У Дому културе ”Свети краљ Милутин” у Пребиловцима у поводу обиљежавања Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83. годишњице једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом, отворена је стална поставка изложбе ”Пребиловци 1941” у организацији Музеја жртава геноцида.

Са изложбе је послана порука да су Пребиловци најстрадалније српско насеље и да се злочин који је почињен у овом херцеговачком селу никада не смије заборавити, али ни поновити.

Музеј жртава геноцида први пут организује сталну изложбену поставку изван територије Србије, како би сачувао од заборава све невино пострадале Пребиловчане и село које је симбол страдања Срба у Херцеговини, али и на читавом српском етничком простору.

Изложбена поставка представиће највредније артефакте о злочину у Пребиловцима 1941. године, као што су реплика столице Стане Арнаут /оригинал се чува у Музеју жртава геноцида/, учитељице из Пребиловаца, која је мучена, силована, пребијана у школи, која је сада Дом културе, заједно са још сто својих ученика.

На изложби је представљена и застава, којом су током 1990. и 1991. године током достојног сахрањивања прекривани сандуци са посмртним остацима извађеним из бројних бетонираних јама широм Херцеговине.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије казао је на отварању изложбе да је свијет испуњен неправдама, лажима и злочинима, но да је и поред свега то божији свијет.

„Некако га ваља преживјети, а то се ваља само у Христу Господу јер он на овоме свијету даје људима живот вјечни. Он нам говори да овај свијет није крај живота него да нас чека живот вјечни. Сви ће васкрснути. Неки ће васкрснути за суд, а неки у живот вјечни, а то српском народу и свима нама желим. Да се увијек поистовјетимо са доброчинитељима, са оним вјерним слугама господњим и да наше срце не укаљамо мржњом. Да се наше руке не укаљају никаквим злочинима и онда ћемо свијетла лица моћи да изађемо пред Христа. Ако будемо заиста вјерни онда ће Бог и Христос нас благословити и овај наш живот и односе наше међусобне и наше љубави, животе, породице, дјецу. На све ће доћи благослов божији ако ми будемо истинити и вјерни у љубави божијој и вјерни путу Богочовјека“, поручио је владика Димитрије и позвао све на сутрашњу литургију.

Рекао је да су херцеговачки мученици наша нада, залог и кредит пред живим Богом ако будемо знали да га духовно уновчимо и да стекнемо корист од њихове невине жртве испуњене љубављу према свом роду и вјери православној.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик каже да су Пребиловци најстрадалније српско свето мјесто.

Подсјетио је на убијање, али и на минирање костију и убијање жртава по други пут.

Рекао је да ће предложити предсједнику Србије Александру Вучићу да се Пребиловци предложе за мјесто од посебног интереса за српски народ и да се омогући да се за ово мјесто сваке године уради нешто.

„Овђе требамо изградити један пансион и да наша ђеца прво долазе овдје, као и у Јасеновац. Да се могу смјестити овдје, преноћити и научити о овом мјесту. То је сјећање које неће изблиједити. Знам да то Вучић подржава“, рекао је Додик.

Рекао је да ће се штитити сваки Србин гђе год да се налази и да се више никада неће поновити злочин какав је био у Пребиловцима.

Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина казао је да је тешко говорити о Пребиловцима у Пребиловцима, а наручито у школи гђе су у овим данима 1941. године почињени људском уму непојмљиви ратни злочини од стране хрватских и муслиманских Усташа.

„Овдје у овој школи, у овим просторијама 4., 5. и 6. августа мучени су Пребиловчани, мучена су дјеца и њихова учитељица Стана Арнаут од стране својих бивших ђака које је подучавала и учила и којима је знање давала у претходним годинама. Заиста неколико стотина метара одавде уз брдо, прије Другог свјетског рата, рођен је један велики српски историчар и академик Милорад Екмечић који је у својој књизи описао судбину нашег народа у XX вијеку“, казао је Арбутина.

Он наглашава да се у ове дане сјећамо многих покоља српског народа и да може обећати да ће Музеј жртава геноцида наставити на достојанствен начин ширити истину и сјећање на све невино страдале претке.

„Тако ћемо да их сачувамо од заборава. Историја се у XX вијеку и превише пута понављала и да смо некако олако схватали ту 1918. када смо говорили да нам се ништа такво неће догодити, па нам је дошла 1941, 1991, 1995, 1999, па 2004. и погром Срба са Косова и Метохије“, казао је Арбутина додајући да нема села, града ни краја гдје српски народ није страдао у XX вијеку.

Захвалио се Владама Српске и Србије и предсједницима Српске и Србије на помоћи коју дају Музеју и јер су схватили важност чувања сјећања и схватили да наши преци никада нису били на погрешној страни историје, већ се борили за слободу и живот.

Арбутина је рекао да се нада да ће комплекс у Пребиловцима постати меморијални центар гдје ће ђаци и Српске и Србије и сви други долазити и учити о српском страдању и вриједностима које прате српски народ, а то су слобода и борба за живот.

Министар информисања и телекомуникација у Влади Србије Дејан Ристић је рекао да су у Пребиловцима страдали недужни Срби који су побијени искључиво јер су били православни Срби.

Каже да је обавеза према пребиловачким мученицима та да је најбоља освета нови живот.

„Важно је да Пребиловци васкрсну. Да васкрсну наше молитве. Да Пребиловци васкрсу као село и да наставе да живе са већим бројем житеља. Обавеза је то Србије, Српске и Црне Горе и васколиког српског народа“, рекао је Ристић.

Каже да вјерује да се само молитвама на оваквим стратиштима ми можемо искупити, бити мудрији и одговорнији у тешким временима.

Савјетник предсједника Србије Адам Шукало поручује да данас не треба туговати већ славити јер су мученици пребиловачки отишли у вјечни живот у великој жртви, а нама свима у великој опомени да нам се то никада не понови.

Захвалио се министру Ристићу јер се изложба организује у миру, јединству, слози, поштовању жртава и домаћина.

Изразио је жаљење јер се данас само неколико километара од Пребиловаца славе злочини из „Олује“ и да се у исто вријеме забрањује долазак у Пребиловце потпредсједнику Владе Србије Александру Вулину.

„Једном Србину се забрањује да дође на српско стратиште. То се дешава у држави у којој смо се родили. Ми се за такав међусобан однос међу народима не боримо. Немамо против никога ништа, али подсјећам на ријечи предсједника Вучића “Србија никада неће допустити да се деси Олуја“. То не значи да се овдје говори о било каквој причи да ће Србија било кога угрозити. Управо сјећањем на жртве Пребиловачке ми не дозвољавамо да се заборави као што се некада дозвољавало у неким системима који су дозволили овакве злочине. Сјећањем нећемо дозволити да се такав злочин деси“, поручио је Шукало.

Поручио је да је Србија уз српски народ гдје год на живио.

„Док год на овим просторима буде један Србин чуће се химна Србије и Српске и глас да на овим просторима постоји поносан српски народ“, поручио је Шукало.

Подсјетимо, Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква  исте године канонизовала је жртве Пребиловаца и Доње Херцеговине у Другом свјетском рату.

Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.

Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.

Откопавање 13 јама на подручју Доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен – костурницу у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве “Чагаљ” припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурница.

По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.

Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.

Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свога вјековног огњишта.

ТОП ПОРТАЛ