Region
Децембарска пензија биће исплаћена прије празника како би пензионери достојанствено дочекали Нову годину и Божић. У јануару се очекује редовно усклађивање пензија од 6,25 одсто, у зависности од раста плата, цијена и животног стандарда, рекао је је директор Фонда пензијског и инвалидског осигурања (ПИО) Републике Српске Младен Милић.
Од примјене Закона о пензијско-инвалидском осигурању из 2012. године пензије су у Републици Српској кроз 23 усклађивања, од чега је 14 ванредних и девет редовних, увећане за 50 одсто.
Децембарска пензија биће исплаћена прије празника како би пензионери, каже Милић, достојанствено дочекали Нову годину и Божић.
- У јануару се очекује редовно усклађивање пензија од 6,25 одсто, у зависности од раста плата, цијена и животног стандарда. Укупан број корисника Фонда ПИО је 294.000, за чије се пензије издваја око двије милијарде марака годишње, односно 167 милиона мјесечно - навео је Милић за РТРС.
Редовно усклађивање пензија урађено почетком ове године, а затим је одлуком Владе Републике Српске августовска пензија додатно увећана. Он је подсјетио да је ријеч о 14. ванредном усклађивању пензија од 2013. године, односно укупно 23, укључујући девет редовних. Износ најниже пензије за стаж од 40 и више година је 656,55 КМ и чини 42,16 одсто просјечне плате у Српској.
За пуни стаж осигурања од 40 година просјечна пензија за октобар износи 981 КМ или 63,01 одсто од просјечне плате у Републици Српској. Највећа пензија за октобар у Републици Српској износи 3.547 КМ. Приход по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у октобру износио је 149,63 милиона КМ.
Старосне пензије у структури исплаћених чине 64,23 одсто, породичне 23,83 одсто, инвалидске 11,89 одсто и остала права 0,05 одсто.
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета” – Градски одбор Мостар расписало је конкурс за додјелу Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић” намјењене ученицима основних и средњих школа, као и редовним студентима у академској 2025/2026. години, са подручја Епархије захумско–херцеговачке и приморске.
Конкурс је отворен од 1. до 30. децембра 2025. године, а пријаве се подносе искључиво електронским путем. Сви детаљи конкурса, услови, као и упутство за попуњавање електронске пријаве, доступни су на сајту: www.stipendija.prosvjetamostar.com , гдје се налазе и одговори на најчешћа питања.
Стипендије ће бити додијељене у сљедећим износима: ученици 6–9. разреда основне школе: 1.000,00 КМ; ученици 1–4. разреда средње школе: 1.400,00 КМ; редовни студенти 1. године студија: 1.700,00 КМ; остали редовни студенти и студенти мастер студија: 2.000,00 КМ
Основни мотив нашег пројекта стипендија, који се спроводи у партнерству са Српском православном црквеном општином Мостар, јесте подстицање образовања и личног успјеха младих у Мостару и Херцеговини, уз њихово окупљање око најважнијих животних и друштвених вриједности.
Традиција стипендирања у „Просвјети“ дуга је колико и само Друштво, основано давне 1902. године, са циљем да подржи школовање ђака. Просвјетина стипендија „Владимир Ћоровић” обновљена је прије девет година и од тада је израсла у највећи стипендијски фонд у Херцеговини.
Од 2016. године биљежи се континуиран раст прикупљених донација и броја стипендиста. До сада је додијељено 819 стипендија и 112 награда ученицима основних и средњих школа, као и студентима.
Просвјетина стипендија „Владимир Ћоровић” представља приватну иницијативу коју подржава више од 200 донатора, уз прикупљених око 510 хиљада евра. Многи од донатора немају формалне везе са Херцеговином, али су програму приступили због његовог значаја, резултата и снажног осјећаја заједништва. Више информација о конкурсу доступно је на: www.stipendija.prosvjetamostar.com или путем имејла: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..
Радио Требиње, први електронски медиј у источној Херцеговини, прославља златни јубилеј- 50 година рада. У Културном центру у Требињу одржана је свечана академија и отворена изложба фотoграфија и старе радио-технике под називом "Радио времеплов".
Те 1975. године Радио Требиње почео је да ради као тридесет седма локална радио станица у Босни и Херцеговини. У протеклих пола вијека, уз таласе Радио Требиња стасавале су генерације уз добру музику, провјерене информације и препознатљиве гласове спикера и новинара.
- Још од 1975. и историјских ријечи Николе Калопера овдје Требиње, мијењале су се државе, друштвено-политичке околности, преживјели смо рат, пандемију, али је једно остало непрмијењено - Радио Требиње је увијек био уз свој град, заједно смо расли и развијали се - каже Влатка Мусић, главна уредница Радио Требиња.
Радио Требиње од почетка до данас његује високе стандарде и развија квалитетне новинаре, техничаре и музичке уреднике.
- Свих ових дана сам разговарала са новинарима, и потенцирала да је најважније да сачувамо повјерење слушалаца, јер повјерење се годинама гради, а чува се сваки дан и то је наша највећа одговорност - рекла је Јелена Видачић, директорка Радио Требиња.
Неки од најзаслужнијих за висок реноме Радио Требиња више нису међу живима, али су добили заслужени пијетет.
Поводом јубилеја, плакете и захвалнице уручене су установама, организацијама и појединцима који су подржавали рад најстарије источнохерцеговачке радио станице.
РТРС
Осамдесетједногодишњи Радивоје Јонлија најобразованији је пастир на овим просторима. Магистар је биолошких наука и професор у пензији, али већ 15 година чува стадо оваца Манастира Студенице.
На манастирској економији дочекао је новинарску екипу у оделу какво је носио и у учионици, једино је шешир заменио шајкачом. Овце га воле, а он својом биографијом мења стереотипе о пастирима. Годинама је био научни радник у Заводу за заштиту природе у Сарајеву, магистар, докторанд...
„Био сам на добром путу да завршим докторат, али сам изгубио смисао за то, нисам видео смисао више у томе“, објашњава 81-годишњак.
Радивоје Јонлија је данас једини пастир на студеничким пашњацима.
„Нисам био једини, било нас је четворица тада, било је пуно оваца, једно три пута више него сада“, прича несвакидашњи пастир који по врлетима гази сигурним кораком док придржава леђа.
Рођени Невесињац у Студеницу је стигао 1995. године. Са супругом и три ћерке избегао је из Сарајева. У помоћ му је прво притекло манастирско братство.
„Ја се заиста надам да је он нашао мир овде међу нама. Надам се да је и њему добро као што је и нама што је он овде, што нам је овако за понос и углед. Многи гости се запрепасте кад им кажемо да имамо једног од најшколованијих пастира у Србији“, каже јеромонах Виталије из Манастира Студеница.
Можда већину времена проводи међу овцама али је за мештане и комшије пастир међу људима. Кажу да је душа од човека и да се не стиди ниједног посла да ради али да неће да тражи помоћ.
Био је, кажу, и посебан наставник јер није само предавао биологију, већ је децу учио правим вредностима.
„Он је предиван човек, имао је доста ученика ту, нажалост, сви су отишли из овог места, нису више ту“, прича једна мештанка.
Отишле су и Радивојеве ћерке али га редовно обилазе, а он време између посета најрадије прекрати читајући књиге међу овцама о којима ће, каже, бринути док га ноге носе.
РТС