Region
На редовној изборној Скупштини Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Просвјета“ Градски одбор Мостар, која је одржана синоћ у Владичанском двору у овом граду, за предсједника у наредне четири године поново је изабрана новинар Сања Бјелица Шаговновић.
У Управни одбор друштва изабрани су Душко Којић, Владенка Миловић, Данило Голо, Бранка Медан, Горица Рашовић, Вања Бјелица Чабрило, Босиљка Грчић, Радислав Тубић, Немања Шаговновић и Његош Вељанчић.
У Надзорни одбор изабрани су Тамара Бошковић, Сретенка Ћихорић и Златко Сердаревић.
Бјелица Шаговновић је нагласила да је мостарска „Просвјета“, заједно са Српском православном црквеном општином Мостар, носилац свих културних и образовних активности српског народа у Мостару, те да је по свом раду и дјеловању постала препознатљива у широј јавности.
„Мостарска `Просвјета`, захваљујући ентузијазму људи окупљених око нашег Друштва заиста има запажене резултате рада. Истакла бих `Просвјетину` школу српског језика, историје и културе, као допунску наставу за српску дјецу која не могу похађати наставу на свом матерњем језику, затим `Просвјетину` стипендију `Владимир Ћоровић`, `Шантићеве вечери поезије`, Божићни концерт, а ту су још бројне значајне активности по којима смо препознатљиви", навела је она.
Према њеним ријечима, „Просвјета“ настоји да очувањем српске културе и стварања нових вриједности гради истинску мултиетничку слику Мостара и буде мјесто окупљања и сусрета.
„Просвјета“, како је нагласила, има одличну сарадњу са бројним културним друштвима и институцијама у Мостару, али и Федерацији БиХ, Републици Српској, Србији и кроз њу настоји да унаприједи свој рад и дјеловање, као и културну сцену Мостара.
Она је навела да ће Друштво у наредне четири године, уз редовне активности, јачати активе у које су укључени млади, те радити на јачању издаваштва, али и наповратку имовине „Просвјете“ у Мостару.
Мостарска „Просвјета“ у протекле четири године одржала је више десетина културних догађаја, подијелила више стотина стипендија и учествовала у готово свим активностима везаним за живот српског народа у долини Неретве.
На данашњем састанку Центра за координацију и подршку инвалидним лицима затражено је да источнохерцеговачке општине и Град Требиње донесу одлуку о системском рјешењу буџетског финансирања тих организација.
„Свих 14 организација које окупља овај Центар се сада финансира из грантова буџета и увијек је питање да ли ће то бити реализовано. Ниједна организација која окупља инвалидна лица нема стално финасирање и њихов рад је упитан. Зависимо од пројеката, који су се знатно смањили у посљедњих пет година. Једно удружење у Требињу је поднијело захтијев за гашење, а не могу ни то, пошто нису измирили пореске дугове“, рекао је Бранимир Таминџија, предсједник Центра за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине.
Он додаје да су проблем и мала социјална давања, као и запошљавање особа са инвалидитетом.
„ Личне инвалиднине већина наших чланова није остварила, јер то право имају особе којима је обољење или оштећење настало до 18. године живота, а остали немају“, навео је Таминџија и упитао се да ли се ради о дискриминацији.
„Од више од 40 милиона КМ, колики је буџет Града Требиња у овој години, за пројекте различитих удружења особа са инвалидитетом издваја се 40 хиљада КМ годишње. Само десет хиљада мање се издвајало када је требињски буџет био око 10 милиона КМ, а у 2025. години до сада су реализоване 32 хиљаде КМ. Не можемо рећи да немамо подршку Града Требиња, за шта смо се обратили они су нас подржали, али проблем финансирања треба системски ријешити, да се удружења у источној Херцеговини не би гасила. Град Требиње је подржао и сваки наш пројекат за који аплицирамо из европских фондова“, каже Мирослав Андрић, предсједник требињског Удружења ампутираца.
Он додаје да је основни захтјев да удружења инвалидних особа не морају посредством пројеката аплицирати за новац из општинских буџета и Града Требиња, већ да се из буџета издвоји новац за рад канцеларија.
„Захваљујемо требињској Градској управи и за нових шест паркинг мјеста за инвалидне особе и јасније обиљежавање постојећих. Проблем је што се не поштују означена мјеста за инвалидна лица, па тражимо да институције, које издају дозволе за паркирање на таква мјеста, издају картице само онима којима су потребне“, истакао је Андрић.
Он сматра да удружења треба омасовити и подмладити, али је, како наводи, тешко анимирати људе да раде волонтерски, пошто највећи број ових удружења нема запослених.
У источној Херцеговини је 1458 особа са неком врстом инвалидитета.
На данашњи састанак особа са инвалидитетом, како тврде у Центру за координацију, позвани су били и преставници надлажених одјељења у херцеговачким општинама и граду Требињу, али се нису одазвали.
Нису присустовали ни представници требињског Удружења слијепих и слабовидих лица, које је, како наводе у Центру за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине, пред гашењем.
Састанак је организован поводом 5. децембра, Међународног дана волонтера.
Радио Требиње
У Републици Српској данас почиње исплата пензија за новембар у укупном износу 168 милиона КМ.
Крајем мјесеца биће исплаћена и децембарска пензија, како би најстарија популација због наступајућих празника на вријеме добила мјесечна примања, саопштено је из Министарства финансија.
Влада Републике Српске ће почетком наредне године, извршити редовно усклађивање пензија, чиме ће пензије бити додатно уваћане.
Постигнут је договор Владе и борачких организација на основу кога ће кроз нацрт буџета за 2026. годину бити побољшан статус свих борачких категорија. Повећава се основица за борачки додатак на четири и по марке, а критеријум за обрачун треба да буде просјечна нето исплаћена плата за претходну годину. Повећавају се инвалидине, биће запослена сва дјецу погинулих бораца на основу стручне спреме а издвојиће се и више новца за здравствене услуге и бањску рехабилитацију.
Представнци БОРС-а задовољни састанком јер ће основица за борачки додатак бити повећана до марта на четири и по марке, уз најаву да ће до краја наредне године износити пет марака. За БОРС је ово значајан корак ка побољшање статуса и услова живота бораца.
- Хоћу да кажем да смо постигли задовољавајуће резултате, оне које смо и тражили данас на овом састанку. Оно што је понуђено јуче, када се прерачуна у новац и проценте то је три пута више него што је јуче понуђено - рекао је Радан Остојић предсједник Борачке организације Републике Српске.
Милован Гагић предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске навео је да ће повећавањем закона имати цифру од 4.5 КМ за почетак, за борачки обрачун борачког додатка.
- Повећање инвалиднине значајно, пуно веће него ранијих година. Врло задовољан састанком, повећањима - рекао је Гагић.
Навео је да ће повећања бити знатна и биће јасна у наредном периоду када се буде доносио закон.
Предсједник Владе Саво Минић каже да се ради о најважнијој популацији, његовим саборцима, које увијек ставља на прво мјесто када је ријеч о консултацијама о буџету.
- Ставићемо у закон много тога чак и оне катергорије наших сабораца које имају преко 65 година старости и немају никаква примања осим борачког додатка - рекао је Минић.
Договорено је и повећање инвалиднина и додатне погодности, од бањског лијечења, проширеног обима здравствених услуга Све ово допринијеће бољем квалитету живота породица које носе највећи терет из Одбрамбено-отаџбинског рата.
- Инвалидина, имајући у виду потребу, јер је то заиста осјетљива област да реагујемо одмах. Биће повећана од 1.јануара за 10 одсто а од марта ће бити нивелисане тако да ће се децембраска инвалиднина обрачунавати са 14 одсто повећања - рекао је Милорад Додик предсједник СНСД-а.
Додик је рекао да је на састанку договорено да се у 2026. у складу са стручном спремом запосле сва дјеца погинулих бораца којих укупно има око 500 у Републици Српској.
Влада и борачке организације наставиће успјешну сарадњу и даље консултације.
РТРС