Министарство привреде и предузетништва РС јуче је објавило јавни позив за додјелу подстицаја за мала и средња предузећа у којем је наведено да нови или пројекти у реализацији који за предмет имају очување старих и умјетничких заната и домаће радиности суфинансирају са 100 одсто од највише вриједности оправданих улагања која могу бити у износу од 1.000 до 5.000 марака.

Развојне агенције, установе, организације и удружења који су основани с циљем заступања и подршке привредницима за организовање сајмова и конференција на којима ће се окупљати и представљати мала и средња предузећа могу остварити подстицаје у висини од 80 одсто оправданих улагања, односно од 7.000 до 30.000 КМ.

Право на додјелу подстицаја имају привредни субјекти са сједиштем у Републици Српској који су регистровани најкасније у 2023. години и који немају доспјелих, а неизмирених пореских обавеза.

Услов је и да пројекат којим предузећа конкуришу за подстицајна средства није већ подржан из буџета Српске и локалних заједница, као и да укупан износ подстицаја које је фирма добила од давалаца државне помоћи у текућој и двије претходне године не прелази 390.000 КМ.

Захваљујући бившем народном посланивку и великом националном прегаоцу Дејану Стошићу и ове године за Дан српског јединства, слободе и националне заставе, у посјету Србији долази осамдесет ученика.

Поред дјеце из Требиња, Билеће, Гацка, Невесиња, Љубиња и Берковића, први пут придружиће се и дјеца из Старе Херцеговине, Никшића, Пљеваља и Берана.

Дјеца ће осим у Београду, боравити у Смедереву и Великој Плани, а током боравка у Србији обићи ће и Зрењанин.

Изложбом "Алекса Шантић и мостарски књижевни круг" у Мостару су свечано отворене 105. "Шантићеве вечери поезије", које су ове године посвећене стогодишњици од његове смрти, те је истакнуто да велики пјесник и данас важи за једну од кључних фигура овог града и Херцеговине.

Шантићеве вечери поезије отворио је министар без портфеља задужен за координацију активности и мјера у области односа Србије са дијаспором Ђорђе Милићевић, који је рекао да је вијек од смрти великог пјесника он и даље присутан кроз своја дјела.

Милићевић је истакао да је Шантић био симбол љубави према домовини, али и према свом и свим другим народима.

"Његова песма `Остајте овд‌је" нас подсећа на важност останка и опстанка и чувања идентитета и културног наслеђа. Кроз овакве догађаје чувамо сјећања на оне који су градили нашу културну баштину и оставили траг у историју", рекао је Милићевић и захвалио мостарској "Просвјети" што ову манифестацију чини значајнијом из године у годину.

Он је рекао да Србија са задовољством подржава овакве манифестације јер оне нису само прослава српске културе и традиције, већ и мост који повезује Србе у матичној држави, у Херцеговини и широм свијета.

"Нека нам Шантићева поезија буде светионик кроз изазове садашњице подсјећајући нас да су љубав, мир и разумевање вредности које немају алтернативу. Нека српска заједница буде јединствена где год била", рекао је Милићевић.

Он је напоменуо да је велика ствар што се ова манифестација одржава у срцу Мостара и у Хрватском дому "Херцег Стјепан Косача", што свједочи о добрим односима двије културне институције и два народа.

Изложбу академика Ранка Поповића приређују мостарски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" и Академија наука и умјетности Републике Српске. У умјетничком дијелу наступио је ансамбл "Мостарске кише" и глумац Небојша Кундачина.

Предсједник мостарске "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да су "Шантићеве вечери поезије" најстарија културна манифестација у граду на Неретви, а да Шантић и вијек након његове смрти важи за једну од кључних фигура мултиетничког Мостара и Херцеговине.

"У Мостару је 2. фебруара 1924. године умро Алекса Шантић, пјесник, академик, космополита и родољуб. Био је таква људска и стваралачка величина да и дан данас, вијек након смрти, живе његове пјесме, његова д‌јела, а стихови и данас опомињу", рекла је Шаговновићева.

Говорећи о изложби, она је рекла да показује колико су српски коријени овд‌је дубоки и шта су Шантић и његови савременици значили за Мостар, али и за цјелокупну српску књижевност и културу.

Напоменула је да је Шантић био један од оснивача "Просвјете", "Гусала", часописа "Зора" и да управо на тим темељима српски народ у Мостару и данас гради културни идентитет.

Она је рекла је да је цијела овогодишња манифестација посвећена Шантићу и да ће бити уприличена и промоција сабраних д‌јела Алексе Шантића у издању мостарске "Просвјете".

"Алекса Шантић за Мостар је био више од пјесника. И културни и национални знак. У овом граду, за Шантића се вежу чак и многи митови, међутим њему митови нису потребни, њега је потврдило вријеме", нагласила је она.

Додала је да ће се наставити његовати сјећање на великог пјесника и чувати српски културни и национални идентитет у овом граду и мултикултурални карактер Мостара.

Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић подсјетио је на историју одржавања "Шантићевих вечери поезије" и важност коју ова манифестација има за очување српског идентитета.

"Можемо рећи да би и сам пјесник био поносан на `Просвјету` и `Гусле` и све нас који у овоме учествујемо, чувајући и подржавајући пламен културе и књижевности и умјетности у Шантићевом Мостару", рекао је Миливојевић, те додао да и 100 година од Шантићеве смрти Мостаром одзвањају његови стихови, ријечи и опомене.

Миливојевић је подсјетио на времена у којима је д‌јеловао Шантић и његови савременици, као и на славну историју српског становништва у долини Неретве.

Премијер Херцеговачко-неретванског кантона Марија Бухач је захвалила друштвима "Просвјета" и "Гусле" што чувају своју националну и заједничку историју.

"Шантић је као човјек и стваралац спона свих нас који га осјећамо као мостарског пјесника велике душе који живи својим д‌јелима међу нама. Колико је снажна и вриједна његова оставштина понајбоље свједочи чињеница да је његово име постало једним од симбола Мостара", рекла је Бухачева.

Академик Ранко Поповић, говорећи о изложби "Алекса Шантић и мостарски књижевни круг", рекао је да је било логично да и Академија наука и умјетности Републике Српске уради овакву изложбу са мостарском "Просвјетом".

Он каже да је о Шантићу познато скоро све, али да то није случај са Мостарским књижевним кругом.

"Мостар је у вријеме Шантићевог рођења био Турска касаба, а чуда у књижевном свијету су се дешавала. Није познато како се десило да неколико омладинаца покрене све то на што су се после сви угледали. Тешко би било и данас замислити нешто тако", рекао је Поповић и упитао шта је данас остало од тога?

Он је напоменуо да Срби у Мостару знају да су имали велике претке и велику баштину на коју се могу ослонити, а можда и направити ново мостарско књижевно чудо.

Предсједник "Гусала" Радислав Тубић подсјетио је да се Мостар није одужио Шантићу на прави начин и да би у години када се обиљежава 100 година од његове смрти био прави тренутак за то, а да би Гимназија која је до рата носила име Алексе Шантића требало поново да понесе његово име.

Ова манифестација традиционално се одржава у организацији СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар и СПКУД "Гусле", преноси Срна.