Region
Неовлаштена потрошња електричне енергије од сада ће се третирати као кривично дјело, односно крађа електричне енергије, а починиоци ће бити санкционисани затворском и новчаном казном, саопштено је данас из “Електропривреде Републике Српске”.
У саопштењу се наводи да је за све купце који неовлаштено троше електричну енергију Кривичним закоником Републике Српске, усвојеним у јуну, прописана затворска казана од једне до осам година и адекватна новчана казна.
“Ако вриједност украдене електричне енергије, топлотне енергије или природног гаса прелази износ од 10.000 КМ, учинилац ће се казнити казном затвора од шест мјесеци до пет година и новчаном казном, а ако прелази 50.000 КМ, казном затвора од двије до осам година и новчаном казном”, прецизирано је у саопштењу.
Ако је починилац правно лице, биће кажњено новчаном казном од 20.000 до 200.000 КМ, а одговорно лице казном затвора до три године и новчаном казном.
“Усвајањем Кривичног законика Републике Српске, одговорено је на дугогодишње апеле и напоре ЕРС-а да држава, као већински власник овог мјешовитог холдинга, стане у заштиту сопствених интереса санкционисањем и спречавањем крађе електричне енергије којом се, како електропривредној компанији, тако и држави, наносе милионске штете на годишњем нивоу”, наведено је у саопштењу.
Светом литургијом, славским обредом и поменом погинулим борцима, Општина Источни Мостар обиљежила је данас крсну славу – Свету Огњену Марију.
Свету литургију у Цркви светих мученика на Зијемљима служио је ставрофор Небојша Радић, а потом су вјерници приступили светој тајни причешћа.
Делегације Општине Источни Мостар, Општинске Борачке организације Невесиње и Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње, код Спомен обиљежја положиле су цвијеће и одале почаст погинулим борцима из протеклог Одбрамбено – отаџбинског рата.
Након парастоса, у просторијама Мјесног дома обављен је обред ломљења славског колача, а потом су услиједиле здравице домаћина и гостију.
Честитајући славу свештеник Небојша Радић пожелио је да Света Марина буде заштитница овог малог мјеста и да га просвијетли вјером Христовом.
- Да нам Господ подари вјеру великомученице Марине, да не издамо Христа и цркву нашу, него да она буде слика и одлика нашег живота – нагласио је Радић.
Он је поручио да сви заједно треба да штитимо и чувамо ово мјесто, како жртва људи којима одајемо помен, не би била узалудна.
Начелник Оштине Источни Мостар Божо Сјеран поручио је да ће се локална власт потрудити да побољша квалитет живота свих људи који живе на овом простору.
- Ова општина има наду за опстанак и наш задатак је да одржимо живот на овом веома важном и нама драгом дијелу Републике Српске – истакао је Сјеран.
Доласком у завичај своје емоције није крила Љиљана Тришић, директор Агенције за форензичка испитивања и вјештачења БиХ, која је рекла да користи сваку прилику да дође у своје родно мјесто и помоли се за душе свих погинулих који су своје животе дали за Републику Српску.
- Ово мјесто је погодно за производњу здраве хране и надам се да ће људи препознати тај потенцијал и учинити га бољим и љепшим за живот – додала је Тришић.
Прилику за наредно окупљање око овог светог Храма заљубљеници у свој завичај имаће трећег септембра, када се сваке године, прве недјеље по Великој Госпојини одржава народни сабор.
ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ
На конкурсу за најбољу необјављену пјесму родољубивог садржаја, који су расписали Културно-спортски центар и Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ Билећа, према одлуци жирија, прва награда у износу од 300 KM припала је Петру Ђаковићу, књижевнику из Бањалуке за пјесму „Отаџбино Српска“.
Добитник друге награде од 200 KM је Радојица Радовић, књижевник из Цетиња, за пјесму „На бадње јутро се посветила Медова“, а треће од 100 KM Бране Ковачевић из Билеће за пјесму „Узлодобар“.
Награде, са повељом и плакетама, биће додијељене на књижевној вечери која ће бити приређена у Билећи 11. августа ове године, поводом 100. годишњице смрти Владимира Гаћиновића.
На анонимни конкурс, како је саопштио жири, пристигло је укупно 18 радова из Српске, Србије и Црне Горе, а квалитет је био поприлично уједначен. Три награђене пјесме за нијансу су предњачиле над осталим, па је жири одлучио да награде припадну њиховим ауторима.
На Зијемљима ће се и ове године одржати традиционални народни сабор који окупља велики број мјештана, гостију и људи коју вуку коријене из овог планинског херцеговачког мјеста.
Ово саборовање је некад изазивало велико интересовање у читавој Херцеговини.
У посједу Радио Невесиња је писани документ о одржавању народног весеља на Зијемљима са коњским тркама и сајмом стоке од 22. августа 1954. године. Исти дан на Братачком лугу су одржане традиционалне коњске трке, али то није било сметња да се на Зијемљима окупи преко 4.000 посјетилаца.
Организатори су у званичан програм уврстили: коњске трке на стази дугој 2 км, трчање пјешака на 500 м, бацање кугле, аеромитинг и смотру стоке.
На тркама коња наступило је 15 грла. Прва на циљ је стигла кобила Јова Маврака из Зијемаља. За њом је стигло грло Пера Рачића без јахача који је пао већ на самом почетку трке, па је друго мјесто додијељено Раду Чалији.Тек након поновљене трке кобила Пера Рачића је стигла прва, па јој је додијељена трећа награда. Побједнику је уручена новчана награда од 15.000 динара.
Најбољи излагаче стоке такође су добили новчане награде. За говеда прву награду добио је Милан Вучић, другу Лазо Чалија, а трећу Фима Пејдо. За овце прву награду је добио Симо Вучић, а другу Илија Каришик.
Најдужи хитац у бацању кугле (11,14 м) имао је Карло Азиновић из Потока. Друго мјесто освојио је Бранко Кујунџић из Коњичке жупе, а трећу Мехо Крхан из Подвележја.
Због јаког вјетра одложен је аеромитинг иако су падобранци из Аеро-клуба Мостар били спремни за искакање.
Послије одржане смотре настављено је народно весеље. Трговачка мрежа обезбиједила је довољно јела и пића па није мањкало доброг расположења. Ватрогасни џез из Мостара је свирањем и пјевањем дао посебан тон весељу.
