународних притисака и уцјена зауставила даљи напредак српске војске, која је тад контролисала више од 65 одсто територије БиХ.
Успротивио се Венс-Овеновом мировном плану, према коме је Република Српска требало да буде распарчана. На челу Војске Републике Српске био је до 1996. године.
Након што је пред Хашким триналом 1995. оптужен за ратне злочине, у новембру 1996. године, указом тадашње предсједнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смијењен је са мјеста команданта Главног штаба Војске Републике Српске.
Из јавности се повукао 2002. године, а хашки притисак и уцјене Запада пресумјерене су на његову породицу и најближе сараднике. За то вријеме, генерал Младић скромно је живио у рођаковој кући у Банату, све до маја 2011. године.
Тешко нарушеног здравственог стања ухапшен је и испоручен у Хаг.
Првостепени процес против њега трајао је седам година, након којег је генерал Младић осуђен на доживотну затворску казну.
У другостепеном поступку, прегласана предсједавајућа Вијећа, суткиња Приска Матимба Мијамбе, разоткрила је да пресуда није изречена на основу доказа, већ на основу конструисаних претпоставки и, како је, рекла "небулозних и нејасних анализа".
РТРС
У Трнову је јуче одржана панел дискусија под називом „Повезани различитостим“ на тему положаја дјеце и омладине са сметњама у развоју. Организатор догађаја било је Удружење за помоћ дјеци и омладини са посебним потребама "Загрљај" из Источног Сарајева. Инспирацију за ове активности организаторима је дао програм Едукативно-креативног удружењас „Радости моја“ који је одржан у Невесињу поводом Светског дана аутизма.
Модератор тог догађаја је била наставница клавира и солфеђа Бранка Вукосав. Кроз глуму, музику и заједничко учешће подстакнуто је прихватање, разумијевање и повезивање дјеце различитих способности.
Предсједник Удружења“Загрљај“ Предраг Пушара потврдио је да су инспирацију за догађај добили током гостовања у Невесињу.
Он је посебно указао на питање које родитеље највише брине – шта ће бити са њиховом дјецом када одрасту и када њихових родитеља више не буде.
Родитељи су, како је наглашено, тихи хероји који неријетко морају бити стални пратиоци своје дјеце, пружајући им подршку током цијелог живота.
„Након завршетка основне школе дијагноза не престаје, али се за ову дјецу затварају многа врата и она претежно остају у својим кућама“, поручено је током дискусије.
Удружење „Загрљај“ настоји да покрене промјене и обезбиједи више могућности за достојанствен живот омладине са потешкоћама.
Пушара је представио и резултате које је удружење постигло откако су им отворена врата основне школе у Кијеву, гдје дјелују.
Једна од идеја јесте да се овај објекат у будућности искористи за успостављање Центра 0–24 за дјецу и омладину са потешкоћама – мјеста које би било отворено за младе и након што остану без родитеља, али и мјеста које би пружало привремену подршку породицама у кризним ситуацијама.
Таква помоћ била би значајна, на примјер, када родитељ због операције, болничког лијечења или опоравка нема коме да повјери бригу о дјетету на неколико дана.
Родитељи указали на проблеме
У дискусији су, испред родитеља, говорили Бранка Голијанин и Неда Човић, као и Бранка Вукосав, музички педагог и предсједник Едукативно-креативног удружења „Радости моја“ из Невесиња.
Своја запажања и приједлоге изнијели су и Боса Калинић, директор Центра за социјални рад Источно Сарајево, Владана Тешановић, дефектолог, те Младен Голијанин, предсједник Скупштине.
Највећу пажњу привукле су приче родитеља, који су на достојанствен и миран начин указали на бројне проблеме и пропусте на којима би требало радити како би се олакшао живот дјеци и њиховим породицама.
Бранка Вукосав из Невесиња говорила је и о свом раду, кроз који настоји да људима приближи изазове живота са аутизмом.
„Није нимало свеједно, али није ни срамота говорити о изазовима са којима се сусрећемо. Ако не будемо говорили, не можемо ни очекивати да нас разумију и помогну. Заиста немамо ништа од оног у народу утемељеног скривања ’под тепих’ нечега што је евидентно“, рекла је Вукосав.
Она је истакла да је свој Богом дан таленат искористила за покретање удружења у Невесињу, са циљем повезивања дјеце типичног и дјеце атипичног развоја кроз музику. Те да се труди да подстакне свако дијете да се испољи кроз умјетност и заблиста у оквиру својих могућности.
„Изазов је и то је нешто на чему се треба радити дугорочно“, поручила је Вукосав.
Присутни су имали прилику да чују и двије емотивне пјесме посвећене дјеци са потешкоћама, које је Вукосав компоновала и отпјевала уз инструменталну пратњу.
Пјесме су снажно дотакле присутне и измамиле сузе у очима родитеља – тихих хероја који носе овај крст.
Стручна лица су током дискусије изнијела своје ставове, искуства и приједлоге, са циљем проналажења начина за побољшање положаја дјеце и њихових породица.
Представници локалне власти показали су интересовање и спремност да пруже помоћ, али око једног питања сви присутни били су сагласни – неопходно је пронаћи системско рјешење.
Да је разговор био успјешан, показало се и на самом крају, када се у дискусију укључила и публика. Тако сусрет није остао једносмјеран, већ је прерастао у отворен разговор и размјену искустава.
Дјеци и омладини са потешкоћама није потребна само повремена пажња. Потребни су им подршка, разумијевање, континуитет и отворена врата.
Догађају су присуствовали родитељи дјеце са потешкоћама, начелник општине Трново Мирослав Бјелица, шеф Кабинета градоначелника Источног Сарајева Огњен Сладоје, те директори јавних предузећа.
На крају догађаја подијељене су плакете захвалности.
