Рукометаши Херцеговине савладали су вечерас бањалучку Младост резултатом 30:26 у утакмици 17. кола Прве лиге РС. Невесињци су освојили вриједне бодове, али је важније што су разиграли своју рукометну младост. Херцеговина је одиграла одлично прво полувријеме, посебно у одбрани и на одмор се отишло са предношћу домаћих од пет голова. Уводни минути наставка припали су гостима који су у 40. минуту успјели да поравнају резултат. Ипак, Невесињци мини серијом враћају предност, тако да у финишу није било неизвјесности.

У редовима Херцеговине вечерас је најефикаснији био млађани Катић са осам голова. Код гостију се истакао Престаш са 11 погодака.

У наредном колу невесињски прволигаш гостује код друге бањалучке екипе ОРК БЛ.

ХЕРЦЕГОВИНА – МЛАДОСТ 30:26 (14:9)

Спортска дворана «Невесињка». Судије: Аднан Делић (Теслић) и Дарио Грачанин (Добој). Седмерци: Херцеговина 7(4), Младост 7(6). Искључења: Херцеговина (4 мин), Младост (12 мин).

ХЕРЦЕГОВИНА: Кисић, Паровић (2), Ђ. Братић, Ђерић (5), Ковачић, Ивановић (5), Чабрило (6), Авдаловић, М. Братић, Вучић, Катић (8), Вучинић, Манигода (2), Кљакић, Лакета (2).

МЛАДОСТ: Чивчић, Граховац (2), Тешић (4), Петровић (2), Престаш (11), Кременовић (1), Комненовић (2), Турнић (1), Зорић (3).

Билијар клуб Феникс организовао је синоћ у сарадњи са фондацијом «Свети Вукашин» хуманитарни турнир у билијару и тако подржао васкршњу акцију помоћи социјално угроженим породицама под слоганом «Радост Васкрса».

Турнир је поред 15 такмичара окупио велики број љубитеља билијара и пријатеља клуба који су својим присуством и донацијом подржали ову племениту акцију.

Побједник турнира је Бранислав Топаловић, док је друго мјесто припало Николи Вукајловићу.

Билијар клуб Феникс се захвалио свим учесницима и донаторима на подршци уз поруку да ће и у будућности наставити са организацијом сличних акција које промовишу хуманост, заједништво и праве вриједности.

Васкрс у Невесињу и ове године биће обиљежен достојанствено и у духу православне традиције, уз поруке мира, љубави и наде.

Звона на храмовима у недјељу ће јавити долазак празника над празницима, подсјећајући на снагу вјере и важност његовања духовних вриједности. Васкршње литургије и молитве биће прилика да вјерници подијеле радост Христовог Васкрсења са свештенством и пријатељима.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса  вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим својим породицама.

Честитка начелника и Општинске управе

Начелник општине Миленко Авдаловић и Општинска управа честитали су Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и грађанима Невесиња предстојећи празник Васкрс са жељом да највећи хришћански празник проведу у миру, здрављу и породичној срећи.

− Нека радост Васкрсења Христовог испуни ваша срца и домове и донесе нову снагу, вјеру и истрајност у свим изазовима – поручио је Авдаловић.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

15. Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.