Region
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске посредством Агенције за аграрна плаћања исплатило је премију за млијеко за март у износу од 3.402.958,75 КМ и то за 2.577 корисникa.
Исплата премија за млијеко реализује се у континуитету на мјесечном нивоу.
РТРС
Требиње је данас регионални центар грађевинарства, гдје је почела прва међународна конференција под називом "Градимо регион". Конференција је окупила представнике влада, градова и компанија који су лидери у области грађевинарства, инфраструктуре и просторног планирања у овом дијелу Европе.
Требиње се због свог географског положаја, али и трендова развоја наметнуло као центар за одржавање овакве конференције и веома је значајно за Српску, да се и кроз овакве скупове држи корак са модерним свијетом.
Република Српска жели да буде дио регионалног инвестиционог захвата и замаха, рекао је премијер Саво Минић на отварању конференције и додао да овај скуп треба да буде збир идеја, знања, искустава.
- Желим да ово буде нешто што ће изњедрити добре идеје и повезати Владу и Народну скупштину у креирању неких нових прописа и мјера како би ово дало још боље резултате - истакао је Минић.
Минић је оцијенио да се ова конференција одржава баш у вријеме када Република Српска иде са огромним инвестиционим циклусом од 6,6 милијарди КМ и када је у свакој јединици локалне самоуправе уложила одређена средства.
Истакао је да се у Српској ради, те навео да је у Требињу то пројекат који се односи на нови дио града.
- Имамо капацитете и видим их сваког дана кроз изградњу ауто-путева, енергетских објеката - рекао је Минић.
Лидер СНСД Милорад Додик рекао је да је Република Српска посвећена развоју, и да већ 16 квартала у низу има повећање домаћег производа.
- Република Српска већ 16 квартала биљежи раст домаћег производа између 2,6 и три одсто, наводећи да у нормалнијим временима то не би била значајна цифра осим тога што је у континуитету, али имајући у виду да развијеније западне економије биљеже пад и минусе мора се бити задовољан - рекао је Додик.
Имамо планове, додаје он, који гурају Републику Српску ка развијенијој заједници и желимо да са вама инвеститорима, извођачима подијелимо наше амбиције и наше погледе како и шта треба да радимо.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић рекао је да је у протеклој деценији реализован највећи циклус.
- Наш циљ је да градимо квалитетно и одговорно. Данас говоримо о оном што тек треба да се гради, то је Ново Требиње, резултат партнерства и заједничке визије - навео је Ћурић.
Присутни су и генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић, генерални директор "Аутопутева Републике Српске" Радован Вишковић, градоначелник Требиња Марко Ћурић, те бројни градоначелници и начелници локалних заједница из Српске и региона.
На скупу ће бити ријечи о стратешким инвестицијама на западном Балкану.
Ријеч је о једном од најзначајнијих скупова посвећених развоју инфраструктуре, грађевинског сектора и енергетике у региону на којем ће говорити стручњаци, инвеститори и компаније из области грађевинарства и енергетике.
РТРС
У Републици Српској данас је почела реализација превентивне кампање "Лако је брзину смањити", чији је циљ повећање нивоа безбједности у саобраћају смањењем броја возача који возе непрописном или неприлагођеном брзином.
Директор Агенције за безбједност саобраћаја Републике Српске Саша Илић рекао је новинарима у Бањалуци да је циљ кампање да се укаже на опасност превелике брзине вожње, која је главни узрок смртних исхода у већини саобраћајних незгода.
- Ово једна од најважнијих кампања за Агенцију, која ће трајати до 31. јула. Ако буде потребно ова кампања ће бити настављена - истакао је Илић.
Он је навео да кампању спроводе Агенција са својим партнерима Министарством саобраћаја и веза Републике Српске, Министарством унутрашњих послова, Агенцијом за безбједност саобраћаја, Ауто-мото савезом Републике Српске, јединицама локалне самоуправе, РТРС је медијски партнер, а партнер кампање друштвено одговорна компанија "Цијак ауто".
Начелник јединице полиције за безбједност саобраћаја Управе полиције МУП-а Републике Српске Бојан Шкорић рекао је да је ово веома значајна кампања, јер непрописна брзина вожње најчешће доводи до саобраћајних незгода.
Шкорић је апеловао на све возаче у саобраћају да брзину прилагоде условима и стању пута, поготово у љетном периоду за вријеме туристичке сезоне и појачане фреквенције саобраћаја.
Јелица Лубура из Ауто-мото Савеза Републике Српске рекла је да ова превентивна кампања има за циљ унапређење саобраћаја у Републици Српској кроз смањење процената возача који учествују у саобраћају на путевима не поштујући ограничење брзине.
- Истраживања су показала да око 60 одсто возача прекорачи брзину, а велики је проценат и оних возача који прекорачи брзину до 10 километара на час - истакла је Лубура.
У Мостару и Невесињу данас су обиљежене 34 године од егзодуса Срба из долине Неретве када је за неколико јунских дана 1992. године од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба.
Обиљежавање Дана несталих почело је поменом у Саборној цркви у Бјелушинама, а настављено је симболичним бацањем цвијећа у ријеку Буну код Мостара. На овом локалитету јуна 1992. године настарадало 29 особа, војника и цивила, чиме је почео егзодус српског народа из Мостара и околине.
Тих тешких јунских дана бројни цивили су убијени на кућном прагу, многи су завршили у логорима гдје су мучени, силовани, убијани, а њихова имовина је опљачкана. Најтеже је породицама несталих, а још се трага за 82 лица.
На данашњи дан 1992. године запаљена je и Саборна црква Свете Тројице у Мостару, а потом и остали православни храмови у долини Неретве.
Након Мостара обиљежавање Дана несталих настављено је у Невесињу полагањем цвијећа на Споменик слободе и Спомен костурницу на Гвозду. У Спомен соби су упаљене свијеће и још једном одата почаст страдалим борцима и цивилима.
Мара Вучић још увијек трага за својим сином који је нестао јуна 1992. године. Тек је био одслужио војни рок. Нестао је на Равнима.
„Да је пронађен и сахрањен, пола ове жалости и туге не би било. Његове 22 године младости ништа не може надокнадити“, рекла је Вучић која данас живи сама у Невесињу.
Ђурђа Зубац још трага за супругом Милованом који је нестао 1992. године у Мостару и никад није пронађен.
„Из Мостара је одведен, према доступним сазнањима, у село Радишићи код Љубушког. До данас немамо никаквих резултата. Молимо све људе да нам помогну да пронађено његове посмртне остатке и достојно их сахранимо“, поручила је Зубац.
Предсједница Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње Аљонка Џелетовић нагласила је да постоји нешто дубоко неправедно, мучно и апсурдно у чињеници да се више од три и по деценије након рата породице у БиХ, Републици Српској и даље боре за оно што би морало бити основно људско право, а то је да достојанствено сахране своје најмилије.
„Тешко је разумјети да и данас имамо неке породице које не знају гдје да запале свијећу, гдје да положе цвијет, гдје да изговоре молитву и ријеч сјећања“, указала је Џелетовић.
Она се захвалила свим породицама несталих на храбрости, снази и достојанству.
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац нагласила је да се и данас у Мостару и Невесињу породице окупљају са истом тугом, надом и очекивањем да ће коначно сазнати судбину својих најмилијих.
„Иако су прошле више од три деценија од нестанка првих особа на подручју Источне Херцеговине бол није прошла, вријеме није излијечило ране нити је умањило жељу породица да пронађу своје најдраже, идентификују њихове посмртне остатке и да их достојно сахране“, рекла је Граорац. Она јер додала да свака могућност која може довести до истине мора бити испитана, али да се то мора чинити пажљиво, одговорно и са дубоким поштовањем према породицама.
Вијенце и цвијеће на Споменик слободе положиле су делегације Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, општинских и градских организација несталих из Невесиња, Бањалуке и Источног Сарајева, Народне Скупштине РС, општина Невесиње и Источни Мостар, Општинске борачке организације, Ратних ветерана Невесиња, Међународне комисије за тражење несталих лица, Института за тражење несталих лица и Црвеног крста Републике Српске.
Цвијеће је положено и на Спомен костурницу на Гвозду.
