Region
Болницама Градишка и Невесиње, као и Специјалној болници за физикалну медицину и рехабилитацију "Мљечаница" у Козарској Дубици биће измирена дуговања за пензионо-инвалидско осигурање.
Тиме се омогућава да радници тих здравствених установа остваре право на пуну пензију. Укупан износ који ће бити уплаћен у ове сврхе износи 14 милиона марака.
- То ће свакако да стабилизује комплетан здравствени систем али и наше установе, те да испоштује наше раднике с обзиром да у континуитету са тим иде и оснаживање просторних капацитета наших установа - наводи Анита Ђурђевић Шврака, в. д. директора Болнице Градишка.
Велимир Миливојевић, директор ЈЗУ Болница Невесиње истакао је да све ово доводи здравстене установе да могу позитивно пословати, те да могу да се окрену бољој организацији и свему ономе због чега су ту, а то је задовољан пацијент.
- Укупан износ који се процјењује за ове три болнице је негдје око 14 милиона КМ. У тај износ иду обавезе по питању самог ПИО и по питању трошкова поступка - каже Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске.
Срђан Амиџић, министар финансија и трезора у Савјету министара наводи да на овакав начин ће и локалне заједнице кроз расподјелу прихода добити дио ових средстава гдје се налазе здравствене установе.
- На такав начин ћемо помоћи локалне заједнице да они могу да реализују одређене послове. Нема стајања, сљедећи који нападамо је УКЦ, горе постоји озбиљан дуг - каже Амиџић.
РТРС
Policijski službenici Policijske uprave Trebinje su za vikend iz saobraćaja isključili 29 vozača - 27 zbog vožnje pod dejstvom alkohola i dva zbog odbijanja podvrgavanja testu na prisustvo opojnih droga.
„U istom periodu četiri lica su lišena slobode zbog količine alkohola u organizmu više od 1,51 g/kg. S obzirom na predstojeće slave i praznične dane, Policijska uprava Trebinje apeluje na sve učesnike u saobraćaju da se pridržavaju saobraćajnih propisa“, saopšteno je iz PU Trebinje.
Iz Policijske uprave Trebinje, podsjećaju sve učesnike u saobraćaju da sutra, počinje preventivna kampanja „Lako je alkohol odbiti“, čiji je osnovni cilj podizanje nivoa bezbjednosti u saobraćaju.
На редовној изборној Скупштини Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“ Градски одбор Мостар, која је одржана синоћ у Владичанском двору у овом граду, за предсједника у наредне четири године поново је изабрана новинар Сања Бјелица Шаговновић.
У Управни одбор друштва изабрани су Душко Којић, Владенка Миловић, Данило Голо, Бранка Медан, Горица Рашовић, Вања Бјелица Чабрило, Босиљка Грчић, Радислав Тубић, Немања Шаговновић и Његош Вељанчић.
У Надзорни одбор изабрани су Тамара Бошковић, Сретенка Ћихорић и Златко Сердаревић.
Бјелица Шаговновић је нагласила да је мостарска „Просвјета“, заједно са Српском православном црквеном општином Мостар, носилац свих културних и образовних активности српског народа у Мостару, те да је по свом раду и дјеловању постала препознатљива у широј јавности.
„Мостарска `Просвјета`, захваљујући ентузијазму људи окупљених око нашег Друштва заиста има запажене резултате рада. Истакла бих `Просвјетину` школу српског језика, историје и културе, као допунску наставу за српску дјецу која не могу похађати наставу на свом матерњем језику, затим `Просвјетину` стипендију `Владимир Ћоровић`, `Шантићеве вечери поезије`, Божићни концерт, а ту су још бројне значајне активности по којима смо препознатљиви", навела је она.
Према њеним ријечима, „Просвјета“ настоји да очувањем српске културе и стварања нових вриједности гради истинску мултиетничку слику Мостара и буде мјесто окупљања и сусрета.
„Просвјета“, како је нагласила, има одличну сарадњу са бројним културним друштвима и институцијама у Мостару, али и Федерацији БиХ, Републици Српској, Србији и кроз њу настоји да унаприједи свој рад и дјеловање, као и културну сцену Мостара.
Она је навела да ће Друштво у наредне четири године, уз редовне активности, јачати активе у које су укључени млади, те радити на јачању издаваштва, али и наповратку имовине „Просвјете“ у Мостару.
Мостарска „Просвјета“ у протекле четири године одржала је више десетина културних догађаја, подијелила више стотина стипендија и учествовала у готово свим активностима везаним за живот српског народа у долини Неретве.
На данашњем састанку Центра за координацију и подршку инвалидним лицима затражено је да источнохерцеговачке општине и Град Требиње донесу одлуку о системском рјешењу буџетског финансирања тих организација.
„Свих 14 организација које окупља овај Центар се сада финансира из грантова буџета и увијек је питање да ли ће то бити реализовано. Ниједна организација која окупља инвалидна лица нема стално финасирање и њихов рад је упитан. Зависимо од пројеката, који су се знатно смањили у посљедњих пет година. Једно удружење у Требињу је поднијело захтијев за гашење, а не могу ни то, пошто нису измирили пореске дугове“, рекао је Бранимир Таминџија, предсједник Центра за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине.
Он додаје да су проблем и мала социјална давања, као и запошљавање особа са инвалидитетом.
„ Личне инвалиднине већина наших чланова није остварила, јер то право имају особе којима је обољење или оштећење настало до 18. године живота, а остали немају“, навео је Таминџија и упитао се да ли се ради о дискриминацији.
„Од више од 40 милиона КМ, колики је буџет Града Требиња у овој години, за пројекте различитих удружења особа са инвалидитетом издваја се 40 хиљада КМ годишње. Само десет хиљада мање се издвајало када је требињски буџет био око 10 милиона КМ, а у 2025. години до сада су реализоване 32 хиљаде КМ. Не можемо рећи да немамо подршку Града Требиња, за шта смо се обратили они су нас подржали, али проблем финансирања треба системски ријешити, да се удружења у источној Херцеговини не би гасила. Град Требиње је подржао и сваки наш пројекат за који аплицирамо из европских фондова“, каже Мирослав Андрић, предсједник требињског Удружења ампутираца.
Он додаје да је основни захтјев да удружења инвалидних особа не морају посредством пројеката аплицирати за новац из општинских буџета и Града Требиња, већ да се из буџета издвоји новац за рад канцеларија.
„Захваљујемо требињској Градској управи и за нових шест паркинг мјеста за инвалидне особе и јасније обиљежавање постојећих. Проблем је што се не поштују означена мјеста за инвалидна лица, па тражимо да институције, које издају дозволе за паркирање на таква мјеста, издају картице само онима којима су потребне“, истакао је Андрић.
Он сматра да удружења треба омасовити и подмладити, али је, како наводи, тешко анимирати људе да раде волонтерски, пошто највећи број ових удружења нема запослених.
У источној Херцеговини је 1458 особа са неком врстом инвалидитета.
На данашњи састанак особа са инвалидитетом, како тврде у Центру за координацију, позвани су били и преставници надлажених одјељења у херцеговачким општинама и граду Требињу, али се нису одазвали.
Нису присустовали ни представници требињског Удружења слијепих и слабовидих лица, које је, како наводе у Центру за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине, пред гашењем.
Састанак је организован поводом 5. децембра, Међународног дана волонтера.
Радио Требиње