Region
У Музеју Херцеговине Требиње вечерас је отворена изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“, ауторке Наташе Глигорић, која је посвећана Перу Тунгузу, једном од покретача Невесињске пушке, који је нападом на Турке 5. јула 1875. године започео устанак.
Тунгуз је био један од вођа устанка 1882. године против аустроугарских власти и учествовао је у Првом свјетском рату као добровољац српске војске.
Аутор изложбе Наташа Глигорић, која је праунука Пера Тунгуза и секретар Удружења Невесињаца у Београду, каже да кроз овај пројекат његује културу сјећања и афирмише завичајно насљеђе у српској јавности.
„Изложба сведочи о животу и улози поједница у значајним историјским процесима и слободарској идеји која је започела у Херцеговини, а завршена на Солунском фронту. Кроз ову изложбу испраћени су најважнији догађаји из историје српског народа из друге половине 19. и почетка 20. века. Испратили смо Невесињску пушку, Улошки устанак, такозвану другу Невесињску пушку из 1882. године против аустроугарске окупационе власти и Први светски рат, а све те догађаје кроз биографију харамбаше Пера Тунгуза, чувеног јунака“, навела је Глигорић.
Она је додала да се осјећа почаствованом што је прва станица на путу ове изложбе кроз Републику Српску управо град Требиње - срце слободарске Херцеговине.
„Захвална сам Музеју Херцеговине, најпрестижнијој установи културе у овом делу Српске, што је препознао значај ове изложбе која оживљава дух Невесињске пушке“, истакла је Глигорић.
Отварајући изложбу, шеф Kонзуларне канцеларије Србије у Требињу Мирослав Марковић рекао је да је јубилеј - 150 година од Невесињске пушке, устанка српског народа против османске власти највећи јубилеј који заједно прослављају Република Српска и Србија, а ова изложба је саставни дио догађаја који се организују у ту част.
„Јако је битно да се негује култура сећања, да деца уче о томе колико је херојство требало, посебно у тим временима, када су се два царства сударила, а мала Херцеговина отерала једно велико царство“, навео је Марковић.
У програму су учествовали: народни гуслар Милош Паровић, пјесник Јово Братић и кантаутор Горан Дука из Невесиња
Изложба је крајем маја премијерно приказана публици у Београду, у Музеју Херцеговине је до 7. јула, а 9. јула биће отворена у Невесињу.
Изложба „Од Невесињске пушке до Солунског фронта“ је реализована под покровитељством Представништва Републике Српске у Србији, на челу са директором Млађеном Цицовићем и у сарадњи са Музејем Херцеговине у Требињу, Удружењем ,,Култура без граница" и уз стручну сарадњу историчара Ненада Урића.
Радио Требиње
Наша политика је да Република Српска и Србија обиљежавају заједно све догађаје, а тако и 150 година од Невесињске пушке, рекао је на прес конференцији предсједник Републике Српске Милорад Додик.
Додик је навео да је један од најважнијих устанака био Устанак у Невесињу, и он је одредио политичку судбину читавог Балкана.
"Важно је рећи да колективно памћење Срба у Републици Српској, Србији и Црној Гори остало је памћење устанка у Невесињу и онога што сљедује иза", навео је Додик.
Као предсједник Републике Српске, Додик каже да је учествовао у раду организационог одбора и да у томе учествује и предсједник Србије Александар Вучић.
"У име њега и руководства Србије и нашег руководства позивам све људе да дођу 6. јула у Невесиње и да на заједнички начин пошаљемо поруку да нисмо заборавили наше претке", поручио је Додик.
Предсједник истиче да наши преци нису штедјели своје животе како би се борили за оно што ми данас, како каже, зовемо светиња, а то је наша слобода.
"Да није било Невесињског устанка та слобода не би ојачала у нашој перцепцији и нашој вољи свих година које су долазиле послије тога. Данас у Републици Српској живимо слободан живот", навео је предсједник Српске.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић поручио је данас да ће се у недјељу 6. јула у Невесињу обиљежити 150 година од значајног историјског датума, Невесињске пушке.
"То је веома важан догађај за Републику Српску и српски народ, и захваљујем се Србији и предсједнику Вучићу што заједно с нама учествују у организацији овог веома значајног обиљежавања. У Невесињу ће тог дана бити највиши званичници српског народа, предвођени Његовом Светошћу Патријархом", рекао је Вишковић.
Премијер је поручио да су догађаји из овог периода опредијелили будућности српског народа.
"Након тога, послије Берлинске конференције, Србија и Црна Гора добиле су самосталност. Нажалост, када је ријеч о Србима у БиХ, ми смо једног окупатора замијенили другим", подсјетио је Вишковић.
Додаје да аустроугарска тиранија на срећу није трајала дуго, те да народ на неки начин то приписује Невесињској пушки.
"Ми приписујемо Невесињској пушки заслугу за доношење слободе српском народу. Важно је да тога дана будемо на том мјесту – јер 150 година се не обиљежава често", истакао је Вишковић.
Поручује да је протокол обиљежавања припреман заједно са Србијом, а да ће се на догађају у Невесињу појавити и предсједник Скупштине Црне Горе.
"То је веома важно, јер као што сам малоприје рекао – и Црна Гора и Србија добиле су државност послије догађаја који су почели у Невесињу тих година. Овај догађај ћемо обиљежити онако како доликује – 150 година од једног овако важног историјског момента за српски народ", закључио је Вишковић.
Авдаловић: Скуп ће по свему судећи бити величанствен
Обиљежавање 150 година од Невесињеске пушке је најзначајнији јубилеј у српском народу и скуп који ће по свему судећи бити величанствен, начелник Невесиња Миленко Авдаловић.
"Млађе генерације знају о овом устанку, јер су учили у школама док ми старији не знамо, јер смо живјели у држави која није изучавала такав устанак", истакао је он.
Подсјетимо, централна манифестација обиљежавања 150 година од Невесињске пушке биће одржана у недјељу, 6. јула, у Невесињу.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.
Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.
Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежње код Невесиња.
РТРС
Видовдан. Дан кад се кроз вијекове сабирају жртва, част, отпор и молитва. Дан кад се небо нагиње земљи, а потомци тихо, али постојано, стају у строј с прецима.
И баш тог дана, у граду сунца, камена и тишине – у Требињу, окупила се опет Прва класа Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Они који су на Видовдан 1992. обукли војничке униформе као дјечаци, положили заклетву, па кренули на пут без мапе – пут части.
Након Билеће и Љубиња, ово сабрање било је треће по реду – али у срцу, као да је прво. Сретање погледа, осмијеси кроз сузе, тиха имена што се изговарају уз шапат – иако их више нема, осјећају се као да стоје с њима у реду, у братском кругу.
Света литургија ујутру, у храму гдје молитве стижу до неба. Потом полагање цвијећа на Споменик браниоцима Требиња – мјесто гдје се и камен присјећа. Ломљење славског колача, док срца ломе тишину. И онда, онај ручак, гдје се више слуша него што се прича – јер свако има нешто у грудима што је теже од ријечи.
Приче су поново оживјеле – ровови, сњегови, прве страже, она писања кући која су се завршавала са „не брините, све је добро“. Прва другарства, прва рањавања, и прва погинућа – што никада не престају да боле.
Али у том болу било је и нечег великог – нечег што објашњава зашто су и данас ту. Не због обавезе. Због љубави.
Ове године, њихово сабрање добило је и другу димензију – хуману. За дјецу њиховог саборца, Ољега Куљића, који је трагично страдао, прикупљен је велики износ новца. Јер, како су рекли: „Нико од нас није сам, ни кад живот удари најјаче.“
То је та нит која их везује и данас – није то више само застава или униформа. То је срце које не заборавља, рука која пружа и онда кад се ништа не тражи. Били су војници, али су остали људи – у пуном, најдубљем значењу те ријечи.
На ручку им се обратише и двојица чија ријеч носи тежину искуства – Радан Остојић, предсједник БОРС-а, и Мићо Краљевић, ратни командант из Бирча. Њихове ријечи нису биле само поздравне – биле су то ријечи захвалности, подсјећања и поноса.
„Ваша борба није била узалудна. Ваш пут је био тежак, али је водио ка слободи. А слобода се не мјери ријечима, већ жртвом коју сте положили“, поручио је Краљевић.
И већ је договорено – 2026. године, сабрање ће се одржати у Невесињу. Граду гдје је храброст увијек имала своје мјесто, а ровови били школа зрелости. Тамо ће поново стати раме уз раме, уз здравицу и сјећање, уз поглед који говори: „Ево нас, браћо – још смо ту, због њих који нису.“
Прва класа Херцеговачког корпуса ВРС није статистика, није број у архиви. То је жива меморија народа. То су дјечаци што су одрастали преко ноћи, стасавали у хероје, гинули у тишини и живјели у успомени.
Они су темељ. Они су одговор свима који питају шта је то Република Српска. Она је њихова рамена, њихова јутра без сна, њихови заклетвом ојачани кораци.
И кад год зазвони Видовдан – он не зове само на славу. Он зове на сабрање, на поклоњење, на завјет. Да се не заборави. Да се не изда.
А у Требињу, тог Видовдана 2025, у сваком погледу, у свакој причи, у свакој здравици, одзвајала је једна једина истина:
Није вријеме избрисало што је срце записало.
И неће. Док има Видовдана. И док има нас.
Радио Требиње
У Требињу се данас, у присуству највиших представника политичког, јавног и вјерског живота, представника организација и удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те других званица и гостију и бројних грађана, прославља Видовдан, крсна слава Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ.
Предсједник Републике Српске је свим Србима, гдје год да се налазе — у нашој отаџбини Републици Српској, у Србији и широм свијета — честитао, овај, за наш народ изузетно важан датум.
„Посебну честитку упућујем припадницима Војске Републике Српске, њиховим саборцима и насљедницима у Трећем пјешадијском (Република Српска) пуку Оружаних снага БиХ, као и свим борцима који су своје животе уткали у темеље слободе. Честитам и Српској православној цркви, њеном свештенству, монаштву и вјерном народу, као и свим људима добре воље који поштују и разумију значај Видовдана за српски народ“, казао је Додик.
Видовдан је кроз вијекове био дан великих искушења, али и великих завјета.
„Тог дана догодили су се кључни историјски догађаји који су обликовали српски идентитет — од Косовског боја 1389. године, преко Сарајевског атентата 1914, па све до савремене историје. Видовдан није мит — он је стварни, свети дан у нашој духовној и историјској стварности. Али на тај дан настали су и велики митови, а најважнији међу њима је Косовски мит. Управо тај мит, као духовна вертикала, помогао је Србима да преживе тешка стољећа под османском окупацијом, да издрже невоље оба свјетска рата, као и да се окупе и боре за слободу у одбрамбено-отаџбинском рату 1990-их година“, додао је предсједник Републике Српске.
На Видовдан се присјећамо свих наших страдања, али и завјета да ћемо остати постојани, окупљени око вриједности слободе, части и правде.
„Знамо да народ који заборави своје митове, своје светиње и своје јунаке — престаје да постоји. Нека нам Видовдан буде дан сабирања, поноса, духовне снаге и трајног завјета за будућност“, казао је предсједник Додик.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је, честитајући овај важан дан за српски народ, казао да је Видовдан много више од датума у календару.
„То је дан када се српски народ поклања сјенима оних који су изабрали част испред живота, вјеру испред страха, слободу испред поданишта. Видовдан је дубоко уткан у духовно и историјско биће нашег народа. На Видовдан је ударен темељ српског историјског памћења. Тог дана је кнез Лазар изабрао вјечност, умјесто кратке пролазне славе. А тог истог завјета држали су се витезови свих епоха, све до наших савременика, бораца војске Републике Српске, који су 90-их година прошлог вијека стали у одбрану наших огњишта и права на постојање. Наши борци из Требиња и Херцеговине стали су раме уз раме са браћом из цијеле Републике Српске. На бранику отаџбине Херцеговина није устукнула, напротив, дала је најхрабрије. На Видовдан се с поносом сјећамо више од 23 хиљаде бораца војске РС који су положили животе за нашу слободу. Међу њима је и 258 наших суграђана, припадника Требињске бригаде. Њихове кости су темељ РС. Њихове породице живе с ранама које никад не зарастају. И данас када говоримо о Српској, ми говоримо о њима. О њиховој жртви која нас обавезује“, казао је градоначелник Требиња.
Горан Максимовић, командант Трећег пјешадијског Република Српска пука, истиче да је Видовдан симбол страдања, али и симбол слободе и опстанка.
„Српски народ не жели да угрози било чију слободу, али исто тако не да своју слободу и увијек ће је бранити. Његујући традицију војске РС, Трећи пјешадијски Република Српска пук преузео је обиљежавање крсне славе – Видовдана. Овом приликом, свим борцима и старјешинама војске РС, породицама погинулих и несталих бораца војске РС, припадницима Трећег пјешадијског Република Српска пука и свима који баштине традицију војске РС, честитам крсну славу Видовдан“, рекао је Максимовић.
Честитајући цијелом српском народу велики празник – Видовдан, замјеник министра одбране БиХ, Александар Гогановић напоменуо је да српски војник никада није водио освајачке ратове.
„Наши војници увијек су водили ослободилачке ратове и доносили слободу, како српском, тако и другим народима који живе на овим просторима. Свједоци смо да су на сцени и данас разни напади на Републику Српску, зато је веома важно да се окупљамо око православне цркве и око институција РС. Предвођене предсједником Миорадом Додиком, институције Српске воде политику мира и дипломатије. Из Требиња шаљемо јасну поруку свим неодговорним појединцима да су они пролазни политичари, а да је Република Српска вјечна“, рекао је Гогановић.
Предсједник Борачке организациjе РС, Радан Остојић каже да је Видовдан, за све борце, српске витезове празник над празницима.
„То је дан када се сјећамо Косовског боја, када је српски народ стао на браник српства, али и православља. Српски витезови су тај дан на крилима анђела долетјели на Косово поље и одлетјели у вјечност, у царство небеско. Они су тада изабрали живот у царству небеском, одбацујући земаљски живот у ропству. Тако је дефинисана слобода као највећа вриједност за сваког Србина, а посебно за српског војника“, рекао је Остојић.
Обиљежавање Видовдана, крсне славе Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, завршава славским ручком и културно-умјетничким програмом на платоу у кругу бивше касране.
Радио Требиње