Манастир Житомислић прославио је данас своју славу Благовијести, а свету архијерејску литургију служио је епископ буенос-аирески и администратор загребачко-љубљански Кирило уз саслужење свештенства Епархије захумско-херцеговачке.

На литургији су појали богослови из Богословије Света три Јерарха из Манастира Крке.

Епископ Кирило у бесједи је, говорећи о данашњем празнику, рекао да је Исус извор живота и да је овај празник суштина сваке добре вијести, а Мајка Божија примјер на који треба да се сви угледају.

„Царске двери јесу симбол овога и онога другог свијета. Пресвета Богородица својим смирење, слушањем ријечи божје, својим подвигом и страхом пред ријечју Божијом, јесте граница свјетова, али граница која не раздваја него спаја свијетове”, рекао је епископ Кирило.

Казао је да је увијек лијепо доћи у Манастир Житомислић који својим крстоносним путем и силом васкрсења показује да Бог пребива овдје.

Игуман манастира Житомислић Данило Павловић захвалио се свима који су данас били у Житомислићу и у заједништву прославили овај велики празник, посебно свештенству које је дошло из далека у Мостар да увелича овај велики празник.

„Благовијести су празник који најављује догађај спасења и догађај када је Арханђео Гаврило Богородици донио радосну вијест да ће родити Сина Божијег ријечима: “Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама”. Благовијести у Житомислићу су и велики традиционални сабор који окупља вјернике из цијеле Херцеговине. Ове године прослављамо двадесет година од обнове и од освећења манастира Житомислић и то је разлог више да славимо“, поручио је игуман Данило.

Игуман је подсјетио да је 1848. у Житомислићу основана прва школа за описмењавање српске дјеце и прва богословска школа која је након мјесец дана пренесена у Сарајево.

„Калуђери житомислићки су кроз вијекове били свјесни себе и достојанствено чували идентитет”, рекао је игуман Данило казавши да много тога није сачувано због бурне историје овога мјеста, али да Музеј Житомислић са својим вриједном збирком свједочи вјековној борби на овим просторима.

„Овај манастир је свједок страдања и васкрсења нашега народа. Био је до темеља порушен и из страдања је изникло још нешто љепше и боље захваљујући свима нама, посебно људима који овдје живе”, поручио је игуман Данило.

Ове године на слави манастира Житомислић био је присутан велики број вјерника и званичника, међу којима начелници Невесиња и Источног Мостара Миленко Авдаловић и Божо Сјеран, начелник Гацка Вукота Говедарица, начелник општине Билећа Миодраг Парежанин, посланик у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија, представници Оружаних снага БиХ, командант Касарне Билећа, директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, помоћник директора Института др.Мирослав Зотовић Сњежана Новаковић Бурсаћ, представници Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару, као и бројни вјерни народ.

Након литургије одржана је свечана академија коју су уприличили ученици Богословије Света три Јерарха из Манастира Крке.

Манастир Житомислић је један од најзначајнијих манастира, не само у Херцеговини, већ и у читавој БиХ, по својој богатој историји и културном утицају који је имао кроз историју до данас.

Манастир Житомислић одувијек је био духовни и културни центар Срба у долини Неретве, а историја манастира Житомислић историја сваког живог човјека са ових простора.

Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.

Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005, када га је освјештао блаженопочивши патријарх српски Павле као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве након посљедњег рата. У склопу манастира отворен је и музеј 2019. који посједује значајну збирку умјетника, рукописних књига од XIV до XVI вијека и икона које су најстарије и које датирају из XVI вијека, те многе друге умјетнине.

Манастир осим Благовијести бива мјесто сабора православних Херцеговине и на празник Светих свештеномученика житомислићких 26. јуна.

Манастир Житомислић налази се на пола пута између Мостара и Чапљине у истоименом мјесту. Један је од најстаријих и најзначајнијих православних манастира у БиХ и проглашен је за национални споменик.

Манастир је поново духовни стуб Срба у долини Неретве и омиљено мјесто за бројне ходочаснике и туристе.

Протеклог викенда 5. и 6. априла, у Центру за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу одржане су квалификације за Васкршњи фестивал српске народне и изворне пјесме под називом „Кол’ко снаге хумска земља има“- 2025. Ова манифестација окупила је талентоване извођаче из свих општина Источне Херцеговине и шире, који су се такмичили у три категорије.

Укупно 59 такмичара изашло је пред стручни трочлани жири састављен од професора музике, који су имали тежак задатак да изаберу најбоље. На основу извођења, интерпретације, сценског наступа и очувања изворног духа српске народне пјесме, одабрано је 23 финалиста који ће наступити на завршној свечаности фестивала, заказаној за 30. април 2025. године.

Међу онима који су изборили пласман у велико финале налазе се и млади пјевачи из шест херцеговачких општина. Њихово извођење народних и изворних пјесама освојило је симпатије жирија, а својим наступима достојно су се представили као извођачи народне и традиционалне пјесме.

Организатори истичу да је циљ фестивала очување традиције и промоција младих талената који својим радом чувају културни идентитет и љепоту српске пјесме. Посебна захвалност упућена је свим учесницима, менторима, родитељима и локалним институцијама које подржавају овај догађај и развој музичке културе међу најмлађима.

Најбоље кандидате у финалној вечери оцјењиваће стручни жири у саставу:

Јелена Станишић, дипл. музички педагог - члан

Драгана Будалић, проф. музике - члан

Раде Јоровић, извођач народне и традиционалне музике - предсједник жирија.

Финале ће се одржати у свечаној атмосфери, а финалисти ће имати прилику да поново заблистају и подијеле љубав према пјесми са широм публиком.

СТАРИЈА КАТЕГОРИЈА (15-20 год):

- Ана Булајић, Невесиње

- Ивана Ђерић, Невесиње

- Јована Радмиловић, Гацко

- Андреа Дангубић, Љубиње

- Глигор Гушић, Невесиње

- Ивона Радмиловић, Гацко

СРЕДЊА КАТЕГОРИЈА (11-14 год):

- Петра Пајић, Требиње

- Дуња Михић, Невесиње

- Анђела Рудан, Љубиње

- Ана Којовић, Гацко

- Ивана Никчевић, Гацко

- Дуња Давидовић, Гацко

- Јелена Радовановић, Невесиње

- Михаела Смрекић, Фоча

- Ангелина Елез, Гацко

НАЈМЛАЂА КАТЕГОРИЈА (7-10 год):

- Марија Пајић, Требиње

- Марија Вујадиновић, Невесиње

- Анастасија Антељ, Гацко

- Лидија Вртикапа, Гацко

- Евгенија Елез, Гацко

- Ема Мусић, Невесиње

- Ана Лажетић, Невесиње

- Ивана Бољановић, Гацко

Редовна исплата права на додатак на дјецу, права на матерински додатак, права на помоћ за опрему новорођенчета, права на пронатaлитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете и права на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу за мјесец март 2025. године почела је данас, саопштено је из Јавног фонда за дјечију заштиту.

Мартовска исплата додатка на дјецу обухвата 17.403 дјеце, односно 10.190 корисникa/родитељa, за прво, друго, треће и четврто дијете, као и за дјецу вулнерабилних категорија. За исплату овог права обезбијеђено је укупно 2.618.126,70 KM.

Материнским додатком за мјесец март обухваћено је укупно 3.835 мајки/породиља, a за исплату овог права издвојенo је 1.556.667,00 КМ.

Данас почиње и исплата права на пронатaлитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете. Право на пронатaлитетну накнаду за трећерођено и четврторођено дијете оствариле су 102 мајке/породиље, односно 74-оро трећерођене и 30-оро четврторођене дјеце. За исплату овог права издвојено је 57.900,00 КМ.

За исплату права на помоћ за опрему новорођенчета издвојено је 262.500,00 КМ за 519 породиља/мајки, односно 525-оро дјеце/новорођенчади.

Исплатом за мјесец март 2025. године за право на накнаду родитељу-његоватељу или његоватељу издвојено је укупно 284.487,00 KM.