Region
У Пребиловцима ће на празник Сретења Господњег (субота, 15. фебруар) бити одржано Гусларско вече. Програм у Дому културе почиње у 18 часова. Учествује Гусларско друштво „Невесињска пушка“ са гостима.
Вече гусала организује Духовни и културни центар „Свети Краљ Милутин“.
Јануарска редовна исплата корисницима Фонда за дјечију заштиту почела је данас, саопштено је из Фонда.
Почела је исплата права на додатак на дјецу, на матерински додатак, на помоћ за опрему новорођенчета, на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу.
Јануарска исплата додатка на дјецу обухвата 17.135 дјеце, односно 10.105 корисника/родитеља, за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу из рањивих категорија, за шта је обезбијеђено укупно 2.571.580 КМ.
Материнским додатком за јануар обухваћено је укупно 3.868 мајки/породиља, а за исплату овог права издвојено је 1.569.862 КМ.
Право на пронаталитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете оствариле су 144 мајке/породиље, односно 108 трећерођене и 44 четврторођене дјеце, за шта је издвојено 84.600 КМ.
За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 308.000 КМ за 601 породиљу/мајку, односно 616 дјеце/новорођенчади, за шта је издвојено укупно 304.661 КМ.
Корисници се за остваривање права могу обратити пословницама Фонда у мјестима у којима имају пребивалиште.
"Хидроелектране на Требишњици" представљају не само стуб електроенергетског система већ и гарант стабилности напајања потрошача у Републици Српској, а у 2024. години план производње електричне енергије премашен је за 80 гигават-часова, изјавио је извршни директор за производњу и техничке послове у ХЕТ-у Илија Таминџија.
- Протекла година са аспекта производње била је повољна у смислу остварења плана. На бази вишегодишњег плана, односно просјечне количине падавина на сливном подручју ХЕТ-а, на основу чега се прави тај план од 1.080 гигават-часова, ми смо га у 2024. пребацили за неких 80 гигават-часова - рекао је Таминџија новинарима.
Он је објаснио да то није био резултат количине падавина остварене на сливном подручју ХЕТ-а у 2024. години, већ недостатка енергије за домаћи конзум због проблема рада термоелектрана у електронергетском систему Републике Српске.
Према његовим ријечима, усљед суше и проблема у раду са термоелектранама дошло је до дефицита за напајање властитих потрошача и на тај начин је ХЕТ као акумулациона хидроелектрана поднио тај терет и остварио већу производњу, али су у 2025. годину ушли са нижом котом акумулације Билећа.
- Кад се узме податак да смо на нивоу отприлике 20 процената, имали нижу хидрологију, мање падавина на сливном подручју ХЕТ-а у односу на вишегодишње просјеке и да смо наставили са производњом у јануару, исто због сличних проблема, нерада Термоелектране "Угљевик" и мање производње у систему Термоелектране "Гацко", дошло је до мањег остварења укупне производње у систему и ХЕТ је у јануару радио појачано. У овом моменту имамо 14 процената већу производњу у односу на билансну производњу за јануар у 2025. години - навео је Таминџија.
Он је додао да је тренутно стање у акумулацији Билећа веома неповољно, будући да су око 20 метара ниже од планске коте.
- Хидрологија је у односу на просјечну јануарску хидрологију била знатно нижа, тако да производни резултати нису условљени хидролошким резултатима - рекао је Таминџија.
Он је напоменуо да су сви агрегати ХЕТ-а расположиви, те да је погонска спремност на одличном нивоу.
- ХЕТ је не само стуб електроенергетског система, већ и гарант стабилности напајања потрошача у Републици Српској, с обзиром на то да се ради о акумулационој хидроелектрани од могућих милијарду и 300 милиона метара кубних залиха воде у акумулацији Билећа. На тај начин гарантујемо стабилност електроенергетског система и обезбјеђење резерве за енергетски систем Републике Српске, што гарантује квалитетно и уредно снабдијевање потрошача у Републици Српској - указао је Таминџија.
РТРС
Босиљка Ђого из љубињског села Влаховићи, најстарији је становник ове општине, а вјероватно и цијеле источне Херцеговине.
Рођена је 1920. године, а почетком јуна напуниће 105 година.
Боса, како је зову породица и пријатељи, пето је од шесторо дјеце у породици Церовина, удала се у својим тридесетим годинама. И она рађа шесторо дјеце, од којих је, нажалост, пола надживјела.
Бака је преживјела два рата, пандемију короне, а без супруга је остала са малом дјецом, која су тада била узраста од четири до 12 година.
„У борби да их изведем на прави пут помагао ми је стриц са својом дјецом. Без помоћи тадашње државе успјели смо заједнички да заврше школе од Љубиња, Требиња, Београда, Ниша..., нађу посао, оснују породице“, присјећа се она за Радио Требиње.
Боса каже да јој је најтеже било када је остала без сина са којим је живјела, а затим и без кћерке.
Бака има дванаесторо унучади и исто толиико праунучади, а најмлађе праунуче има три године и 102 године је млађе од своје прабаке.
Прича да је здравље добро служило, да је ријетко посјећивала докторе, а оно што није ријеткост у кршевитој Херцеговини, уједала је и змија.
У стотој години је добила грип, па су и љекари били скептични да ли ће преживјети, али старица је успјела да добије још једну битку.
„Љубав, породица, рад, ред то је рецепт за дуг живот. Можда, и не ваља оволико дуго живјети, јер се и свега ружног дочека“, закључује бака Боса.
Радио Требиње