Region
Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, Фонд "Др Милан Јелић", расписало је данас Конкурс за додјелу стипендија студентима првог, другог и трећег циклуса студија на универзитетима у Републици Српској, БиХ и високошколским установама у иностранству у академској 2026/2027. години.
Од укупног броја планираних стипендија - 185, студентима првог циклуса студија намијењено је 146 стипендија у износу од 857.700 КМ, студентима другог циклуса студија 12 стипендија у износу од 66.000 КМ, док је за студенте трећег циклуса студија предвиђено 27 стипендија у износу од 324.000 КМ.
Када је ријеч о студентима првог циклуса студија планирана је додјела 80 стипендија у износу од 600 КМ мјесечно, у девет мјесечних рата, за студенте који студирају на јавним универзитетима у Републици Српској и БиХ, седам стипендија у истом мјесечном износу за студенте који не студирају на јавним универзитетима у Републици Српској и БиХ, 50 стипендија у износу од 700 КМ мјесечно, у девет мјесечних рата, за студенте који студирају у бившим југословенским републикама, те девет стипендија у износу од 900 КМ, такође у девет мјесечних рата, за студенте који студирају на високошколским установама у иностранству.
За студенте другог циклуса студија предвиђено је 11 стипендија у износу од 5.500 КМ, које се исплаћују једнократно, за студенте јавних универзитета у Републици Српској и БиХ, те једна стипендија у истом износу за студенте других високошколских установа.
Студентима трећег циклуса студија намијењено је 25 стипендија у појединачном износу од 12.000 КМ, које се исплаћују једнократно, за студенте који студирају на јавним високошколским установама у Републици Српској и БиХ, као и двије стипендије у истом износу за студенте који студирају на другим високошколским установама, у складу са расположивим средствима у буџету Министарства и Фонда.
Годишњи грант Фонда "Др Милан Јелић" износи 1.125.000 КМ. Пријаве се подносе електронски, путем апликације доступне на интернет страници Фонда.
Конкурс је отворен до 23. новембра 2026. године.
Чланови Актива добровољних давалаца крви из Билеће даровали су 15 доза драгоцјене течности у Служби за трансфузију крви Опште болнице у Невесињу.
Предсједник Актива добровољних давалаца крви из Билеће Драгољуб Шаренац изразио је захвалност др Максиму Брењу и медицинском особљу Опште болнице у Невесињу на сарадњи и подршци у организацији акције.
Он је истакао да је ријеч о традиционалној митровданској акцији добровољног даривања крви, која има посебан значај за здравствене установе и пацијенте у Херцеговини.
„Добровољно даривање крви има огроман значај јер су потребе за овом драгоцјеном течношћу свакодневне, а довољне залихе крви често су пресудне за лијечење и спасавање живота пацијената. Посебно је важно да постоји континуитет у организовању оваквих акција и да се што већи број људи одазива. Ова акција је изузетно значајна, посебно имајући у виду да се велики број пацијената који се лијече у невесињској болници долази из Билеће. На овај начин желимо да дамо свој допринос обезбјеђивању довољних количина крви, не само за наше суграђане, већ и за све пацијенте из Херцеговине којима је ова драгоцјена течност потребна“, поручио је Шаренац.
Хуманост и солидарност које повезују Херцеговину још једном долазе до изражаја кроз овакве акције, којима се указује на значај добровољног даривања крви како би се пацијентима којима је потребна трансфузија обезбиједиле довољне количине ове драгоцјене течности.
Радио Билећа
Полицијски службеници Полицијске управе Требиње ће од данас до четвртка, петог новембра појачати контролу у саобраћају са акцентом на кориштење безбједносних појасева и сједалица за дјецу у возилима, као и употребу мобилних телефона у току вожње. Полиција ће појачано контролисати и санкционисати возаче електричних тротинета.
Из ПУ наводе да су за девет мјесеци 2026. године евидентирали 476 саобраћајних незгода - двије саобраћајне незгоде са смртно страдалим, 29 са тешко повријеђеним и 71 незгода са лакше повријеђеним лицима. Са материјалном штетом евидентиране су 374 саобраћајне незгоде.
Подсјећају све возаче да је од првог новембра обавезна зимска опрема.
Полицијска управа Требиње апелује на све учеснике у саобраћају да поштују саобраћајне прописе и саобраћајни бонтон.
Кад је случај сложен, љекари сазивају конзилијум. Окупе стручњаке различитих специјалности како би заједнички сагледали проблем и дошли до најбољег рјешења.
На Светог Луку, заштитника љекара, неформални конзилијум херцеговачких љекара окупио се у београдском ресторану „Стара Херцеговина“. Овога пута није било пацијента, нити се постављала медицинска дијагноза. За истим столом нашли су се љекари поријеклом из Херцеговине, а у средишту њиховог разговора били су завичај, заједничко поријекло и људи које не желе да забораве.
„Стара Херцеговина“ није само култни београдски ресторан познат по херцеговачким специјалитетима, већ и својеврсна херцеговачка сигурна кућа – мјесто сусрета, завичајног памћења и окупљања људи које повезују заједнички коријени.
Иницијативу за овај сусрет покренули су др Вукашин Лугоња и др Перо Алексић.
СВЕ СТРУКЕ ЗА ЈЕДНИМ СТОЛОМ
Окупљање је, бар по заступљеним специјалностима, заиста личило на прави конзилијум. Од офталмологије, пулмологије и ортопедије, преко гастроентерологије и васкуларне хирургије, до стоматологије и анестезиологије – готово да није било дијела људског организма о којем неко од присутних није могао говорити из угла своје струке.
Међу окупљенима били су: др Перо Алексић (офталмолог), др Вукашин Лугоња (анестезиолог-реаниматолог), др Мишо Кошутић (ортопед), др Петар Шворцан (интерниста-гастроентеролог), др Горан Вучуревић (васкуларни хирург), др Милан Шпуран (интерниста-гастроентеролог), др Марко Војновић (гастроентеролог), др Милош Дука (стоматолог) и др Татјана Аџић-Вукићевић (пулмолог), др Срђан Милићевић (оториноларинголог) и др Јелена Бољановић (психијатар).
Због других обавеза овом приликом нијесу могли присуствовати: др Милан Спаић (неурохирург), др Синиша Дучић (дјечји ортопед), др Зоран Андрић (интерниста-онколог), др Стефан Дучић (васкуларни хирург), др Мирјана Милинковић (дерматовенеролог), др Радоје Додер (патолог), др Предраг Пешко (хирург), др Дејан Е. Лаковић (уролог), др Душко Дунђеровић (патолог) и др Драгана Вујовић (дјечји кардиолог).

„ДОБРО ДОШЛИ НА ДУХОВНУ МОБУ“
Госте је поздравио један од иницијатора сусрета, примаријус др Вукашин Лугоња, пожеливши им добродошлицу.
Подсјећајући на Његошеве стихове – „Лактом вјере глупост чојка мјери, а озбиљност дјелом и врлином“ – Лугоња је указао на оно што је окупљене повезало и довело за исти сто.
„Шта је нас овдје довело? То је наш заједнички архетип“, поручио је, говорећи о дубокој вези са завичајем, о мисли која се рађа у камену и души која остаје у завичају.
У томе је препознао и посебну одговорност окупљених. Њихова духовност, како је истакао, превазилази оквире свакодневног живота и обавезује их на већи задатак.
Посебан дио обраћања посветио је памћењу и потреби да се сачувају имена људи који су својим радом обиљежили једно вријеме.
„Заборав анестезира већи дио нашег живота, али има нешто што се не смије заборавити“, рекао је Лугоња, објашњавајући да је управо из те потребе настала књига посвећена 55 година Требињске болнице. У њој су забиљежена и имена љекара из Херцеговине које је познавао и чији је рад желио да сачува од заборава.
„Јер што није записано – као да и не постоји“, поручио је др Лугоња, а затим прочитао имена љекара уврштених у књигу.
На крају је изразио наду да ће другу књигу написати неко од млађих колега, упутивши им поруку која је уједно била и једна од најљепших мисли овог сусрета:
„На старима свијет опстаје – на младима остаје!“
ЗАВИЧАЈ И У СТИХОВИМА
Духовна моба имала је и свој препознатљив завичајни печат. На зиду ресторана „Стара Херцеговина“ урамљени су стихови Божа Глоговца, пријатеља Вукашина Лугоње:
„Боље да ме пушка погоди
него да ме раштан прескочи.“
У овој духовитој, али и снажној херцеговачкој поруци сажети су завичајни менталитет, приврженост традицији и љубав према домаћој трпези. Стихови су више од досјетке – они су један од оних малих знакова препознавања по којима се људи из истог краја препознају и онда када су далеко од родног камена.
ЗАВИЧАЈ КАО ЗАЈЕДНИЧКИ ИМЕНИТЕЉ
У правом љекарском конзилијуму сваки специјалиста посматра проблем из угла своје струке, а до најбољег закључка долази се тек када се различита знања и искуства обједине.
Слично је било и за столом у „Старој Херцеговини“. Старије колеге присјећале су се људи и догађаја из завичаја, млађи су упознавали дио те прошлости, а разговор је природно повезивао генерације које су професионални пут градиле на различитим мјестима, али су коријене оставиле у истом крају.
Ако је судити по овом сусрету, херцеговачки конзилијум имао је и заједничку дијагнозу: завичај се чува памћењем, сусретима и људима који не прекидају везу са својим коријенима. Зато је изражена жеља да ово не буде једнократни сусрет, већ почетак редовних окупљања, сваке посљедње суботе у мјесецу.
Слободна Херцеговина (Трифко Ћоровић)