Region
Српска православна црква и њени вјерници широм свијета данас прослављају Васкрс, највећи хришћански празник који симболизује побједу живота над смрћу, јер је Исус Христ васкрсавши из гроба побиједио, дарујући свим људима вјечни живот.
Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих побиједио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на Земљи даровао вјечни живот.
Страдањем на крсту, када безгрешни Христос прима на себе гријехе цијелог људског рода, а потом и васкрсењем, када побјеђује смрт која је посљедица гријеха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник – спасилац свих људи.
Хришћанско вјеровање без Васкрса не би имало никаквог смисла. Васкрс је празник побједе живота над смрћу, добра над злом.
Васкрсење Христово у недјељу ће најавити црквена звона широм Републике Српске, а вјерујући народ упутиће се у храмове, гдје ће бити служене молитве, након којих ће се традиционално поздрављати “Христос васкрсе - ваистину васкрсе”.
Прославу Васкрса, којој је претходила припрема вишенедјељним постом, православни вјерници прво почињу у храмовима, окупљени у заједници на Светој литургији, чији врхунац представља причешћивање – сједињење са Богом.
Потом се прослава наставља у кругу породице, гдје посебну радост, нарочито дјеци, представља туцање шареним васкршњим јајима. Шарено јаје представља саму симболику Васкрса.
Јаје је симбол рађања живота, пиле прокљује љуску и излази, као што је Христос устао из мрачног гроба и узнио се на небо.
Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин затим пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу.
Потом се окупе се око васкршње трпезе и изговоре молитву Господњу “Оче наш”, те отпјевају васкршњи, побједоносни тропар “Христос васкрсе из мртвих и смрћу смрт побиједи…”.
На столу стоји украшена чинија са обојеним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настаје граја и весеље током такмичења чије је јаје најјаче. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остала традиционално спремљена јела. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, а затим се понуди осталим делицијама из богате трпезе.
Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са “Христос васкрсе”, уз отпоздрав “Ваистину васкрсе”. Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару Српске православне цркве, најстарији је хришћански празник и празнује се још од првих времена хришћанства.
Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће пасти други покретни вјерски празници.
Исус Христос – месија који се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човјек – дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од гријеха, да би, потом, васкрсењем из мртвих побиједио смрт која је настала као посљедица гријеха.
Распет је на брду Голгота, на мјесту гдје је сахрањен први човјек – Адам.
Док су га разапињали, Христос је замолио Бога да опрости његовим мучитељима.
Света јеванђеља наводе да је у рано недјељно јутро Христов гроб обасјала јака свјетлост, од чије су јачине попадали стражари који су чували гроб, огромна камена плоча – која је била стављена на улаз у гроб – покренула се и Син Божији је васкрсао.
У то јутро жене мироноснице кренуле су према Христовом гробу и видјеле отворен и празан гроб, у коме је било само погребно платно.
Анђео Господњи питао их је: “Зашто тражите живога међу мртвима” и тада им се јавио васкрсли Христос.
Христос се јавио Богомајци и апостолима, који су га оплакивали у једној кући у Јерусалиму, ријечима: “Мир свима” и показао им ране настале приликом разапињања на крсту. На ово га је апостол Тома упитао “Јеси ли заиста то ти, рави /учитељу/”, на шта му је Исус пришао и дозволио да дотакне његове ране. Отуда израз “невјерни Тома”, који означава сумњичаву особу. Васкрсли Христос је у овом свијету провео још четрдесет дана, када се вазнио на Небеса и “сјео са десне стране Оца”.
На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се Васкрс празнује у прву недјељу која долази иза пуног Мјесеца, а који се појављује послије прве равнодневице, с тим да то не може бити прије 4. априла, нити послије 8. маја.
Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Васкрса примјењују православне цркве, односно цркве које су остале на ортодоксној, правовјерној линији. Ради значаја овог празника, свака недјеља у току године је “мали Васкрс”.
Остали обичаји
У нашој народној традицији примјењују се још неки обичаји, те се сматра да сви укућани треба да добију нову одјећу или да се понове неким дијелом одјеће.
Такође је обичај у неким крајевима да се на Васкрс укућани када устану најприје протрљају црвеним јајетом по лицу ради здравља, вјерујући да ће тако бити здрави и румени као јаје.
Некада су се најмлађи играли обојеним јајима на Васкрс. Добра забава, али још слађа побједа - то је било важно када је ријеч о најбитнијем такмичењу на Васкрс - куцању јајима. Некада су се мјесец пред Васкрс бирала јаја и гледало које је најтврђе. Вјеровало се да је најтврђе јаје проносак, прво јаје које кокошка снесе. Такво јаје дјеца објесе изнад ватре, окренувши врх на доле, да се све слије у врх и да се стврдне.
Васкршња литургија ове године служиће се у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару и то у поноћ, по први пут након њеног рушења 1992. године.
Старјешина Саборне цркве у Мостару, свештеник Душко Којић каже да се до сада у Саборној цркви, која још није обновљена, служило само на Тројчиндан, славу Саборне цркве.
”Симболично је служено на славу храма, али највећу симболику има служење на Васкрс, јер ова црква очекује васкрсење након страдања. Створили су се какви-такви услови да се могу одржати богослужења у Саборном храму и управо на највећи и најрадоснији хришћански празник Васкрс опредјелили смо се да са нашим вјерним народом будемо на мјесту страдања и мјесту васкрсења, а то је Саборни храм Свете Тројице”, каже Којић.
Он истиче да ће се цијелу велику седмицу служити у Саборном храму, у сриједу света тајна јелоосвећења у 18 часова, на Велики четвртак ујутро света литургија у 9 часова, вечерња служба и читање 12 јеванђеља у 18 часова, на Велики петак у 18 часова вечерња служба и изношење плаштанице, Велика субота ујутро у 9 часова света литургија и у субота вече у 23 часа пасхално јутрење, а у поноћ васкршња литургија.
У понедјељак на Ђурђевдан у Саборној цркви ће се такође служити света литургија у 9 часова.
Којић је позвао вјернике да у што већем броју присуствују литургијама ”Позив вјерницима да својим присуством још једном дамо потврду колико је нашем народу потребан овај Саборни храм и колика је потреба за његоовм обновом”, наглашава свештеник Којић.
Он вјернике подсјећа и на важне поруке који са собом носи највећи хришћански празник.
”Послије страдања и свих искушења која нас сусрећу неминовно долази васкрсење као круна нашег живота и то је празник који увијек враћа наду и улијева сигурност и који потврђује да у нашем животу једино за шта треба искрено да се боримо је мир и да позивамо и молимо се Богу, како за Васкрс тако и на друхим богослужењима, за мир у свијету и за нови живот и наду у љубави са Христом васкрслим Господом нашим”, наводи Којић.
Он наводи да ће ускоро поново почети радови на обнови Саборне цркве, прво на ограђивању, а потом и на самом храму и то чим буде завршена сва пројектна документација која је потребна за наставак радова.
Током цијеле Велике седмице, те три дана Васкрса служиће се и у Саборном храму и у другим православним храмовима на подручју Мостара, те Манастиру Житомислић, као и у храмовима у Коњицу и Чапљини и Пребиловцима.
У уторак, 30. априла света литургија пређеосвећених дарова служиће се са почетком у 18 часова у Манастиру Житомислић. Вечерње богослужење са почетком у 19 часова у храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару.
На Велику сриједу, 1. маја, света литургија пређеосвећених дарова служиће се са почетком у 18 часова у Манастиру Житомислић, а света тајна јелеосвећења са почетком у 18 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару.
На Велики четвртак, 2. маја света литургија са почетком у 9 часова служиће се почетком у 9 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару и у Манастиру Житомислић.
Читање дванаест Јеванђеља са почетком у 18 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару и у манастиру Житомислић.
На Велики петак, 3. маја, у Манастиру Житомислић биће служени царски часови са почетком у 8 часова.
Вечерње са изношењем плаштанице са почетком у 15 часова у манастиру Житомислић, у 17часова у храму Светог Василија Острошког у Благају, 18 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару, 19 часова у храму Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу, 18 часова у храму Светог Василија Великог у Коњицу
Истог дана – Статије – Погребење Христово са почетком од 18 часова биће служено у манастиру Житомислић.
На Велику суботу, 4. маја света литургија са почетком у 9 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару и у манастиру Житомислић.
На Васкрс света литургија са почетком у поноћ служиће се у Саборном храму Свете Тројице у Мостару, у Манастиру Житомислићу и у храму Светог Василија Острошког у Благају.
У 6 часова света литургија служиће се у храму Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу и у храму Светог Василија Великог у Коњицу.
Служба поновљене Пасхе са почетком у 9 часова, у манастиру Житомислићу.
На Васкршњи понедјељак света литургија са почетком у 9 часова је у Саборном храму Свете Тројице у Мостару и у манастиру Житомислић.
На Васкршњи уторак, 7. маја света архијерејска литургија биће служена у 9 часова у храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима.
ТОП ПОРТАЛ
На подручју Полицијске управе Требиње јуче су евидентиранa три кривична дјела и једна саобраћајна незгода. Није било регистрованих нарушавања јавног реда и мира.
Полицијска станица Невесиње запримила је пријаву да је лице иницијала Р.И. из Невесиња другом лицу упутило ријечи пријетње, као и да му је пријетило употребом ватреног оружја. Извршеним претресом куће и окућнице лица иницијала Р.И. пронађено је и уз потврду о привременом одузимању предмета одузето: једна војна пушка, једна ловачка пушка, један пиштољ, 173 комада метака различитог калибра, један нож и један тромблонски наставак за аутоматску пушку. У току је документовање кривичних дјела Угрожавање сигурности из члана 150. и Недозвољена производња и промет оружја или експлозивних материја из члана 361. Кривичног законика Републике Српске.
Полицијска станица Беровићи је запримила пријаву да је украдена једна банковна картица. У току је рад на расвјетљавању кривичног дјела Крађа из члана 224. Кривичног законика Републике Српске.
У организацији Удружења Невесињаца у Београду, 20. априла одржана је сједница Скупштине Удружења поводом 15 година од његовог оснивања.
Сједница је одржана у Свечаној сали Скупштине општине Савски венац, а присутни чланови и гости подсјетили су се најважнијих активности у досадашњем раду и представљени су основни задаци у наредном периоду.
Сједницу је отворио предсједник Скупштине Светко Ковач, који је подсјетио на то када су одржаване Изборне скупштине и какав је био састав органа Удружења у појединим сазивима. Потом је предсједник Извршног одбора Удружења Зоран Јањић поднио извјештај о раду у протеклом петнаестогодишњем периоду.
Подсјећајући на почетке рада Удружења које чува херцеговачку традицију и обичаје у српској престоници, Јањић је рекао да су веома поносни на све активности које су реализоване од оснивања, априла 2009. године.
„Ми имамо неколико кључних активности које бих груписао у три области. Најприје, радимо на његовању традиције и то спроводимо кроз организовање Невесињског сијела. Ту манифестацију, која има културно-умјетнички и забавни карактер, приређујемо сваке године, треће суботе у фебруару. На Сијело дође око 400 гостију из Београда и цијеле Србије, али и из нашег Невесиња. Културно-умјетнички програм најчешће је тематски посвећен неком догађају из наше историје, а у забавном дијелу се дружимо и присјећамо традиција које смо наслиједили од наших предака. Друга област је његовање културе сјећања, коју углавном реализујемо поводом Митровдана. Поред служења помена за погинуле борце, обиљежавамо све значајне догађаје из наше историје и сјећамо се људи који су учествовали у тим догађајима. Свакако, један од највећих успјеха Удружења у протеклом периоду јесте што је од нас потекла иницијатива да се сјећање на устанак Невесињска пушка (1875) обиљежава заједнички на нивоу Влада Србије и Републике Српске што се у пракси примјењује од 2021.године. Иницијативу смо упутили и Влади Црне Горе и њихов одговор још увијек чекамо. Трећа област у раду јесте промоција најбољих Невесињаца, оних који постижу резултате вриједне истицања. Ту бих истакао да сваке године на неки начин награђујемо најбоље ученике Основне школе „Ристо Пророковић“ из Невесиња, али и најбоље спортисте, истакнуте привреднике, омиљене љекаре, културне раднике и све који из својих области постижу највеће успјехе“, истакао је Јањић.
За ову и наредну годину, осим редовних, Удружење има веома важне активности у плану. Према ријечима предсједника Скупштине Светка Ковача, то је обиљежавање 150 година од Невесињског устанка.
„У плану је да се ове године, 28. августа, код цркве у Биограду код Невесиња, гдје је о Малој Госпојини 1874. године донесена одлука за дизање устанка, организује манифестација која ће евоцирати успомене на тај догађај. Сљедеће године предвидјели смо обиљежавање 150 година од подизања Устанка. Наиме, у фебруару ове године смо се састали у Београду са представницима општине Невесиње и формирали Иницијативни одбор за обиљежевање овог важног јубилеја. Начелни договор је да се 9. јула 2025. године одржи централни догађај у Невесињу (то је званични датум почетка Устанка), да се Свечана академија одржи у Београду, а можда и у Црној Гори, и да се сними документарно-играни филм о Устанку који би био приказан непосредно пред годишњицу и то на јавним сервисима, РТС, РТРС и РТЦГ. За све ове активности добили смо позитиван одговор и предсједника Србије и Републике Српске да буду покровитељи манифестација, док ће у организационом одбору чланови бити представници Влада Србије и Српске, представници државних телевизија обје републике, начелник општине Невесиње и један представник Удружења. О томе ћемо имати још састанака, док ће коначно формирање Одбора бити 9. јула ове године у Невесињу“, објаснио је Ковач додајући да је међу плановима за будући рад Удружења такође и „репринт“ књиге о Невесињском устанку која је важно да буде доступна како Невесињцима, тако и осталим Херцеговцима, а и шире, стручној јавности и публици уопште.
Свечаној сједници Скупштине Удружења присуствовао је и значајан број омладине, што је посебно обрадовало старије чланове, а након сједнице Невесињци су се дружили уз пригодан коктел.
СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА (Весна Пешић)