Region
Добитник Књижевне награде „Алекса Шантић“ за 2024. годину је пјесник Здравко Миовчић.
Жири који је радио у саставу проф. др Душко Певуља, предсједник, проф. др Драган Станић, члан, и проф. др Владан Бартула, члан, једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне пјеснику Здравку Миовчићу.
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ - Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно –умјетничко друштво „Гусле“ Мостар, Књижевну награду „Алекса Шантић“ додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.
Награда ће овогодишњем добитнику бити уручена на Шантићевим вечерима поезије у Мостару које ће се одржати од 9. до 15. септембра 2024. године.
Жири је у свом образложењу навео да је Здравко Миовчић један од најистакнутијих савремених српских пјесника.
„Његов досадашњи опус од десет пјесничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умијешношћу, поетском свијешћу, пјесничким домашајима и запаженим рецепцијским одјецима. Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу. Из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности. Ништа код овог пјесника није усиљено, усљед чега се његова поезија прихвата као природно преслојавањe искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лриском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима те урвинама и узвисинама сопственог бића. Препознавајући господње знакове у свакодневном, у назнакама, ситницама и детаљима, његов однос према свијету открива једну дубљу смисленост која почива на хришћанском саморазумијевању. Зато би се молитвени тон могао издвојити као најдоминантнији у његовој поезији, онај који Миовчићеву „распетост метафизиком“ питомо храмонизује у јединствено осјећање живота. Православна духовност на лијеп начин прожима Миовчићеву поезију у којој се питоми дух богопоштовања и боготражитељства остварује у пуноћи повјерења у Творца као „тихог учитеља“ и спаситеља.
Пјесник који је осјетио милине стварања, Здравко Миовчић је велики мајстор пјесничке форме, врхунски сонетиста те аутор више успјелих сонетних вијенаца. У овим захтјевним облицима код њега ни у траговима нема усиљености и извјештачености било које врсте, али зато напретек има шантићевског сагласја емотивне мисаоности и поетске умјешности “, наводи се у образложењу жирија.
Здравко Миовчић је рођен на 1958. године у Ледићима, испод Трескавице, у општини Трново. Основну школу је завршио у Војковићима, гимназију на Илиџи, а студије филозофије, компаративне књижевности и социологије на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистар је менаџмента, оснивач и директор развојне агенције Еда у Бањој Луци и савјетник за стратешко управљање и рјешавање развојних проблема у управи, предузећима и заједницама. До сада је објавио девет књига из области одлучивања и управљања развојем. Објавио је девет књига поезије: Зашто ти нисам писао (Бесједа, Бања Лука, 2011), Што затрепери и нестане (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2013), Шкриња и шапат (Народна библиотека Пале, 2015), Што је душа скупила (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2017), У милости тренутака - сагласице (Српска књижевна задруга, Београд, 2019), Љубав винопојца – пјесме о вину и уз вино (Центар за српске студије, Бања Лука, 2020), Дневна доза носталгије – кафанске пјесме из доба карантина (Српска књижевна задруга, Београд, 2021), Нити ђедових прича (СКПД Просвјета, Пале, 2021), Књига лишћа (Центар за српске студије, Бања Лука, Српска књижевна задруга, Београд, 2023). Добитник је награде Скендер Куленовић 2018. године за књигу пјесама Што је душа скупила. Живи и ради углавном у Бањој Луци. Ожењен, има сина и двије унуке.
Књижевна награда Алекса Шантић установљена 1968. године, а већ годинама додјељују je „Просвјета“ и „Гусле“. Награда је заштићена у Институту за интелектуално власништво БиХ, а Управни одбор „Просвјете“ је 2012. године, донио нову одлуку, као и Правилник о додјели ове престижне пјесничке награде.
До сада је петнаест пјесника добило ову награду и то: Скендер Куленовић /1969/, Весна Парун /1972/, Оскар Давичо /1975/, Енвер Ђерћеку /1978/, Александар Вучо /1981/, Стеван Тонтић /1984/, Богумил Ђузел /1987/, Стеван Раичковић /1992/, Рајко Петров Ного /2006/, Веселин Гатало /2007/, Ђорђо Сладоје /2009/, Дара Секулић /2012/, Перо Зубац /2015/, Луко Паљетак /2018/, Иван Негришорац /2021/.
На игралишту у мостарском повратничком насељу Баћевићи више непознатих особа напало је српску дјецу, а игралиште и село облијепљено је кукастим крстовима, словом "У" и "ХВО", потврдили су мјештани овог насеља.
Дјеца су нападнута синоћ, а мјештани тврде да се кроз село прије четири ноћи чула и рафална пуцњава.
Предсједник Координације Срба Мостар Душан Голо, који живи у селу Баћевићи, рекао је да су мјештани овог насеља, а посебно дјеца, три дана изложена насиљу и малтретирању, а да нико ништа не предузима.
- Прије четири ноћи у селу се чула рафална пуцњава. Неко је наишао кроз село и пуцао. О овоме ме обавијестила предсједник мјесне заједнице. Тада нисмо ништа пријавили полицији. Након тога, прије три ноћи, почиње малтретирање наше дјеце на игралишту, а све је кулминирало синоћ нападом на дјецу - појаснио је Голо.
Он је навео да је сеоско игралиште, на којем се окупљају српска деца, а које се налази уз друштвени дом, облијепљено кукастим крстовима, словом "У", те обиљежјима навијачке групе "Ултрас" и "ХВО".
Голо је рекао да је све кулминирало синоћ када је група момака напала дјецу на игралишту.
- Питали су нашу дјецу ко је одлијепио и скинуо те наљепнице. Јавио се један дјечак и њега су напали и ударили шаком. Мој унук је позвао оца, мог зета, који је дошао и затекао непознате младиће да нападају и малтретирају дјецу. Он је покушао да их отјера, да би они тада запријетили да ће доћи старији и све их у Баћевићима побити - испричао је Голо.
Он је навео да су у село долазили са два аутомобила, те да су таблице записане, а да је о свему је обавијештена и полиција.
- Људи су јако узнемирени. Овдје сви раде шта хоће, пријете. Крајње је вријеме да се то заустави. Мислим да то неко ради смишљено, јер не могу да вјерујем да дјеци и младићима пада на памет да кукасте крстове лијепи по српском селу и поред споменика жртвама фашизма - истакао је Голо.
Баћевићи су српско повратничко село на југу Мостара.
Портрпарол Министарства унутрашњих послова Херцеговачко-неретванског кантона Људевит Марић рекао је да је полиција добила пријаву да у селу Баћевићи има плаката увредљивог садржаја.
- Јутрос је била пријава и припадници Одјељења криминалистичке полиције су на терену и спроводи истрагу - навео је Марић.
Министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран рекао је да се ради на откривању идентитета нападача из Невесиња.
Каран се захвалио полицији на очувању живота грађана Српске.
- Ово је један од многобројних примјера у којима је МУП, Полиција Републике Српске својом професионалношћу, законитошћу и храброшћу показала да је гарант безбједности живота свих грађана Републике Српске и њихових имовина. Управо овај примјер показује да су та два снажна елемента, грађани и њихови животи и њихова имовина, приоритет МУП-а - рекао је министар за АТВ.
Он је додао су након пријаве да је извршено Кривично дјело Тешко убиство у покушају и низ других кривичних дјела, МУП, Полицијска управа и све друге организационе јединице одмах реаговали и извршили успјешно свој задатак.
Похвалио је и Окружно јавно тужилаштво у Требињу и навео да је ово одличан примјер како треба да сарађују институције.
- Показало се да је улагање у МУП, улагање у безбједност, нешто што свака држава мора да ради. Морамо увијек схватити да је безбједносни оквир услов нашег живота и нашег напретка. У том смислу, даље ћемо интензивирати оно што већ радимо, а рекао бих још више појачавати, водити исправну кадровску политику - рекао је Каран.
Каран је најавио и даље опремање посебних јединица Полиције Републике Српске и радити на јачању веза полиције и грађана.
Говорећи о нападачу из Невесиња, истакао је да се ради на утврђивању његовог идентитета.
- Настављамо да радимо. Сходно свим законским прописима ово лице је лишено живота и елиминисана је свака могућност у том моменту да угрози друге животе и имовину. Ми настављамо даље, са нашег, полицијског и тужилачког аспекта. Јако нам је важно да дођемо до свих других битних елемената који ће нам дати оперативне податке да предуприједимо будуће овакве догађаје - закључио је Каран.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске данас је посредством Агенције за аграрна плаћања исплатило 2.973.918,14 КМ за премију за млијеко за јун, саопштено је из овог Министарства.
Подстицаји су исплаћени за 2.631 корисника, наводи се у саопштењу.
О наредној исплати јавност ће бити благовремено информисана.