Nevesinje
Синоћ је обављен жријеб за Олимпијски футсал турнир који се одржава у оквиру 149. Невесињске олимпијаде. У сениорској конкуренцији за награде се боре екипе из Никшића, Мостара, Требиња, Билеће, Читлука, Широког Бријега, Чапљине, Међугорја, Трнова, Чајнича и Невесиња.
Учествује и шест ветеранских екипа из Мостара, Широког Бријега и Невесиња. Отварање турнира је најављено за понедјељак, 5. августа.
У Невесињу је синоћ уприличена промоција књиге „Казивања старог краја“, у којој је сабрано тридесет девет прича четрнаест херцеговачких аутора: Радослава Братића, Рада Ликића, Мома Капора, Момчила Ђурића, Момчила Голијанина, Шћепана Алексића, Бранка Алексића, Љиље Скочајић, Милана Бована, Ратомира Мијановића, Радослава Таминџије, Срђана Матковића, Рада Којовића и Славице Перућице. Издавач је Друштво за очување баштине „Доб“ из Гацка и СКПД „Просвјета“ из Билеће.
У прелијепом амбијенту цркве „Светог Георгија“ на Вјенчац граду, посјетиоци промоције уживали су слушајући сликовите и надахнуте приче из народа, које су вриједни аутори смјестили међу корице књиге, настојећи да их сачувају од заборава и подигну својеврсни споменик роду коме припадају.
Књижевно вече употпунили су звуци гусала Николе Бошковића и изворних пјесама, које су извели чланови етно група "Симонида" и "Свети Димитрије".
На прагу светковине витештва и традиције, и ова вече била је доказ да Херцеговина памти и чува своје духовно богатство и да је дух херцеговачког народа неуништив.
У Центру за културу "Небојша Глоговац", синоћ је премијерно приказан документарни филм "ЈАСЕНОВАЦ".
Филм ЈАСЕНОВАЦ Данка Васовића, унука чувеног устаника из 1875. и 1882. Анта Кљакића, говори о најмонструознијем логору за масовно истребљење људи у историји и трећем по величини у свијету.
Ове године је приказан на Раша тудеј (глобална руска ТВ мрежа) на Дан побједе гдје је преко 700 милона људи широм планете имало прилику да види оригиналне усташке снимке.
Након доласка Данковог филма у Москву Руска православна црква је одредила посебан дан у црквеном календару као ДАН ЈАСЕНОВАЧКИХ НОВОМУЧЕНИКА.
У филму су поменути најодговорнији за одвођење 70.000 Срба са Козаре у Јасеновац међу којима је било 20.000 дјеце од којих се већина из тог пакла никада није вратила...
Аутор филма Данко Васовић рекао је да је филм настао као посљедица његовог открића као новинара Вечерњих новости још 1986. године када је на основу докумената државне комисије ФНРЈ Југославије схватио да је предсједник Аустрије, а раније и генерални секретар УН био ратни злочинац.
- Моје тадашње откриће заташкано је фалсификованим документима и мојим прогоном из Аустрије, али ја сам отишао корак даље и напаравио филм како би се истина ипак чула, наглашава аутор.
Он је истакао да је филм једно фантастично свједочантво о томе ко су жртве и ко је чинио злочине иако се данас на најгори могући начин оптужује српски народ.
Васовић каже да је Невесиње одабрао за премијеру филма као дуг према прецима, али и зато што је Невесиње одувијек било прави примјер слободе.
Присутнима се обратио и др Милорад Стефановић Блуменау као један од организатора промоције филма рекавши да су некадашњи ратни злочинци продужили да дјелују кроз међународне организације и наставили свој рад за уништење српског народа.
Црква Светог пророка Илије у Лакту прославила је данас крсну славу – Илиндан. Уз присуство вјерника из Лакта, Луке, Придвораца, Зијемаља и других невесињских села свету литургију је служио свештеник Славко Лаловић. Након богослужења приређена је свечана литија око храма, а потом је обављен и славски обред.
Свештеник Лаловић је честитао мјештанима славу, пожељевши да се сви чешће молимо, гледамо и пазимо своје ближње, јер ће само тако сила божија бити уз нас, а такав је био и пророк Илија који је живио силом и благодашћу божијом. Изразио је наду да ће из године у годину да се окупља што већи број вјерника око храма божијег у миру и слози.
Присутне је поздравио домаћин Реља Милићевић пожељевши им добро здравље и напредак, а пригодну здравицу је одржао и Љубан Дука из Луке.
Након богослужења обављено је освјештање парохијског дома поред цркве.
Након тога услиједило је дружење уз трпезу љубави коју су припремили мјештани села.