Region
У свечаној сали Руског дома у Београду потписана је повеља о братимљењу између Борачке организације Републике Српске и Савеза Козака Балкана – Балканске Козачке Војске. Потписници овог документа су предсједник Борачне организације Републике Српске генерал Миломир Савчић и главни атаман Виктор В. Заплатин.
Бесједу о Светом Сави говорио је водитељ овог свесрпског сабора, легендарни херцеговачки филозоф и пјесник Божидар М. Глоговац.
Након што су присутни могли да погледају промотивни филм на коме су представљене активности Балканске Козачке Војске госте је поздравио козачки пуковник (главни атаман за Србију, Црну Гору и Републику Српску) Војислав Видаковић. Он је у свом говору поздравио све пријатеље, посебно генерала Савчића наглашавајући да је повеља само симболичан протоколарни чин двије братске организације.
Генерал Савчић и главни атаман Виктор В. Заплатин поздравили су присутне наглашавајући да су обје организације дубоко у својим коријенима упућене једна на другу.
Војислав Видаковић уручио је Орден првог реда са златним мачевима Миломиру Савчићу, Виктору Владимировичу Заплатину (врховни атаман СКБ-БКВ) и чувеном невесињском команданту Новици Гушићу коме је додијељена и почасна титула козачког генерала.
Ордени су додијељени директору Руског дома Надежда Владимировна Кушћенкова, атаману козачког центра „Св. Петар Цетињски“ из Црне Горе Слободану Пејовићу, начелнику градске општине Црвени крст – Ниш Властимиру Петровићу, а постхумно и атаману козачког центра за југ Србије Савеза козака Балкана-БКВ Бранку Аврамовићу. Велику Атаманску грамату и почасни чин козачког капетана добио је потпредседник Борачке организације РС Војин Гушић.
У културном дијелу програма наступио је најперспективнији херцеговачки гуслар Срђан Авдаловић који је казивао стихове о митровданском јунаштву невесињских бораца.
Публика је могла да ужива у наступу мјешовитог хора Министарства одбране и Војске Србије, као и интернационалног фолклорног ансамбла „Перла“.
СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА
Збирке задатака за малу матуру у Републици Српској су спремне, а тестове из српског језика и математике на крају ове школске године полагаће ученици деветог разреда у 21 основној школи.
Увођење мале матуре у основне школе у РС предвиђено је Законом о основном образовању и васпитању, који је усвојен у мају прошле године. Мала матура ће се ове године увести експериментално, а провјером знања биће обухваћени ученици из свих крајева Српске.
Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић каже да су тимови наставника два мјесеца припремали збирке задатака из математике и српског језика и књижевности.
- Припремљене збирке ћемо анализирати данас и сутра на семинару којем ће присуствовати и савјетници из Завода за вредновање квалитета васпитања и образовања Републике Србије - рекао је Дамјановић.
Додао је да ће послије семинара збирке бити постављене на интернет страницу Завода, да би биле доступне ученицима.
- Увођење мале матуре утицаће на објективност у оцјењивању у основној школи, а знање које ђаци покажу из ова два предмета, када малу матуру уведемо у све школе, биће један од основних критеријума за упис у средње школе - истакао је Дамјановић.
Анализа успјеха ученика основних и средњих школа на крају школске 2016/2017. године, коју је урадио Републички педагошки завод показала је да се скоро половина ученика основних школа окитила петицама на крају прошле школске године.
Избор школа
Предраг Дамјановић каже да се приликом избора школа у које ће експериментално бити уведена мала матура водило рачуна о томе да буду обухваћене школе како са великим тако и са малим бројем ученика.
- Изабрали смо школе из градског, приградског и сеоског подручја и оне које имају највише искуства у спровођењу екстерне провјере знања ученика - рекао је Дамјановић.
Основне школе у којима ће бити експериментално спроведена мала матура
"Војислав Илић", Крупа на Врбасу Бањалука
"Иво Андрић", Бањалука
"Борисав Станковић", Бањалука
"Никола Тесла", Прњавор
"Петар Кочић", Нова Топола
"Свети Сава", Добој
"Шамац", Шамац
"Свети Сава", Бијељина
"Вук Караџић", Бијељина
"Петар Кочић", Бродац, Бијељина
"Алекса Шантић", Угљевик
"Бранко Ћопић", Приједор
"Мајка Кнежопољка", Кнежица, Козарска Дубица
"Мокро", Пале
"Свети Сава", Источно Ново Сарајево
"Вук Караџић", Требиње
"Свети Сава", Билећа
"Свети Сава", Фоча
"Бошко Буха", Штрпци, Рудо
"Свети Сава", Зворник
"Петар Кочић", Козлук, Зворник
ГЛАС СРПСКЕ
У Руднику Гацко ванредна је ситуација због енормних количина падавина и олујних удара вјетра, па су све мобилне машине и радници евакуисани на безбједно мјесто, јавља дописник Срне.
На одбрани копа од површинских вода ангажовано је око 200 радника, као и сва механизација којом располаже рудник, потврђено је Срни у Служби за информисање "Рудника и Термоелектране" Гацко.
Ово су у историји Гацка друго невријеме по количини падавине и уколико буде киша буде наставила да пада истим интензитетом, може доћи до продирања воде у рудник.
Тренутно је ситуација под контролом, али су обустављени сви радови на откривци, а експлоатација угља и даље се врши.
У посљедња 24 часа у Гацку је пало 170 литара кише по метру квадратном.
СРНА
У Мостару је проглашењем побједника и најбољих пјесама у више категорија завршен Пети међународни Шантићев фестивал дјеце пјесника који организује Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" поводом годишњице смрти великог српског пјесника Алексе Шантића.
Стручни жири у саставу Алма Фазил Обад, Миљенко Бухач и Божидар Кијац прву награду Шантићевог фестивала дјеце пјесника додијелио је Војиславу Дурмановићу, ученику деветог разреда из Бијељине, за пјесму "Мостарка".
Друго мјесто припало је Катарини Ковачевић, ученици осмог разреда из Белог Потока из Србије за пјесму "Ја сам алас што пеца звезде", а треће мјесто заузео је Борис Ночески из Прилепа, ученик деветог разреда који је написао пјесму "Деца на тагата".
Најбољом пјесмом у категорији од првог до петог разреда проглашена је пјесма "Мали слаткиш" Маиде Смајловић из Шкаховица код Грачанице.
Пјесма "Био једном један патуљак" Маше Карановић из Змајева из Србије проглашена је најдуховитијом пјесмом.
Најбоља пјесма са мотивом природе је "Игра на ливади" Ање Брешчић из Високог, док је најбољом пјесмом за његовање Шантићевог дјела проглашена "Пјесма о Алекси Шантићу" Адина Рахимића из Мостара.
Стручни жири додијелио је још 20 специјалних награда које су учесницима додијељене синоћ на свечаности која је одржана у Центру за културу у Мостару.
Секретар Српског културног и просвјетног друштва "Просвјета" Мостар Горан Косанић, који је идејни творац фестивала, рекао је да је Шантићев фестивал дјеце израстао у изузетан културни догађај, који из године у годину доводи све више младих талентованих пјесника из цијеле регије.
"Жеља ми је да овај фестивал убудуће траје пет дана и да окупи 50 финалиста", истакао је Косанић.
Он је изразио жаљење што нико од представника градске власти није дошао да поздрави учеснике фестивала, који су у Мостар стигли из Србије, Хрватске, Словеније и Македоније.
Прије финалне вечери у Центру за културу је отворена изложба "Алекса Шантић у збирци Музеја Херцеговине".
СРНА