До краја ове седмице у БиХ очекује се сунчано и топло вријеме са пријатним температурама, максималне дневне температуре чак и преко 30 степени, казали су метеоролози, али истичу да се од викенда очекује пад температуре.

Драшко Рудан, метеоролог Републичког метеоролошког завода РС, казао је да ће наредних дана јутра бити ведра, али са маглом у котлинама и дуж ријека.

“У суботу нас очекује више облачности и пад температуре, али велику промјену времена очекујемо 24. септембра”, казао је Рудан.

Он је додао да ће температуре од викенда бити ниже од пет до седам степени.

Из Федералног хидрометеоролошког завода кажу да се почетком сљедеће седмице очекује велика промјена времена.

“Уз падавине које ће наступити биће и примјетан пад температуре, а у периоду од 24. септембра па до краја мјесеца према расположивим моделима очекује се киша, која би требало да буде нешто израженија у западним подручјима”, казали су из Федералног хидрометеоролошког завода.

Министарство просвјете и културе Републике Српске објавило је Јавни конкурс за суфинансирање пројеката из области културе за расподјелу дијела прихода од игара на срећу за 2018. годину.

Конкурс је намијењен за суфинансирање пројеката који подразумијевају међународну сарадњу - подршка организацијама, удружењима и установама културе које користе средства иностраних фондова те пројекте који се односе на децентрализацију у култури.

Право пријаве на конкурс и учешће у расподјели наведених средстава имају организације, удружења грађана и установе за обављање културне дјелатности регистроване на територији Републике Српске. Једна организација може конкурисати само једним пројектом.

Установе културе чији је оснивач Република не могу учествовати у расподјели средстава.  

Оцјењивање и вредновање поднесених пројеката вршиће се на основу посебних критеријума прописаних за обје категорије пројеката посебно.

Јавни конкурс остаје отворен 30 дана од дана објављивања.

Његово преосвештенство новоизабрани епископ франкфуртски и цијеле Њемачке Григорије устоличен је данас у Храму Светог Саве у Диселдорфу.

У чин епископа увео га је епископ шабачки Лаврентије, а уз њега је Свету архијерејску литургију служило петнаестак владика и стотињак свештеника.

Владика Григорије рекао је да је свјестан изазова пред којим стоји, али је указао на дужност да се домаћинима приближи богата српска култура и традиција.

"Вјерујем да ће, након што нас упознају кроз разноврсну културну баштину, наши домаћини почети другачије да нас посматрају и доживљавају и да нас неће цијенити само као добре раднике, научнике, љекаре и инжењере, већ и као народ чији коријени сежу дубоко у прошлост и чије су култура и историја достојне поштовања и дивљења", рекао је владика Григорије.

Он је истакао да се мора поштовати и цијенити, подједнако дјелима и ријечима, гостопримство и добра воља народа који је већински у тој земљи.

Владика Григорије је подсјетио да се судбина српског народа, почев од средњег вијека, неријетко преплитала са судбином њемачког народа.

"Није тајна да смо се кроз протекла времена и сукобљавали, али исто тако није неистина да смо се и прије и послије тога, али и кроз саме трагичне сукобе упознавали, те да смо једни од других учили", рекао је владика Григорије.

Вјерницима је поручио да не смију заборавити да чине добро својој домовини и да помажу своје ближње и пријатеље који су остали тамо.

Владика Григорије је истакао да међу српском православном заједницом не треба да буде разлика и баријера, већ треба да функционишу као сложан и јединствен организам.

Он је подсјетио да има добру сарадњу са другим хришћанским црквама, на првом мјесту са римокатолицима и евангелистима, али и другим вјерским заједницама, те додао да ће настојати да са православном браћом Грцима, Русима, Бугарима, Румунима и свима осталима гаји љубав и заједништво.

"Искрено се надам да ћу допринијети нашем општем јединству и да ћемо сви заједно настојати да наше православно хришћанство представимо овом свијету у најљепшем свјетлу. Стога ћу и од својих свештеника очекивати то исто, то јест жртвену љубав", нагласио је владика Григорије.

Владика Лаврентије је рекао да је владика Григорије и народни епископ какав треба Њемачкој.

Устоличењу владика Григорија у Диселдорфу присуствовао је предсједник Републике Српске Милорад Додик са сарадницима, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, изасланик хрватског члана Предсједништва БиХ Драгана Човића, представници града Мостара, градоначелник Требиња Лука Петровић са делегацијом, начелници општина Невесиње Миленко Авдаловић и Билеће Миљан Алексић.

Међу присутника су били и конзули БиХ, Грчке и Русије, представници Католичке цркве и Исламске заједнице, њемачки политичар Бодо Хомбах, те велики број вјерника из Републике Српске и Србије.

Након устоличења приређен је културно-умјетнички програм у којем су учествовали хор богослова из Призрена, црквени хорови из Требиња, Невесиња, Гацка, Билеће и Мостара.

Владика Григорије до сада је био епископ захумско-херцеговачки и приморски. На владичанском трону Херцеговачке епархије 3. октобра 1999. године владику Григорија устоличио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије по благослову тадашњег патријарха Павла.

На редовном засједању Светог архијерејског аабора у мају 2018. године, епископ Григорије изабран је за епископа Епархије франкфуртске и све Њемачке.

СРНА