Region
Традиционални сабор на Зијемљима окупио је данас велики број мјештана, гостију и људи који вуку корјене из овог херцеговачког мјеста. Зијемељци, ма гдје год живјели радо се окупљају сваког првог викенда у септембру, јер је то јединствена прилика да се виде са својим ближњима, обиђу гробове и упале свијеће за упокојене сроднике.
Свету архијерејску литургију служио је митрополит захумско – херцеговачи и стонско – приморски Димитрије уз саслужење свештеника Небојше Радића и ђакона Дејана Ивановића. Након богослужења и свете тајне причешћа, код Спомен обиљежја погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату одржан је парастос, а потомци погинулих бораца и представници општине Источни Мостар положили су цвијеће.
У надахнутој бесједи митрополит Димитрије поручио је да треба да пазимо једни на друге, да пазимо како живимо, и да тако примјером укажемо нашој дјеци каква треба да буду. Он је додао да вјера постоји како би се распон између Бога и људи премостио.
- Треба да љубимо Бога и своје ближње, да се молимо и постимо, јер једини пут до Господа је вјера жива, јеванђељска. Лијепо је служити Богу на овом мјесту, ово је најљепши храм који нам је Бог оставио, окружен овим планинама као природним амфитеатром - истакао је Димитрије.
За Светозара Вучића данас је посебан дан, јер је крштена његова трогодишња кћерка Теодора. Он са супругом и четири дјевојчице живи на Зијемљима, и сваке године радо ишчекује овај дан, јер како каже то је ријетка прилика да се види са својом родбином и пријатељима.
– Срећан сам што се данас окупио велики број људи, а за мене и моју породицу велика је част што је митрополит Димитрије обавио свету тајну кршења наше дјевојчице - нагласио је Вучић.
Начелник општине Источни Мостар Божо Сјеран истакао је да је ово веома значајан дан за све људе који корјене вуку из овог мјеста, а о томе свједочи велики број окупљених који су данас дошли на Зијемља.
– Ми ово доживљавамо као своју другу крсну славу, и радо долазимо да обиљежимо овај дан – рекао је Сјеран.
Он је најавио да ће уз помоћ влада Републике Српске и Србије бити настављено асфалтирање путева на Зијемаљима.
Академски сликар и иконописац Драго Вучић из Билеће рекао је да радо посјећује ово мјесто, у коме је провео велики дио свога живота.
– Овдје је моја дједовина и са очеве, и са мајчине стране. Велика ми је радост што сам данас на Зијемљима, јер из овог мјеста носим најљепше успомене које су дубоко урезане у моје срце - носталгично прича Вучић.
Да је љубав према завичају велика потврђује и Милорад Антељ који је дошао из Београда да присуствује данашњем дружењу.
– Након рата животни пут ме одвео у Србију, али користим сваку прилику да дођем на Зијемља, јер волим ово мјесто и ове људе. Миграције су училе своје и има нас на свим континентима, а ја се трудим да одржавам везе са својим братственицима и ово прилика за то – каже Антељ.
Побједник 14. Меморијалног турнира у малом фудбалу је екипа Кафе „Ђера“, а друго мјесто припало је екипи Уно бенд. Награде је обезбиједила Општина Источни Мостар.
Завод за запошљавање Републике Српске данас ће објавити јавни позив за програме запошљавања за ову годину, који ће у складу са Акционим планом износити око 10 милиона КМ.
Тренутно се на евиденцији незапослених води око 3.000 лица која немају радно искуство у струци по стицању високе стручне спреме, од којих 54 лица имају статус дјеце погинулих бораца.
Вршилац дужности директора Завода за запошљавање Српске Дамјан Шкипина рекао је да могу конкурисати сви послодавци и незапослена лица.
Он је истакао да је Влада Републике Српске усвојила Акциони план запошљавња за 2024. годину вриједан 10 милиона КМ, од чега је пет милиона КМ намијењено за реализацију Програма запошљавања приправника, док ће пет милиона бити распоређено кроз три компоненте.
Шкипина је навео да ће јавни позив за приправнике бити отворен 15 дана, позив за запошљавање код послодаваца и самозапошљавање биће отворен мјесец дана, док ће ова компонента за обуку, доквалификацију и преквалификацију радне снаге бити отворена до краја године.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић изразио је задовољство што су данас потписали јавни позив како би послодавци и незапослени могли да се пријаве за одређене пројекте запошљавња.
Добитник Књижевне награде „Алекса Шантић“ за 2024. годину је пјесник Здравко Миовчић.
Жири који је радио у саставу проф. др Душко Певуља, предсједник, проф. др Драган Станић, члан, и проф. др Владан Бартула, члан, једногласно је донио одлуку да Шантићева награда припадне пјеснику Здравку Миовчићу.
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ - Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно –умјетничко друштво „Гусле“ Мостар, Књижевну награду „Алекса Шантић“ додјељују сваке три године за најбољу књигу поезије издату на српском језику и језицима јужних Словена или за животно дјело.
Награда ће овогодишњем добитнику бити уручена на Шантићевим вечерима поезије у Мостару које ће се одржати од 9. до 15. септембра 2024. године.
Жири је у свом образложењу навео да је Здравко Миовчић један од најистакнутијих савремених српских пјесника.
„Његов досадашњи опус од десет пјесничких књига, тај високи статус потврђује унутрашњим садржајима и распонима, језичком умијешношћу, поетском свијешћу, пјесничким домашајима и запаженим рецепцијским одјецима. Изразити лирик, овај танкоћутни пјесник најдиректнији је сродник Алексе Шантића и плодотворни настављач стражиловске традиције српске поезије, којој Шантићев обимни пјеснички опус даје снажан печат и особену снагу. Из збирке у збирку Миовчић пажљиво ствара сопствену умјетничку слику свијета и на суптилан начин раскрива танана подручја своје духовности и душевности. Ништа код овог пјесника није усиљено, усљед чега се његова поезија прихвата као природно преслојавањe искустава, утисака, снатрења, дубоких емоција дестилованих лриском рефлексивношћу. Разнолика искуства свијета и животних циклуса лијепо се дозивају код Здравка Миовчића и саглашавају у једнодушан пјеснички став: човјеково је живјети у непрестаном сагласју са Творцем, природом, другим људима те урвинама и узвисинама сопственог бића. Препознавајући господње знакове у свакодневном, у назнакама, ситницама и детаљима, његов однос према свијету открива једну дубљу смисленост која почива на хришћанском саморазумијевању. Зато би се молитвени тон могао издвојити као најдоминантнији у његовој поезији, онај који Миовчићеву „распетост метафизиком“ питомо храмонизује у јединствено осјећање живота. Православна духовност на лијеп начин прожима Миовчићеву поезију у којој се питоми дух богопоштовања и боготражитељства остварује у пуноћи повјерења у Творца као „тихог учитеља“ и спаситеља.
Пјесник који је осјетио милине стварања, Здравко Миовчић је велики мајстор пјесничке форме, врхунски сонетиста те аутор више успјелих сонетних вијенаца. У овим захтјевним облицима код њега ни у траговима нема усиљености и извјештачености било које врсте, али зато напретек има шантићевског сагласја емотивне мисаоности и поетске умјешности “, наводи се у образложењу жирија.
Здравко Миовчић је рођен на 1958. године у Ледићима, испод Трескавице, у општини Трново. Основну школу је завршио у Војковићима, гимназију на Илиџи, а студије филозофије, компаративне књижевности и социологије на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистар је менаџмента, оснивач и директор развојне агенције Еда у Бањој Луци и савјетник за стратешко управљање и рјешавање развојних проблема у управи, предузећима и заједницама. До сада је објавио девет књига из области одлучивања и управљања развојем. Објавио је девет књига поезије: Зашто ти нисам писао (Бесједа, Бања Лука, 2011), Што затрепери и нестане (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2013), Шкриња и шапат (Народна библиотека Пале, 2015), Што је душа скупила (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2017), У милости тренутака - сагласице (Српска књижевна задруга, Београд, 2019), Љубав винопојца – пјесме о вину и уз вино (Центар за српске студије, Бања Лука, 2020), Дневна доза носталгије – кафанске пјесме из доба карантина (Српска књижевна задруга, Београд, 2021), Нити ђедових прича (СКПД Просвјета, Пале, 2021), Књига лишћа (Центар за српске студије, Бања Лука, Српска књижевна задруга, Београд, 2023). Добитник је награде Скендер Куленовић 2018. године за књигу пјесама Што је душа скупила. Живи и ради углавном у Бањој Луци. Ожењен, има сина и двије унуке.
Књижевна награда Алекса Шантић установљена 1968. године, а већ годинама додјељују je „Просвјета“ и „Гусле“. Награда је заштићена у Институту за интелектуално власништво БиХ, а Управни одбор „Просвјете“ је 2012. године, донио нову одлуку, као и Правилник о додјели ове престижне пјесничке награде.
До сада је петнаест пјесника добило ову награду и то: Скендер Куленовић /1969/, Весна Парун /1972/, Оскар Давичо /1975/, Енвер Ђерћеку /1978/, Александар Вучо /1981/, Стеван Тонтић /1984/, Богумил Ђузел /1987/, Стеван Раичковић /1992/, Рајко Петров Ного /2006/, Веселин Гатало /2007/, Ђорђо Сладоје /2009/, Дара Секулић /2012/, Перо Зубац /2015/, Луко Паљетак /2018/, Иван Негришорац /2021/.
На игралишту у мостарском повратничком насељу Баћевићи више непознатих особа напало је српску дјецу, а игралиште и село облијепљено је кукастим крстовима, словом "У" и "ХВО", потврдили су мјештани овог насеља.
Дјеца су нападнута синоћ, а мјештани тврде да се кроз село прије четири ноћи чула и рафална пуцњава.
Предсједник Координације Срба Мостар Душан Голо, који живи у селу Баћевићи, рекао је да су мјештани овог насеља, а посебно дјеца, три дана изложена насиљу и малтретирању, а да нико ништа не предузима.
- Прије четири ноћи у селу се чула рафална пуцњава. Неко је наишао кроз село и пуцао. О овоме ме обавијестила предсједник мјесне заједнице. Тада нисмо ништа пријавили полицији. Након тога, прије три ноћи, почиње малтретирање наше дјеце на игралишту, а све је кулминирало синоћ нападом на дјецу - појаснио је Голо.
Он је навео да је сеоско игралиште, на којем се окупљају српска деца, а које се налази уз друштвени дом, облијепљено кукастим крстовима, словом "У", те обиљежјима навијачке групе "Ултрас" и "ХВО".
Голо је рекао да је све кулминирало синоћ када је група момака напала дјецу на игралишту.
- Питали су нашу дјецу ко је одлијепио и скинуо те наљепнице. Јавио се један дјечак и њега су напали и ударили шаком. Мој унук је позвао оца, мог зета, који је дошао и затекао непознате младиће да нападају и малтретирају дјецу. Он је покушао да их отјера, да би они тада запријетили да ће доћи старији и све их у Баћевићима побити - испричао је Голо.
Он је навео да су у село долазили са два аутомобила, те да су таблице записане, а да је о свему је обавијештена и полиција.
- Људи су јако узнемирени. Овдје сви раде шта хоће, пријете. Крајње је вријеме да се то заустави. Мислим да то неко ради смишљено, јер не могу да вјерујем да дјеци и младићима пада на памет да кукасте крстове лијепи по српском селу и поред споменика жртвама фашизма - истакао је Голо.
Баћевићи су српско повратничко село на југу Мостара.
Портрпарол Министарства унутрашњих послова Херцеговачко-неретванског кантона Људевит Марић рекао је да је полиција добила пријаву да у селу Баћевићи има плаката увредљивог садржаја.
- Јутрос је била пријава и припадници Одјељења криминалистичке полиције су на терену и спроводи истрагу - навео је Марић.