Бивши саборци из Другог батаљона ратне Невесињске бригаде окупили су се у Невесињу и током цјелодневног дружења евоцирали успомене из протеклог отаџбинског рата. Као припадници групе „Ћићолина“ три године су у ратном вихору били нераздвојни и дијелили заједничку судбину.

У Цркви Вазнесења Господњег саборци су присуствовали светој литургији и помену погинулим борцима. Након тога су положили вијенац на Споменик слободе и у Спомен соби упалили свијеће.

Свештеник Младен Чалија рекао је да је жртва припадника најмлађе војне организације Невесињске бригаде најсличнија Христовој жртви.

„Бог је дао живот да би ми имали спасење, а тако су и ови младићи дали живот да би ми живјели у слободи“, рекао је Чалија и поручио саборцима на молитвеном сјећању да увијек памте шта су све ови јунаци урадили за свој народ и вјеру.

Од 72 борца који су током рата били у саставу ове групе осам их је погинуло, а неки су рањавани више пута. Осам их је преминуло након рата. На почетку рата најстарији борац „Ћићолине“ имао је 54, а најмлађи 17 година.

Ови голобради младићи понекад су дјеловали неозбиљно, али да су у судбоносним биткама били неустрашиви борци. И у најтежим тренуцима није их напуштао ведар дух.

Бивши командант Невесињске бригаде пуковник Зоран Пурковић писмом је поздравио окупљање јединице која је по херојским дјелима била препознатљива и међу борцима и у народу

„ Као голобради младићи сте јуна 1992. године кренули да извршавате најтеже борбене задатке и кроз борбу одрастали у потомке достојне својих предака“, истакао је Пурковић, додајући да се допринос било које друге јединице исте величине не може упоредити са доприносом ове борбене групе у Отаџбинском рату.

Пурковић је посебну захвалност исказао према погинулим борцима, ратним војним инвалидима и члановима њихових породица.“ Треба да се увијек сјећамо наших јунака каkо њихова жртва не би била узалудна“, поручио је Пурковић.

Ратни саборци су формирали посебан фонд из кога финансирају организовање заједничких окупљања и неке хуманитарне активности.

Бивши припадници Четврте чете ваздушног осматрања, јављања и навођења – ВОЈИН која је дјеловала при Ваздухопловству и ПВО Војске РС окупили су се данас како би евоцирали успомене из протеклог Одбрамбено – отаџбинског рата. Положили су вијенац код Споменика слободе, а потом су посјетили Спомен собу и одали почаст погинулим борцима.

Током рата кроз јединицу је прошло око 150 бораца. Двије трећине људства из састава чете стално је било ангажовано у пјешадијским дејствима, а остатак на радарском положају на Буквици.

Командир чете читаво вријеме рата био је капетан Небојша Пејичић. У саставу чете била је артиљеријско-ракетна батерија ПВО која је имала два вода, а командир је био поручник Радован Палавестра.

Четврта чета ВОЈИН Невесиње као дио Ваздухопловства и ПВО Војске РС у систем осматрања ваздушног простора укључена је 2. јула 1992 . У новембру 1994. године прикључена је Другој лакој пјешадијској бригади, гдје је преузела одбрамбене положаје Крња раван, у рејону села Сељани, на којима је остала до потписивања Дејстонског споразума.

Генерација матураната невесињске средње школе из школске 1993/94. године прославила је вечерас 30 година од матуре.

Окупљање бивших матураната уприличено је испред СШЦ „Алекса Шантић“. Школски час одржао је професор Момир Братић, а на прозивку се одазвало њих око 80.

Једна од организатора вечерашње прославе Верица Чупковић Авдаловић је истакла да су прије три деценије напустили школске клупе у специфичним ратним околностима без прославе матуре.

„Идеја организатора је била да се окупи што већи број људи јер смо ми једна од најбројнијих ратних и послијератних генерација. Све нас вежу сјећања на школске дане које смо провели заједно и то је оно што треба да његујемо“, нагласила је Чупковић Авдаловић.

Она је додала да је вечерас пресрећна јер су се на једном мјесту окупили људи који су у њеном животу исписали посебне странице.

Слађана Брењо каже да је сјећање на средњу школу заправо асоцира на срећу, прије свега на дружења, дивна пријатељства, љубав и брак који је склопила са својим школским другом, Пером Брењом.

„Имам два кумства која су се изродила из школских дана и то ми је такође донијело велику срећу“, рекла је Брењо.

Она је додала да је ова генерација изњедрила још један брачни пар, а то су Миливоје и Јасна Војичић, који због приватних разлога вечерас нису били присутни.

Из Требиња је на вечерашњу прославу дошао и Ненад Кандић који није крио задовољство што се поново срео са својим другарима из средње школе.

„Једва сам чекао овај дан јер до сада ниједном нисам присуствовао прослави годишњице матуре. Осјећања су ми данас помијешана јер неке другаре нисам баш одавно видио, али сам ипак срећан што ћу својој дјеци препричати утиске са прославе 30. годишњице матуре“, истакао је Кандић.

Мирјана Стајић више од двадесет година живи и ради у Београду, али се радо одазвала позиву генерације на дружење.

„Расплакала сам се кад сам видјела неке другове и другарице и ово вечерашње окупљање ми је баш емотивно“, рекла је Стајић.

 Дружење некадашњих школских другара је настављено у Ресторану „Милановић“.