У Музеју Житомислић синоћ је отворена изложба одабраних радова пристиглих на наградни фото-конкурс „Мостови у БиХ – бисери градитељства и симболи заједништва”. Други по реду, овај наградни фото-конкурс привукао је преко 61 фотографа који су послали преко 150 фотографија, од који је 25 радова чинило ову изложбу.

У обраћању окупљеним гостима, пријатељима Музеја и многобројним фотографима из Мостара, Коњица, Сарајева, Требиња, Ливна и других крајева БиХ, игуман манастира Житомислић, архимандрит Данило Павловић поздравио је присутне и захвалио се свим који су послали своје радове на наградни конкурс. Осврћући се на Стари мост као чест мотив пристиглих фотографија, игуман је подсјетио да је манастир Житомислић саграђен (обновљен) исте оне године када је саграђен и Стари мост у Мостару, те се осврнуо на симболику овогодишње теме конкурса, поручивши да и Музеј Житомислић представља својеврсни мост који је привукао све ове ауторе и да је то дио његове мисије.

Директорка Музеја захвалила је свим учесницима конкурса, те је уручила плакете награђеним радовима. Прво мјесто освојила је фотографија „Магла”, Марије Мадуне из Мостара, друго мјесто припало је фотографији „Римски мост” Јована Видаковића из Требиња, док је треће мјесто освојила фотографија „Мостови Коњица” Велида Гауле из Коњица.

Ступио је на снагу Правилник о условима и начину остваривања подстицаја за развој пољопривреде и села за 2024. годину, према којем ће за подршку текућој производњи из овогодишњег аграрног буџета бити издвојено 108.270.000 КМ, саопштено је из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Из Министарства су подсјетили да аграрни буџет за 2024. годину износи 180 милиона КМ, те да су средства распоређена тако да ће за подршку дугорочном развоју бити издвојено 56.427.770 КМ, а за системске мјере 15.302.230 КМ.

Правилник је ступио на снагу објавом у Службеном гласнику Републике Српске.

Заинтересовани могу да на насловној страници сајта Министарства пронађу и преузму тај правилник.

Да соларне електране смноги у Српској гледају као енергетску будућност доказ су постројења која се граде на све стране. Највише изграђених соларних електрана је на југу Српске, а према подацима Електропривреде у Херцеговини је до сада саграђено око 245 ових постројења.

Директор дирекције за послове оператора система подстицаја у ЕРС-у, Бојан Шапурић, истиче да је сунчана Херцеговина све интересантнија инвеститорима. Додаје да једина кочница у овој области може бити постојећа мрежа.

- Све зависи од капацитета на прикључак за дистрибутивну мрежу. Тренутно је велика попуњеност на дистрибутивној мрежи до максимума прихваљивости самог система. Највећи број електрана имамо на територији општине Билећа, Невесиње и територији града Требиња. Свакодневно стижу писма намјере и захтјеви за изградњу и проширење капацитета. Најављена је и изградња великог соларног парка на простору Зубачког платоа гдје је планирано 146 мегавата у првој фази. Припремни радови су предвиђени за почетак прољетне сезоне. Та електрана би у перспективи требала да у свом саставу има и још своје двије електре два пута по 54 мегавата што би у укупном збиру дало скоро 350 гигават часова електричне енергије. Говоримо о снази која би могла да снабдијева цијелу Херцеговину - каже Шапурић и додаје да овако велике електране иду на мрежу Електропреноса.

Да постоји изражен интерес за улагања у обновљиве изворе енергије, посебно у енергију сунца, потврђују и из компаније ЕТМАХ којима су баш соларне електране ужа специјалност.

- Нама се обраћају потенцијални инвеститори, који желе фотонапонска постројења за потребе основног бизниса, ради уштеде енергије и преласка на чистију технологију у процесима, као и за производњу и продају електричне енергије. Развили смо комплетну услугу, по принципу "кључ у руке", која значајно олакшава прелазак на кориштење енергије из обновљивих извора. Kомбиновањем неколико најважнијих елемената, а то су прије свега квалитетно пројектовање и извођење, затим премиум опрема и властита производња компоненти за електране, а посебно стручна подршка инвеститорима у свима фазма процеса до електране у сталном раду, дају резултате. Инвеститори препознају квалитет и заједнички са нашим стручним тимовима учествују у реализацији најбољих рјешења - каже Мирела Зрнић, сарадник у служби маркетинга компаније ЕТМАХ.

Зрнићева истиче и важност правилног одабира опреме како би електране радиле дуги низ година у пуном капацитету.

- У том смислу развијамо најбоља рјешења. Успоставили смо доступан сервис, локални лагер резервних и замјенских компоненти, што осигурава адекватно одржавање електрана у реалном времену. Kада се у фотонапонска постројења угради опрема премиум квалитета, потреба за овим услугама је мала, али је важно да постоји и да електране несметано могу да раде дуги низу година - истиче Зрнић.

Исплативост соларних електрана је око седам година, а њен животни вијек је 25 година. С друге стране, рок градње са свим пројектима, ревизијом пројекта и дозволама које су потребне да једна електрана буде прикључена на дистрибутивну мрежу је око годину дана.

Експанзија изградње фотонапонских постројења траје већ дуже вријеме. Из ЕТМАКС - а кажу да је интерес изражен и да се повећава.

- Подручје Херцеговине јесте изузетно погодно у смислу природних предиспозиција, као и инфраструктуре неопходне за реализацију ових пројеката. Уједно, важно је напоменути да управо ова експанзија отвара нова радна мјеста у индустрији, да се запошљавају радници са локалних подручја и да се може очекивати значајан раст капацитета и у наредном периоду. Ако посматрамо издвојено наше започете пројекте и њихову реализацију, већ сада су пројекције значајног повећања броја радника, посебно са подручја Херцеговине. Нова радна мјеста, заснована на одрживом развоју су један од изузетно важних бенефита експанзије соларне индустрије на нашим подручјима, поготово јер можемо очекивати значајан пораст броја нових радних мјеста у наредном периоду. При том ова индустрија запошљава раднике различитих профила, инжињере, техничаре, монтере, али и друге - додаје Зрнићева.

Енергетска транзиција и будућност теме су о којима ће се причати и на петом по реду Самиту енергетике који ће се у Требињу одржати од 20. до 22. марта.

- ЕТМАX има изузетно добру, дугогодишњу сарадњу са Самитом енергетике Требиње, а СЕТ је сигурно један од најважнијих догађаја у области енергетике на Западном Балкану. Теме, саговорници, адресирање нових праваца развоја, као и изазова, доприносе да сви учесници добију јасан увид у значај енергетике у стратешком смислу, као и важност повезивања стручне јавности на оваквом дешавању. СЕТ је од почетка организован на начин да представља платформу за повезивање, размјену мишљења, представљање достигнућа и окупља значајан број еминентних стручњака, научника и доносилаца одлука из области енергетике, привреде и индустрије. Препознатљивост СЕТ-а је и у концепту који сваке године доноси најважније теме из области енергетике, доприноси успостављању нових сарадњи и будућих пројеката, у свим областима енергетике - каже Зрнићева.

Ове године говориће се о бројним темама, а из области обновљивх извора свакако је интересантно истаћи теме везане за реализацију пројеката у области ОИЕ, енергетске транзиције, развоју сектора, механизму “просумера“ и енергетских заједница, управљању фотонапонским електранама, али и бројним другим темама.

- Знајући колико је енергетика важна за наш, као и регионални и развој уопште, вјерујемо да ће СЕТ сваке године ићи корак напријед, указујући на развојне промјене и пратећи њихову реализацију - закључује Зрнићева.

РТРС