Region
Регистрација моторних возила у Републици Српској ће убудуће бити од 20 до 50 марака јефтинија за физичка лица, те преко 100 КМ за привредне субјекте.
Наиме, Управни одбор Агенције за осигурање РС усвојио је измјене Одлуке о заједничкој тарифи премија и цјеновнику за осигурање од одговорности за моторна возила у РС, чиме је извршено умањење цијена премије од одговорности за моторна возила за десет одсто.
"Умањењем цијена премије осигурања од одговорности за моторна возила за десет одсто ће као посљедицу имати смањење обавеза грађана и привредних субјеката по основу премије осигуранаја при регистрацији возила", саопштили су у Агенцији, те додали да ово за циљ има постепену припрему друштава за осигурање за либерализацију цијена премије у врсти осигурања од одговорности за моторна возила.
Нагласили су да је ово умањење извршено након анализа стручних служби Агенције, које су као резултат имале закључак да су створене све техничке и друге претпоставке за умањење премије.
Миломир Дурмић, предсједник Скупштине Удружења осигуравајућих друштава у РС, казао је да је неспорно да ће се ово смањење цијена одразити на осигуравајућа друштва.
"Осигуравајућа друштва ће по тој врсти осигурања имати мање приходе у износу од десет одсто, што је отприлике за око десет милиона марака мање у буџету осигуравајућих друштава", рекао је Дурмић за "Независне", те додао да ће ступањем на снагу ове тарифе физичка лица регистацију плаћати од 20 до 50 марака мање, а привредни субјекти и преко 100 КМ мање.
Дејан Мијић, директор "Аутопревоза", рекао је да ће смањење цијене регистрације по овом основу умногоме олакшати пословање привредним субјектима.
"Трошкови по основу регистрације су огромни, и ово ће свакако много значити привредним субјектима. Регистрација сваког аутобуса са дажбинама према држави износи од три до пет хиљада марака, у зависности од броја мјеста за сједење и стајање, као и у зависности од удеса и кривице у удесима, тако да регистрација наших возила износи негђе од 200.000 до 300.000 марака, а можда и више", истиче Мијић.
Нагласио је да у име Удружења саобраћаја и веза постоји приједлог да се уведе неки тип вињете за стране превознике и возила регистрована у иностранству.
"Те вињете ми плаћамо свуда у иностранству. Предложили смо да се и код нас уведе овакав начин плаћања, а да се у том износу за грађане и привредне субјекте у БиХ смање дажбине за путарине", рекао је Мијић.
Славиша Кајкут, предсједник Удружења потрошача "Реакција", истакао је да ће ово смањење цијена сигурно бити на добробит потрошача.
"Видимо да у посљедње вријеме цијена горива варира прогресивно, тако да сваки проценат који потрошачима остане у џепу је значајан", закључио је Кајкут.
Према његовим ријечима, ово појефтињење је утолико значајније када се узме у обзир да је то неизоставан трошак који потрошачи, власници моторних возила, имају сваке године.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ
Предсједница владе Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је на конференцији за новинаре у Требињу, након девете заједничке сједнице влада Српске и Србије, да се сарадња Српске и Србије наставља кроз реализацију конкретних пројеката. Она је истакла да је данас усвојено 16 важних закључака.
Премијерка Српске је навела да ће Српска и Србија први пут радити на заједничком пројекту у области енергетике и додала да су у питању пројекти ХЕ „Фоча“ и ХЕ „Паунци“.
„Ови пројекти вриједе 200 милиона евра, а у питању је снага од 90 мегавата. Такође имамо конкретну сарадњу у области намјенске индустрије, што је јако значајно“, нагласила је Цвијановић.
Говорећи о постигнутим договорима у области намјенске индустрије, Цвијановићева је навела да је у претходном периоду направљен другачији приступ у овом сектору, што је важно јер је постојала стаганција у овој области.
„Сарадња се односи на предузећа Kосмос, Орао и Фамос. Омогућили смо да ова предузећа добију одређене пословне понуде и аранжмане од стране Србије, што је од изузетног значаја за Српску. Ми смо донијели закључак да се ради предано и у наредном периоду и да пословно ојачамо наше привредне субјекте, али и да припремимо конкретна рјешења, када је у питању статус ових привредних друштава“, рекла је премијер Српске.
Она је истакла да су се данас посебно осврнули и на пројекте у области саобраћаја и комуникација.
„Приоритети су нам наставак изградње аутопута од Добоја преко Бијељине до границе са Србијом, те повезивање са Србијом од Источног Сарајева преко Вардишта код Вишеграда.
Немојте ме питати на који начин ће шта бити финансирано везано за понуде које су се раније помињале из Турске, јер ту нема никаквих конкретних помака, али оно што је конкретно јесте да ми припремамо сву потребну документацију и да се спремамо да реализујемо те пројекте. А финансијска конструкција ће бити изражена у складу са нашим могућностим или у складу са могућностима да дођемо до најповољнијег новца да би овај пројекат био реализован“, појаснила је Цвијановић.
Говорећи о изградњи моста „Братољуб“ на Дрини, који повезује Братунац и Љубовију, премијерка Српске је изразила посебну захвалност Влади Србије и предсједнику те државе Александру Вучићу, који је био иницијатор овог пројекта.
„Нажалост, годину дана након што смо отворили овај мост, показали да је он изграђен и захвалили се Србији за његово финансирање, још увијек није отворен гранични прелаз. Поново тражимо и захтијевамо од органа на нивоу БиХ да одраде свој дио посла који се односи на успостављање граничног прелаза, с обзиром на то да су и Србија и Република Српска извршиле све своје обавезе“, рекла је Цвијановић.
Предсједница Владе Србије Ана Брнабић поручила је данас да је Република Српска јача кад је јака и Србија.
„Радимо на још више пројеката. Честитам премијерки Цвијановић и предсједнику Додику на напретку Републике Српске, на буџетској и финансијској стабилности“, навела је Брнабић.
Она је истакла је да је Србија од 2014. године у Српску инвестирала и донирала 21.500.000 евра у пројекте које су кандидовале локалне заједнице.
Највећи искорак, рекла је Брнабић, је направљен у области туризма, енергетике, инфраструктуре, јавне управе и борбе против организованог криминала.
„Од посебне важности, што се тиче туризма, је потписивање уговора о адаптацији и уређењу подземног града Kарађорђевића у Малом Зворнику. У току је јавни позив за извођача радова и очекујемо да ће они почети у октобру“, истакла је Брнабић и додала да заједничке сједнице двије Владе нису само протоколарне, већ да се на њима договарају конкретни пројекти.
Предсједница Владе Србије казала је да јој је жао због дешавања везаних за мост Братољуб, истичући да је тај мост веома важан за све држављане БиХ, а не само држављане РС.
„Ја сам о томе разговарала и са предсједником Савјета министара БиХ Денисом Звиздићем. Тај мост је важан за живот свих грађана, а владе на свим нивоима морају радити у интересу грађана. Ја још једном молим да се уозбиљимо у вези с овим“, рекла је Брнабић.
Брнабићева је подсјетила и на пројекте који су кандидовани из Херцеговине, напомињући изградњу водоводног система у селу Баљци у општини Билећа, као и ревитализацију Старог града у Требињу, изградњу дионице Тјентиште – Брод на Дрини у склопу магистралног пута М20 Гацко – Фоча и отварање вртића „Србија“.
Она је истакла да је осим ових пројеката које финансира Влада Србије, градоначелник Требиња Лука Петровић данас кандидовао још два значајна пројекта, које ће финансијски помоћи Србија.
„Ријеч је о улагању у Аграрни фонд Града Требиња и испитивању оправданости отварња Центра за карст у Требињу. Захваљујући пуној подршци Владе Републике Српске, ми смо усвојили закључак да ћемо на обје ове иницијативе радити“, рекла је премијер Републике Србије.
Меморандум о сарадњи влада РС и Србије у области енергетике потписао је министар индустрије, енергетике и рударства РС Петар Ђокић и министар рударства и енергетике Србије Александар Антић.
Министар индустрије енергетике и рударства РС Петар Ђокић је истакао да је потписивање овог меморандума од изузетном значаја за РС и Србију.
„На овај начин крећемо у активности изградње двије хидроелектране на ријеци Дрини у горњем току, то је „ХЕ Фоча“, која ће имати капацитет око 44,15 мегавата и „ХЕ Паунци“, снаге 43,20 мегавата. Постоји могућност да ће идејни, а касније изведбени пројекат, дати могућност да оба објекта буду и веће снаге али то је ствар пројекта који ћемо заједно радити. Ми ћемо додијелити концесију „Електропривреди РС“, која ће након тога ући у адекватне преговоре са „Електропривредом Србије“, дефинисаћемо на тај начин заједничке активности. Радиће се сада на додатним истраживањима и на бази читаве документације и нових истраживања дефинисаћемо овај пројекат. Стварамо предуслове да се овом пројекту можемо интензивно посветити и да, већ током 2019. године, можемо имати и значајније резултате у погледу његове пуне реализације“, појаснио је Ђокић.
Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Зорана Михајловић потписали су меморандуме о међусобном признавању „великих лиценци“ и о размјени искустава у области издавања е-грађевинских дозвола.
Споразум о сарадњи у области информационо-комуникационих технологија потписали су министри унутрашњих послова РС-а Драган Лукач и Србије Небојша Стефановић.
Премијерке Српске и Србије Жељка Цвијановић и Ана Брнабић, у пратњи градоначелника Требиња Луке Петровића, прошетале су улицама града и посјетилеХерцеговачку кућу.
РАДИО ТРЕБИЊЕ
Народна скупштина Републике Српске усвојила је сет закона којима је створен законодавни оквир за повећање плата свим радницима у Републици Српској.
Повећање плата је посљедица повећања основног личног одбитка прописаног Законом о порезу на доходак са досадашњих 200 КМ на 500 КМ мјесечно.
Право на основни лични одбитак од пореске основице пореза на доходак имају сви радници у Републици Српској и остварују га умањењем пореске основице за износ од 500 КМ на мјесечном нивоу почевши од 01. септембра 2018. године.
Да би се остварило повећање плата, а истовремено износ бруто плата остао на истом нивоу уз повећање основног личног одбитка промијењен је и појам плате у Закону о раду.
Под платом се сада подразумијева плата у којој је садржан порез на доходак.
Закон о раду је ступио на снагу 01.августа 2018. године, а рок за анексирање уговора о раду је 31. август 2018. године.
Свим радницима биће понуђен Анекс уговора о раду са новим износом плате у коју је укључен порез на доходак.
НОВИ ИЗНОСИ ПЛАТА СЕ ОДНОСЕ НА АВГУСТОВСКЕ ПЛАТЕ И СВАКИ НАРЕДНИ МЈЕСЕЦ.
ИЗНОС ПЛАТЕ КОЈИ ЈЕ У УГОВОРУ НИЈЕ ИЗНОС КОЈИ ЋЕ БИТИ ИСПЛАЋЕН.
ИЗНОС КОЈИ ЋЕ БИТИ ИСПЛАЋЕН ЈЕ ИЗНОС КОЈИ СЕ ДОБИЈЕ КАДА СЕ ОД УГОВОРЕНОГ ИЗНОСА ОДБИЈЕ ПОРЕЗ НА ДОХОДАК.
ДОСАДАШЊА НЕТО ПЛАТА ЋЕ БИТИ УВЕЋАНА ДО 30 КМ У ОДНОСУ НА ЈУЛСКУ ПЛАТУ.
ПОСЛОДАВЦИ НЕ СМИЈУ ЗА СЕБЕ ЗАДРЖАТИ ИЗНОС ОД ОСНОВНОГ ЛИЧНОГ ОДБИТКА.
Они послодавци који задрже за себе тај износ биће санкционисани.
ПОЗИВАМО СВЕ РАДНИКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КОЈИ НЕ ДОБИЈУ ПОВЕЋАЊЕ АВГУСТОВСКЕ ПЛАТЕ У ОДНОСУ НА ЈУЛСКУ ПЛАТУ ДА ОБАВИЈЕСТЕ О ТОМЕ ПОРЕСКУ УПРАВУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У МЈЕСТУ СВОГ ПРЕБИВАЛИШТА.
Нови обрачун плате доступан је на сљедећем линку
Обавезе послодаваца које произилазе из нових законских одредаба и Закона о раду и Закона о порезу на доходак су:
1. АНЕКСИРАЊЕ УГОВОРА О РАДУ (примјер новог Уговора о раду доступан на сљедећем линку)
тако што ће се у уговор о раду унијети нови износ плате.
До новог износа плате долази се на сљедећи начин:
(Досадашња основна нето плата – 20)/0,603 = Бруто плата
Бруто плата – Доприноси (односно Бруто плата * 0,33) = Плата
или
(Досадашња основна нето плата – 20)/0,9 = Плата
Уколико се плата рачуна као коефицијент * цијена рада до новог коефицијента се долази на напријед описани начин с тим да се добијени износ плате подијели са цијеном рада:
(Досадашња основна нето плата (односно коефицијент * цијена рада) – 20)/0,603 = Бруто плата
Бруто плата – Доприноси (Бруто плата * 0,33) = Плата
Нови коефицијент (са порезом) = Плата/Цијена рада
или
(Досадашња основна нето плата (коефицијент * цијена рада) – 20)/0,9 = Плата
Нови коефицијент (са порезом) = Плата/Цијена рада
Уколико се плата рачуна кроз сатницу и број сати до новог износа сатнице се долази према напријед наведеној формули подијељено са бројем сати:
(Досадашња нето плата (број сати * сатница) – 20)/0,603 = Бруто плата
Бруто плата – доприноси (Бруто плата * 0,33) = Плата
Сатница (са порезом) = Плата/Број сати
или
(Досадашња основна нето плата (број сати*сатница) – 20)/0,9 = Плата
Сатница (са порезом) = Плата/Број сати
У АНЕКС УГОВОРА О РАДУ УНОСИ СЕ ОСНОВНА ПЛАТА (СА ПОРЕЗОМ) И/ИЛИ ОСНОВНА БРУТО ПЛАТА (ПЛАТА УВЕЋАНА ЗА ДОПРИНОСЕ).
ОСТАЛА ЛИЧНА ПРИМАЊА (ТОПЛИ ОБРОК, РЕГРЕС) се такође увећавају за износ пореза на сљедећи начин:
Досадашњи износ топлог оброка (регреса)/0,603 = Топли оброк (регрес) у бруто износу
Топли оброк (регрес) са порезом = Топли оброк (регрес) у бруто износу – Доприноси (односно Топли оброк (регрес) у бруто износу * 0,33)
или
Досадашњи износ топлог оброка (регреса)/0,9 = Топли оброк (регрес) са порезом
Уколико су износи топлог оброка или регреса садржани у уговору и ти се износи морају уговорити увећани за порез.
Уговор о раду има обавезне елементе прописане Законом о раду (члан 35.), а образац уговора о раду који се може користити дат је у Правилнику о обрасцима уговора о раду.
Одлуком о измјени Одлуке о најнижој плати („Службени гласник Републике Српске", број 69/18) утврђена је нова најнижа плата у Републици Српској која износи 440 КМ.
Износ од 440 КМ је износ досадашње најниже плате од 410 КМ увећане за порез на доходак (433 КМ) и додатно увећане за 7 КМ.
Износ бруто најниже плате се увећава због увећања од 7 КМ и сада најнижа бруто плата износи 656 умјесто до сада 646 КМ.
2. ПОДНОШЕЊЕ ИЗМИЈЕЊЕНЕ ПД 3100 (обрасци се могу преузети на интернет страници www.poreskaupravars.org)
У ПД 3100 пријаву се уноси предвиђена основица доприноса (фиксни дио бруто плате, односно основна бруто плата).
У случају да је основна бруто плата нижа од најниже плате, у пријаву се уноси најнижа бруто плата.
У области текстила, коже и обуће у ПД пријаву се наводи плата (са порезом) увећана за износ доприноса који се плаћају у тој области, а за осмочасовно радно вријеме не може се навести износ који је нижи од најниже плате (са порезом) увећане за износ доприноса у тој области.
Уз ПД 3100 пријаву се доставља Пореској управи и нови Анекс уговора о раду.
Уз ПД 3100 пријаву се доставља Пореској управи и нови Анекс уговора о раду.
3. ОБРАЧУН АВГУСТОВСКЕ И НАРЕДНИХ ПЛАТА:
Према одредбама Закона о раду и Закона о порезу на доходак августовска плата која се исплаћује у септембру ће бити обрачуната и исплаћена према новим одредбама.
Уколико се августовска плата исплаћује у августу не примјењују се нове одредбе Закона о порезу на доходак, лични одбитак износи 200 КМ.
Уколико се у септембру исплаћују плате из јула или ранијих мјесеци примјењују се нове одредбе Закона о порезу на доходак, односно лични одбитак од 500 КМ, при чему треба водити рачуна да се лични одбитак од 500 КМ може користити само до краја године за 4 мјесеца (септембар, октобар, новембар и децембар).
Основни лични одбитак се одбија од цјелокупне мјесечне основице пореза на доходак од личних примања (плата, топли оброк, регрес и остала опорезива лична примања).
Обрачун августовске плате која се исплаћује у септембру и све наредне исплате плата ће се вршити на сљедећи начин:
Бруто плата = Плата/0,67
Бруто плата – Доприноси = Плата
Плата – Основни лични одбитак – Лични одбитак (уколико постоји) по пореској картици = Пореска основица пореза на доходак
Пореска основица * 0,1 = Порез
Плата – Порез = Износ за исплату
Увећања плате (минули рад, прековремени рад, рад ноћу, рад државним празницима) се рачунају на основну плату на сљедећи начин:
(Основна плата (са порезом) + 20/0,9) * % увећања = Износ увећања са порезом
Дакле, приликом обрачуна плате основној плати се додају увећања и остала лична примања у којима је садржан порез, и добија се плата од које се одузимају лични одбици чиме се добија основица пореза на доходак.
Након одбијања пореза од плате добија се ИЗНОС ЗА ИСПЛАТУ, који представља досадашњу нето плату увећању за корист од личних одбитака.
4. ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВЕ 1002 НА НОВОМ ОБРАСЦУ
(обрасци се могу преузети на интернет страници www.poreskaupravars.org)
У случају да пријава 1002 није поднесена на начин да је корист од износа основног личног одбитка исплаћена раднику, пријава неће моћи бити прихваћена.
ПОСЕБНЕ НАПОМЕНЕ
Основица за обрачун доприноса за солидарност за лијечење дјеце у иностранству је исплаћени износ плате.
СВИ ПОСЛОДАВЦИ КОЈИ ИМАЈУ ЗАКЉУЧЕНЕ УГОВОРЕ НА БРУТО ПЛАТУ И ОБРАЧУН ПЛАТЕ ВРШЕ ПО МОДЕЛУ „ФИКСНА БРУТО ПЛАТА" НЕМАЈУ ОБАВЕЗУ ИЗМЈЕНЕ УГОВОРА И ИЗМЈЕНЕ ОБРАЧУНА ПЛАТА.
Измјене Закона о раду и Закона о порезу на доходак не односе се на остале дохотке, доходак од самосталне дјелатности (предузетници), доходак изван радног односа (накнаде из уговора о дјелу, привременим и повременим пословима, ауторском дјелу, именованим и изабраним лицима, допунски рад, и др.).
Генерални конзул Србије у Бањалуци Владимир Николић рекао је Срни да канцеларија у Требињу, осим пружања конзуларних услуга становницима, посебну пажњу поклања унапређењу привредне, културне, образовне, медицинске и других видова сарадње овог дијела Републике Српске са Србијом с циљем стварања услова да млади остају на овим просторимa.
"Тренутно је у фокусу конкретизација економске сарадње која је препозната у пројекту 'Херцеговачка кућа', односно пружање помоћи у организовању производње аутохтоних пољопривредних производа који би се могли пласирати на тржиште Београда", рекао је Николић и подсјетио да је Конзуларна канцеларија Генералног конзулата Србије Бањалука са сједиштем у Требињу отворена у априлу.
Он је истакао да ће таквим приступом бити омогућено запослење значајног броја становника Источне Херцеговине, уз истовремену промоцију туристичких потенцијала Требиња, Невесиња, Гацка, Билеће, Берковића, Љубиња и Источног Мостара.
Николић је навео да се истовремено реализује и пројекат помоћи грађанима Требиња, као и општина које гравитирају на том подручју, кроз организацију боравка најеминентнијих медицинских специјалиста из Београда, који викендом пружају услуге бројним пацијентима.
"Тако је у јулу у Требињу боравио кардиолог београдске Војно медицинске академије /ВМА/ - пуковник Ненад Ратковић, који је прегледао више од 50 пацијената са листе чекања", рекао је Николић.
Он је додао да ће те активности бити настављене и у наредном периоду доласком других врхунских специјалиста за које болница у Требињу буде показала највише интересовања.
Конзул Конзуларне кацеларије у Требињу Радослав Илић рекао је Срни да су отварањем Конзуларне канцеларије у Требињу створени услови да се сарадња Србије и Српске додатно ојача и на југу Републике Српске.
"На тај начин Србија је, кроз дипломатско деловање, присутна у свих седам општина Источне Херцеговине и активно учествује у изналажењу начина да им се побољшају услови живота и пружи перспектива младима да остану на овим просторима", рекао је Илић.
Према његовим ријечима, након отварања Конзуларне канцеларије у Требињу покренут је већи број активности, како би се сарадња и помоћ општинама Источне Херцеговине додатно унаприједили.
Он је подсјетио да је отварању Конзуларне канцеларије у јулу присуствовао и предсједник Србије Александар вучић, који је тада поручио да је Србија, захваљујући чињеници што је сада стабилнија и може помоћи, у прилици да пружи додатну финансијску и другу подршку Српској.
"Након тога, уследиле су одлуке Владе Србије којима је Републици Српској донирано око 10 милиона евра у виду помоћи за реализацију различитих пројеката, на основу чега је министар финансија Српске Зоран Тегелтија у мају потписао уговоре са градоначеницима и начелницима општине из Српске, који су примили донацију за конкретне пројекте, вредну око пет милиона евра", навео је Илић.
Он је додао да је Влада Србије почетком јуна дала сагласност и да се општини Невесиње уплати 150.000 евра за реконструкцију Дома културе, те да се Координацији Срба Мостара упути једнократна финансијска помоћ у износу од 125.000 евра, за реализацију пројеката од интереса за српску заједницу у Мостару, као и да се додијели помоћ од 2.500.000 евра за изградњу магистралног пута Гацко - Фоча, деоница Тјентиште - Брод на Дрини - Шћепан поље.
"Упоредо с тим, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије финансијски је подржала низ пројеката из области културе који су реализовани у оквиру манифестације 'Требињско културно љето', у којима је посебно учешће имала и Конзуларна канцеларија у Требињу", рекао је Илић.
Према његовим ријечима, до сада је у Козуларној канцеларији поднесено 265 захтјева за пријем у држављанство Републике Србије, којима су обухваћена 404 лица.
"Истовремено је уручено више од 200 решења о пријему у држављанство Србије грађанима Источне Херцеговине, који су захтеве поднели претходних година посредством Генералног конзулата Републике Србије у Мостару", навео је Илић.
СРНА