Nevesinje
У Центру за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу одржана је пројекција документарно-анимираног филма „Ратни хирург“, који доноси потресну и инспиративну причу о др Миодрагу Лазићу – хирургу који је током ратних година несебично спашавао животе и остао симбол хуманости, храбрости и пожртвованости.
Кроз свједочанства, архивску грађу и анимиране сегменте, филм приказује животни и професионални пут легендарног љекара, који је дошао међу сарајевске, требевићке и романијске Србе и за кратко вријеме постао дио историје тог краја.
Др Миодраг Лазић радио је у ратним болницама у Републици Српској Крајини, а потом 1992. године долази у ратне болнице „Коран“ на Палама и „Жица“ у Блажују, гдје је умјесто планираних мјесец дана остао пуних 40 мјесеци. Заједно са својим тимом спасио је велики број живота бораца и цивила.
Заснован на мотивима књиге „Дневник ратног хирурга“, филм доноси причу о човјеку који је у најтежим временима остао вјеран свом позиву и људскости, јер како је истицао др Лазић, „филм се не напушта на пола, патриотизам се не мјери километрима“.
Др Миодраг Лазић преминуо је у 65. години, у Нишу 14. априла 2020. године, од посљедица вируса корона.
Продуцент филма „Ратни хирург“ је Оливер Пауновић, а режију потписује Ненад Петровић.
Пројекција је код невесињске публике изазвала снажне емоције и подсјетила на живот и дјело љекара, који је својим радом оставио неизбрисив траг.
У Галерији Центра за културу вечерас је отворена изложба слика академске умјетнице Данијеле Станковић Дробњак из Бара под називом „Медитерански имагинаријум“.
Ово је њена прва самостална изложба на простору Босне и Херцеговине.
Отварајући изложбу докторанд ликовних умјетности Ангелина Вукосав је рекла да је Медитеран кључан појам у читању и тумачењу дjела ове умјетнице.
„У њеном плавом лиризму осјети се миран и спокојан живот мора и чини се да умјетница продире у душу морских бића, риба и у само спокојство плаве боје“, нагласила је Вукосав, додајући да се на њеним платнима у риболиким формама сусрећу мотиви кућица, човјеколики мотиви, риболика дворишта, мотиви неба и облака, путева, биљака и расцвјеталих трава.
Данијела Станковић Дробњак је истакла да јој је велика част што су њена дјела изложена баш у Невесињу и да је веома задовољна комплетном организацијом.
„Овдје су изложене 23 слике које су засноване на морским мотивима и морским свијетовима, струјама и дешавањима који имају неки универзум и посебна филозофска објашњења“, рекла је Станковић Дробњак.
Вечерашњу изложбу су својим наступом уљепшали малишани из Едукативно-креативног удружења „Радости моја“ који су заједно са професорицом Бранком Вукосав извели пјесму о мору која је посебно прилагођена за ову прилику.
Изложба ће бити отворена до 17. Јула.
У оквиру програма „Народно са народом”, у сусрет 28. Театар фесту „Петар Кочић”, синоћ је у Центру за културу „Небојша Глоовац“ изведена представа „Кућа”, аутора Небојше Цилета Илића, у режији Николе Пејаковића.
Драма „Кућа” Небојше Цилета Илића доноси интимну и слојевиту породичну причу смјештену у савремени контекст. Кроз микродраму једне породице, ћерке, оца и дједа, аутор отвара универзалне теме: припадност, насљеђе, раскол између генерација и тишину која пријети да замијени дијалог.
Ово је драма о покушају да се остане заједно, чак и када све вуче ка раздвајању. О покушају да се дом не сведе само на зграду, већ да остане мјесто сусрета, разумијевања и припадања.
У представи су играли: Анђела Ракочевић, Владимир Ђорђевић, Жељко Стјепановић и Велимир Бланић.
Програм „Народно са народом“ реализује се под покровитељством Предсједника Републике Српске. Циљ пројекта „Народно са народом“ је да НПРС као позоришна кућа од републичког значаја приближи позоришне умјетности публици широм Републике Српске.
„Слобода се на Трусини бранила оружјем и чашћу, а данас се брани истином и сјећањем“, поручено је са овог историјског мјеста гдје је данас обиљежена 85. годишњица Јунског устанка. На локалитету гдје су 1941. године храбри невесињски горштаци под командом поручника Крста Ђерића зауставили злогласни усташки поход, окупили су се потомци устаника, представници општина и борачких организација Невесиње и Берковићи и мјештани како би одали почаст онима који су својим животима спријечили масовни покољ српског становништва у Невесињу.
Уз молитвени помен и полагање цвијећа, данашњи скуп на Трусини био је снажни подсјетник на вријема када су част, храброст и слога побиједили непријатеља, али и заједнички завјет да се истина о српским витезовима више никада не преда забораву.
Свештеник Дејан Грчић указао је да није случајно што је највише страдања било око Видовдана јер су Косовски завјет и опредјељење за Царство небеско дубоко уткани у биће, срце и корјење српског народа.
„Сви они који су послије Косовског боја, бранећи кућу и државу, били на страни истине и правде прикључили су се завјету Кнеза Лазара и његових војвода“, истакао је Грчић и додао да је зато важно да их све заједно прослављамо као српске мученике који су честитих руку и чиста срца бранили своје домове.
Историчар Лазар Радан рекао је да су на Трусини прије 85 година говорили историја, страдање и жртва.
„Поручник Крсто Ђерић, официр Југословенске војске, син Херцеговине, у времену када су се над српским селима надвијали страх, јаме и покољи донио је тешку и часну одлуку и зато се његово име и данас изговара са поштовањем“, истакао је Радан. Он је додао да данас није само важна годишњица устанка, већ је важна побједа истине која је деценијама каснила. Он је поручио да пред овим спомеником свако треба да понесе мисао да су људи, власти и идеологије пролазне, али да остају поштење, истина и све оно што је учињено за народ и слободу.
„Зато ће и подвиг Крста Ђерића и јунских устаника трајно остати у памћењу народа онако како заслужује“, указао је Радан.
Предсједник Одбора за обиљежавање Јунског устанка Радомир Ђерић изразио је задовољство што је настављена традиција обиљежавања овог важног историјског догађаја. Захвалио се свима који су дошли на Трусину да искажу поштовање према храбрим прецима који су се прије 85 година сутроставили фашизму и спријечили покољ српског живља.
Код спомен обиљежја часном официру и српским јунацима цвијеће и вијенце су положиле делегације општина и борачких организација Невесиње и Берковићи, чланови Равногорског покрета отаџбине Српске и потомци и родбина невесињских устаника.
Уз струне гусла сјећања на догађај из јуна 1941. године дочарао је Жарко Иванишевић.
