Region
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске расписало је јавни позив за подношење пријава за остваривање подршке за набавку трактора "беларус", која се одобравају у износу од 60 одсто од укупне вриједности трактора.
Право на новчана средства подршке могу да остваре физичка лица и самостални предузетници из Републике Српске, који обављају пољопривредну производњу на територији Српске и уписана су у Регистар пољопривредних газдинстава закључно са 15. мајом ове године, а чији носилац газдинства је до 40 година старости.
Тракторе "беларус" корисници купују код овлаштених дистрибутера који су са Министарством закључили споразум о пословно-техничкој сарадњи за реализацију пројекта "Село Републике Српске – моје мјесто за живот".
Дистрибутери са којима су закључени споразуми су "Агро-симекс" Вршани Бијељина, "ЦЛ Доминатор" Шамац и "Синпекс Б" Бијељина.
Право на новчана средства подршке за набавку трактора "беларус" остварује се на основу достављене пријаве на јавни позив и документације.
Након подношења пријаве врши се административна обрада и бодовање корисника, те сачињава ранг-листа корисника којима се одобравају средства, која се објављује на интернет страници Министарства.
Корисници којима су одобрена средства врше авансну уплату средстава код овлаштеног дистрибутера у износу од 40 одсто од укупне вриједности трактора исказане на предрачуну у року не дужем од 30 дана од објављивања ранг-листе.
Овлаштени дистрибутер дужан је након уплате средстава, а у року не дужем од десет дана од уплате средстава, Министарству доставити доказ о уплати за сваког појединачног корисника.
Средства подршке за набавку трактора "Беларус" одобравају се у износу од 60 одсто од укупне вриједности трактора и исплаћује се на рачун овлаштеног дистрибутера.
Новчана средства подршке одобравају се корисницима подршке који набаве трактор марке "беларус" снаге од 78 до 140 коњских снага.
Право на средства подршке имају регистрована пољопривредна газдинства која имају минимално два хектара обрадивог пољопривредног земљишта.
Корисник подршке може остварити право на новчана средства подршке за набавку само једног трактора, а корисници који су остварили право на подстицајна средства за куповину трактора у последњих десет година, немају право на средства подршке по овом правилнику.
Јавни позив биће отворен у наредних десет дана.
У Херцеговини је протекле ноћи, у 23:49 часова, регистрован земљотрес умјерене јачине.
Магнитуда потреса је била три степена Рихтерове скале са епицентром шест километара сјеверозападно од Стоца и 26 километара југоисточно од Мостара.
Подрхтавање тла се осјетило и у Невесињу.
У организацији Удружења Невесињаца у Београду у суботу 2. новембра 2024. године поводом Митровдана и сјећања на славне битке Невесињске бригаде 1992. и 1994. године, служен помен за борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Већ традиционално, на Митровданске задушнице, служен је помен у цркви Светог Саве на Врачару. Помен је служио свештеник Лазар Манигода.
– Знамо сва имена које помињемо молећи се Господу да им буде опроштен сваки грех и ниједан да не буде препрека спасењу душа њихових. Знамо које смо губитке имали, јер губитак није само у једном дану, него посљедице остају кроз вријеме, кроз породице, кроз Невесиње, кроз читаву Херцеговину, кроз читаву Републику Српску и шире.
Заслужили су да буду у стању слављења и на небесима кроз молитве Пресвете Богородице, кроз молитве Светог великомученика и победоносца Димитрија, заштитника града Невесиња храма и народа божијег у њему. Они су својом жртвом, борбом, храброшћу нас оставили на овим просторима и зато им дугујемо много. Највећи дуг је молитва, молитва је незаборав – поручио је отац Манигода.
У име организатора Удружења Невесињаца окупљене је поздравио пуковник Зоран Јањић.
Он је подсјетио на историјске околности у којима су се одиграле Митровданске битке.
Ове године се од Прве митровданске битке навршавају 32 године, а од Друге митровданске битке 30 година.
Прва митровданска битка отпочела је у сам освит Митровдана, 8. новембра 1992. године, када су удружене хрватско-муслиманске снаге из долине Неретве, обједињене под команду Хрватског вијећа обране, потпомогнуте јединицама и логистиком Хрватске војске, покренуле нападну операцију под називом „Бура“ на одбрамбене положаје Невесињске бригаде. Напад је отпочео једновремено на све јединице бригаде, са тежиштем дуж комуникације Мостар – Невесиње, а претходили су му масовни артиљеријски удари непријатеља по свим елементима борбеног распореда бригаде и 13. мјешовитог артиљеријског пука који је био у улози Корпусне артиљеријске групе на ватреним положајима у рејону села Рабина, као и по цивилним циљевима у граду Невесињу. У току пет дана, колико је трајала операција, најжешће борбе вођене су у рејонима Доњег Брштаника, Горњих Врањевића, Буска и Подвележја. Јединицама бригаде на најугроженијим дијеловима фронта у помоћ су притекле борбене групе из сусједне Друге лаке бригаде са Борака и из приштапских јединица Херцеговачког корпуса, а значајан допринос у одбрани положаја дале су и борбене јединице Министарства унутрашњих послова из Станица јавне безбједности Невесиње и Гацко.
Иако је непријатељ успјех сматрао готово неупитним, рачунајући на недовољну спремност бригаде због одсуства бораца који славе Митровдан и на вишеструку властиту бројчану надмоћ, операција се завршила његовим потпуним поразом.
У овим борбама су погинула 42, а теже и лакше је рањено око 100 српских бораца и официра. Прецизни подаци о губицима непријатеља нису познати. Према незваничним изворима били су велики и један су од основних разлога неуспјеха операције.
Друга митровданска битка вођена је двије године касније, од 11. до 13. новембра 1994. године. У оквиру извиђачко-диверзантске операције „Јесен 94“, коју је планирао, припремао и изводио 4. корпус тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине. Непријатељ је за дејства против Невесињске бригаде ангажовао најспособније борце и официре из војних и полицијских борбених јединица. Циљ му је био да, користећи фактор изненађења, нападом убачених диверзантских борбених група на најважније елементе борбеног распореда бригаде, дезорганизује систем руковођења и командовања, нанесе бригади велике губитке, запосједне борбена средства и изазове страх и панику, а затим фронталним нападом примора јединице бригаде на повлачење. Међутим, веће изненађење доживио је сам непријатељ, усљед одлучне и храбре реакције команди, јединица и бораца бригаде, којом му је план осујећен већ у току првог дана и нанесени велики губици и катастрофалан пораз.
У току битке је погинуо 21, заробљена су 4, а теже и лакше је рањено око 60 бораца и официра бригаде. На страни непријатеља погинуло је око 100, заробљено 8, а више стотина бораца и официра је рањено.
Значај митровданских битака које је Невесиљска бригада водила у Одбрамбено-отаџбинском рату и у њима извојевала величанствене побједе над непријатељем је огроман, што потврђује и чињеница да Борачка организација Републике Српске Митровдан обиљежава као своју крсну славу, а Невесиње као Дан општине.
У помену је учествовао и мјешовити хор храма Прображења Господњег из Београда.
Ветерани Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске присуствујући служби и овога пута су исказали захвалност и дужно поштовање према погинулима и потврдили да никада неће дозволити да слободарско Невесиње и хероји који су за његову слободу дали своје животе падну у заборав, да је памћење живо и да ће увијек живјети.
Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду помену су присуствовали чланови породица погинулих и умрлих бораца Невесињске бригаде, народни посланик у Народној скупштини Републике Србије и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, представници завичајних херцеговачких удружења у Београду, чланови удружења Ћирилица из Београда…
Извор: Слободна Херцеговина
Текст: Никола Гузина
Фотографије: Трифко Ћоровић
У Цркви Светог Саве на Врачару поводом Митровдана и сјећања на славне битке Невесињске бригаде 1992. и 1994. године, служен је помен за борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске који су погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату. Помену су присуствовали свједоци тих догађаја, припадници Невесињске бригаде, а међу њима и пуковник Зоран Пурковић, командант бригаде у вријеме Друге митровданске битке.
Пуковник Зоран Пурковић, командант Невесињске бригаде у вријеме Друге митровданске битке је у разговору за Слободну Херцеговину, истакао да временски период од тридесет година није мали, али да учесници Oдбрамбено-отаџбинског рата добро памте дане у којима је исписана историја и створена Република Српска.
– Тридесет година је наизглед дуг период. Рецимо, 30 година по завршетку Другог свјетског рата ја сам пошао у средњу школу. Међутим, за нас који смо учествовали у Митровданским биткама, то је као да се јуче десило, а за оне који нису – то је вјечност. Српски народ на простору Херцеговине и долине Неретве организован у Невесињској бригади дао је велике жртве за слободу источне Херцеговине, велике жртве за слободу и очување Невесиња и за стварање Републике Српске. У цијелом рату више од 470 бораца је дало животе, док је више од 1.000 бораца што лакше, што теже рањено. Они су најзаслужнији што данас имамо Републику Српску и уживамо у слободи без обзира што она није потпуна.
Пурковић је рекао да јутро кад је почела друга Митровданска офанзива није наговјештавао крајњи исход. Непријатељске снаге су биле много бројније.
– У почетку није дјеловало да ће се све баш добро завршити. Непријатељ је напао све елементе борбеног распореда бригаде, али иако малобројнији, борци наше бригаде су се одважно борили. Након сат времена смо знали да ће исход наше борбе позитиван и да је непријатељ српскога народа на простору источне Херцеговине поражен. Докази за то су биле непријатељске колоне које су бјежале уз брдо Мукињицу. Била је то велика и важна побједа.
Пурковић дубоко вјерује да је три деценије касније и даље жив слободарски дух српске Херцеговине.
– Нажалост, нисам дуго времена био у Херцеговини, али кад видим неке младе људе, међу њима и моју дјецу и дјецу мојих сабораца, вјерујем да би и они били спремни да у случају потребе на исти начин бране своја огњишта, као што смо то и ми чинили.
Капетан Ранко Шиљеговић, командант хаубичког артиљеријског дивизиона у Невесињској бригади је у разговору за Слободну Херцеговину истакао да се Митровданске битке не могу посматрати издвојено, већ се мора имати у виду шира слика и узроци тих офанзива.
– Наш народ је још 1992. године са десне обале Неретве, односно из западне Херцеговине, чак и Имотске Крајине, иако је било малобројан тамо, морао да напусти своја огњишта и смјестио се у Мостар, долину Неретве гдје је било много више српскога становништва у нади да ће рат стати. Међутим, већ у јуну мјесецу 1991. године морали су бјежати из долине Неретве у источну Херцеговину. Највећи дио њих је дошао у Невесиње. Борци наше бригаде су имали свијест да осим што бране положаје, бране и велики број нејачи што је значајно утицало на висок морал у коме су многи били спремни да положе живот. И управо та спремност на жртву је одредила исход битака. мада је бурна историја ових наших простора, надам се да нам се тако нешто више никада неће поновити.
Драгољуб Голијанин, командир прве хаубичке батерије у саставу артиљеријског дивизиона каже да са ове временске дистанце ни сам нема одговор како се као двадесетдвогодишњак носио са собом у тим ратним околностима.
– Нестварно је шта смо урадили. Тешко да би садашње генерације уопште могле вјеровати шта смо проживјели и са каквим смо се изазовима носили. Бојим се да је слобода у којој данас живимо само привидна. Свакодневно се можемо увјерити да наш народ муче исте или сличне муке. Надам се да ћемо одољети притисцима. Желим да вјерујем да потомци неће бити приморани да воде исте борбе.
Извор : Слободна Херцеговина
Текст и фотографије: Трифко Ћоровић