Nevesinje

Начелник општине Миленко Авдаловић примио је данас у свом кабинету Лазара Бована, сениорског вицешампиона Републике Српске и БиХ у олимпијском боксу. Том приликом изразио је подршку трофејном спортисти и уручио му пригодну новчану награду.

"Општина ће настојати да испрати резултате успјешних невесињских спортиста који на најбољи начин представљају нашу локалну заједницу“, истакао је Авдаловић. Младом боксеру је пожелио добро здравље и успјешну каријеру.

Лазар Бован је тек закорачио на сениорски сцену и већ је стигао до титуле државног вицешампиона. Као омладинац је пет пута био првак Републике Српске и два пута шампион БиХ, а освајао је и бројне медаље на боксерским ревијама у региону. Тренутно је непоражен у Лиги Републике Српске.

Пријему је присуствовао и тренер Бoксерског клуба „Невесиње“ Момир Брењо, човјек који је тренерски обликовао каријеру младог боксера од самих почетака. Изразивши велику захвалност Општини Невесиње Брењо се осврнуо на невјероватан спортски пут свог такмичара, али и на изазове са којима се клуб сусреће.

„Свака медаља коју Лазар донесе у Невесиње има посебну вриједност, ако се узме у обзир да ми и даље тренирамо и стварамо борце у далеко скромнијим условима у односу на велике боксерске центре у региону“, истакао је Брењо.

Служењем помена, свечаном академијом и полагањем цвијећа у Невесињу су обиљежене 34 године од формирања славне Невесињске бригаде која је остала симбол слоге, храбрости и непокора. Ратни подвизи ове славне јединице постали мотив и надахнуће слободарским народима како се брани отаџбина. Бивши саборци евоцирали су успомене на судбоносне дане и тешке битке којима је одбрањено Невесиње.

dbrigade26 4

У Спомен соби у којој су смјештене фотографије и успомене на 476 погинулих бораца, одржан је помен и одата почаст бесмртним јунацима.

Представници борачких организација проистеклих из Отаџбинског рата из Невесиња и читаве Херцеговине, ратни команданти, делегације општина Невесиње и Источни Мостар, Града Требиња, Трећег пјешадијског РС пука и ученици невесињске основне и средње школе положили цвијеће на Споменик слободе и Споменик славном команданту Новици Гушићу.

У Дому културе „Небојша Глоговац“ приређена је свечана академија са културно-умјетничким програмом.

Ратни начелник Штаба бригаде Зоран Јањић описао је догађаје у долини Неретве из маја и јуна 1992. године. Нагласио је да је датум формирања Невесињске бригаде био кључни за опстанак српског народа у Невесињу и читавој Херцеговини.

„Тог 16. јуна пред народ и војску која се у расулу повлачила из долине Неретве изашао је пуковник Новица Гушић и окренуо фронт према непријатељу“, истакао је Јањић. Он је додао да је за даљи развој ратне ситуације на мостарско-невесињском ратишту велики значај имала Битка за Подвележје у којој је велику храброст и војничку стручност исказао капетан Зоран Пурковић.

„Ово је била једна од најзначајнијих побједа не само Невесињске бригаде него и Херцеговачког коруса“, рекао је Јањић.

db26 28

Ратни командант Невесињске бригаде Ранко Продановић је рекао да су јунски дани 1992. године били изузетно тешки и тужни.

„Историјски пут Невесињске бригаде је био импозантан, њени борци су били на свим ратиштима гдје је требало помоћи. Ипак се заслуге бригаде највише истичу у Митровданским биткама гдје су показани храброст, херојство и ријешеност да одбранимо наше просторе и створимо РС“, истакао је Продановић.

Данијел Мишељић, син погинулог борца, рекао је да свог оца памти кроз породичне фотографије, приче фамилије и сабораца.

„С временом сам схватио да човјек не живи само онолико колико му је дато година, већ онолико колико живи у дјелима, љубави и сјећању својих најближих. Тако и данас живе наши најмилији који су своје животе положили за Републику Српску“, нагласио је Мишељић.

Он је додао да је Невесињска бригада била више од војне формације, сабрана од обичних људи који су оставили своје породице, радна мјеста, њиве и животе какве су до тада познавали, како би одбранили свој народ, Херцеговину и Републику Српску.

db26 26

На данашњем обиљежавању Дана Невесињске бригаде био је и Радан Симоновић чији је отац погинуо као припадник Невесињске бригаде и то баш 16. јуна 1992. године.

„Ево данас 34 године касније је веома емотивно, али се увијек радо одазовемо позиву Борачке организације Невесиње да дођемо овдје јер сам поносан на лик и дјело мога оца и све хероје који су допринијели да ми данас живимо у РС“, нагласио је Симоновић.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је рекао да се данас евоцирају успомене на 16. јун 1992. када је формирана Невесињска бригада што је представљало и преокрет на овом дијелу ратишта јер су очувани исти положаји.

„Невесињска бригада је дала огроман допринос стварању Републике Српске, прва је у Војсци РС добила Орден Немањића, а најчувенија је по Митровданским биткама које су биле посебан печат у Одбрамбено-отаџбинском рату“, рекао је Авдаловић.

Он је додао да је најважније да млађе генерације не забораве да је Невесињска бригада дала огромни допринос, али и жртву, за стварање РС.

db26 22

Предсједник Борачке организације Невесиње Синиша Шиповац је одао признање свим припадницима Невесињске бригаде који су прије 34 године, заједно са браћом из долине Неретве, смогли снаге и храбрости и кренули да бране свој народ.

„Сва духовна, морална и физичка снага у том времену била је усмјерена на очување личних живота, живота сабораца, породица и огњишта“, рекао је Шиповац.

Он је додао да данас недостаје емпатије за борце и да су многи заборављени. Према његовим ријечима само уз јединство, слогу и саборност борци могу остварити бољи положај борачких категорија и боље позиције Републике Српске.

db26 21

Током свечане академије приказан је видео запис из Невесиња 1993. године. Аутентични кадрови забиљежени су у тренутку када су борци Невесињске бригаде први пут упућени на задатак ван своје зоне одговорности.

У културно-умјетничком програму наступили су етно група „Симонида“ и пјесник Јован Братић.

Невесињска бригада – бедем одбране и гарант опстанка српског народа у Херцеговини

Осма херцеговачка моторизована бригада била је састављена од бораца из Невесиња, из долине Неретве и једне чете из Билеће познате под називом Билећки добровољци. Држала је борбену линију дугу преко 100 километара. Током рата стекла велики углед и била гарант слободе и опстанка српског народа у Херцеговини.

У свим биткама које је водила у својој зони одговорности извојевала је побједу над непријатељем, од којих се двије Митровданске офанзиве могу сврстати у ред најславнијих битака српске војске у ратовима препуној историји.

Невесињска бригада је учествовала у свим операцијама, бојевима и борбама у зони одговорности Херцеговачког корпуса, више битака у зони одговорности Сарајевско – романијског корпуса, те у једној операцији у зони одговорности 2. Крајишког корпуса.

У те битке увијек су упућивани најискуснији борци, који су редовно ангажовани на најугроженијим правцима и сваки пут су се свијетла образа враћали у своју бригаду.

За ратне и војничке заслуге Невесињска бригада је међу првим у Републици Српској одликована највишим војничким признањем – Орденом Немањића, а општина Невесиње добила је „Орден Републике Српске“ – највеће републичко признање које се додјељује за изузетне заслуге према држави, као симбол јуначке борбе нашег народа за част, слободу и равноправност.

db26 naslovna

dbrigade26 8

dbrigade26 5

db26 14

db26 18

brigada 26 2

У Центру за културу „Небојша Глоговац“ вечерас је поводом Дана Невесињске бригаде Организација старјешина Војске РС- Општински одбор Невесиње организовала промоцију зборника радова „Одбрана јужних граница Републике Српске“. Кроз 20 реферата у овој публикацији обухваћени су осврти на формирање и ратне путеве бригада Херцеговачког корпуса и описан њихов допринос у одбрани Републике Српске.

У поздравном говору начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је свима топло препоручио зборник радова и посебно истакао важност чињенице да су овим дјелом обухваћене и јавности мање познате јединице и акције.

Пуковник Благоје Ковачевић је у уводном излагању рекао да Организација старјешина Војске РС баштини и ради на промоцији и на сабирању свега онога што се записало или треба написати о протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

„Наша организација је урадила једну фантастичну публикацију која је отишла на преко 500 адреса широм свијета, а зове се ′Сребреница и стварност′. Организација је помогла да се ураде одређене монографије бригада, један дио корпуса, а сада радимо на организовању научних и стручних конференција“, додао је Ковачевић.

ut 1

Истраживач и виши научни сарадник у институту историјских наука Републике Српске Георгије Вулић говорио је на тему из зборника о могућности изласка Републике Српске на море.

„Српски народ би имао вишеструку корист од изласка на море и то је био један од стратешких циљева, међутим тадашња геополитичка сцена и домаћи дипломатско-политички кругови нису дозволили да се то и деси“, рекао је Вулић.

Такође, Вулић је све присутне поздравио у име министра за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драге Мастиловића, који из оправданих разлога није био присутан, и истакао да је он као историчар и припадник Гатачке бригаде јако заинтересован за овакве теме.

Говорећи о формирању и улози Невесињске бригаде у одбрани јужних граница Републике Српске пуковник Зоран Јањић је истакао немјерљиву улогу ратног команданта Новице Гушића, као и читаве бригаде која је за Видовдан 1993. године одликована Орденом Немањића.

„Захваљујући одбрани Источне Херцеговине и осталим јуначким дјелима Невесињска бригада може служити на понос борцима који су се борили у њеним редовима те народу и држави у чију је одбрану стала. Због тога треба чинити све како се њена славна историја не би заборавила него да буде стална инспирација будућим нараштајима“, рекао је Јањић.

Пуковник Јањић је предложио Организацији старјешина Војске РС да због огромног доприноса у одбрани Невесиња и Херцеговине пуковник Зоран Пурковић добије чин почасног генерала Војске РС.

Мирослав Муратовић је причао о протјеривању и страдању српског народа у долини Неретве. Он је методолошки и статистички веома вјеродостојно пренио какве је голготе и ужасе преживио српски народ на овом подручју.

У кратком обраћању пуковник Зоран Милошевић који је и коаутор једног дијела зборника, рекао је да су главни мотиви за издавање зборника дуг према онима који су дали животе или дијелове тијела за одбрану Херцеговине као и залог будућим генерацијама да поштују и цијене све оно што су остварили њихови преци.

На крају промоције предсједник Скупштине Организације старјешина Војске РС Благоје Ковачевић уручио је захвалнице лицима која су помогла штампање зборника радова. Захвалнице су добили начелници општина Невесиње и Источни Мостар Миленко Авдаловић и Божо Сјеран, извршни директор ХЕТ-а и народни посланик Илија Таминџија и директор Електро-Херцеговине и народни посланик Огњен Куљић.

У ревијалном дијелу је наступио гуслар Жарко Иванишевић.

p 3

ut 2

ut 4

ut 5

ut 3

ЗА ЈУНАКОМ СЕ НЕ ПЛАЧЕ – БОГ ДАО, БОГ УЗЕО – ЊЕМУ ЈЕ БИО ПОТРЕБНИЈИ.

Ову реченицу Дијана Перин памти још од дјетињства. Понављала ју је њена бака након погибије сина Блажа Перина, покушавајући да бол због губитка претвори у снагу и достојанство.

„Тада ме је љутило што не плаче. Ми смо свакодневно плакали за татом, а она никада. Данас схватам да је своју бол носила дубље од свих нас. Тихо је умирала за својим сином, али је, можда више него ико, поштовала његову жртву и његов херојски чин“, прича Дијана у свједочанству које је екипа Меморијалног центра Републике Српске забиљежила у Невесињу.

Када говори о свом оцу, Дијана не почиње од страдања, него од живота, јер оца, којег је изгубила у раном дјетињству, памти као човјека који је својим примјером учио друге како се живи.
„Био је врло одлучан човјек. Знао је да постави приоритет у животу, а одбрана своје земље за њега је била неприкосновени приоритет.“

Ипак, за Дијану је он прије свега био отац. Није викао, није кажњавао, али је својим ауторитетом и личним примјером уливао поштовање. Његова ријеч била је закон, а управо такве лекције обликовале су је као човјека.

„И све што сам постигла немјерљиво је у односу на титулу кћерке Блажа Перина. То је титула коју носим са највећим поносом“, закључује Дијана.

Dijana Perin 3

Блажо Перин погинуо је на Митровдан, 8. новембра 1992. године на подручју Подвележја, као командир чете Војске Републике Српске.

НЕ ИДИ ИЗ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ. РОДНИ КАМЕН ТЕ ВЕЖЕ.

Животни завјет сину Данијелу Мишељићу, оставио је отац Марко, који је погинуо у протеклом Одбрамбено отаџбинском рату.

Иако је имао прилику да почетком рата оде у иностранство и обезбиједи сигурнији живот за своју породицу, Данијелов отац није желио да напусти родни крај.

„Увијек је говорио да не треба да идемо одавде. Није могао да остави своје родитеље, нити је желио. Остао је уз своју породицу и свој народ“, прича нам Данијел који деценијама касније у себи препознаје исту везаност за завичај и корјене, јер, како додаје, једноставно, тај родни камен те веже.

У свједочанству за Меморијални центар Републике Српске, Данијел Мишељић говори о оцу чије су га животне вриједности обликовале много више него што је то схватао као дијете.

Памти га као полицајца, љубитеља фудбала, али прије свега као оца уз којег је одрастао у кругу породице и пријатеља.

„Моје дјетињство било је у Полицијској станици. Одрастао сам уз очеве колеге, полицијске аутомобиле и униформе. Био сам прихваћен од свих њих и осјећао сам се као дио тог свијета.“

Али највише од свега памти осјећај сигурности који је имао поред оца.

„Било је ту путовања, љетовања и дружења. Данас схватам колико су та времена била лијепа и колико сам био срећан што сам одрастао уз њега.“

Danijel Miseljic 4

Марко Мишељић погинуо је 7. јуна 1995. године на Пориму, у рејону Зијемаља, бранећи своју земљу као припадник Војске Републике Српске.

ОНО МИ ЈЕ ПИСМО НАЈМИЛИЈЕ КОЈЕ ДОЂЕ ИЗ МАКЕДОНИЈЕ

„Свијећу да прислужим свим нашим синовима“, жеља је мајке Маре Вучић, која је дошла у Спомен собу у Невесиње, да подијели сјећање на свог сина Жарка. Тридесет година не зна гдје је, од када је 19. јуна 1992. године нестао на подручју Равни код Мостара.

Каже, сјећа се као да је јуче било када је Жарко кренуо на одслужење редовног војног рока у Македонију.

„Стотину сам пута запјевала:“Оно ми је писмо најмилије, које дође из Македоније“. Слао је писма. Ја му пошаљем пара да има, а он купи радио апарат за кућу. Па Жарко мој што си то радио, ја сам теби послала да ти имаш, да поједеш нешто? А он каже – па Бога ти мајко, па шта смета.“

И данас памти сваки детаљ њиховог посљедњег сусрета. Сјећа се да је на себи имао бијелу мајицу и бијеле чарапе, „поврх“ црне. Памти и да му се ручни сат покварио, па му је дјед дао свој џепни.

За Мару, тога дана, вријеме је стало, али додаје:

„На једну сам страну жалосна за њим, на другу поносна, јер је живот дао за Српску Републику“, закључује мајка.

Mara Vucic 1

Жарко Вучић нестао је 19. јуна 1992. године на подручју Равни код Мостара. До данас није пронађен.

ОСТАЛА ЈЕ КРСНА СВИЈЕЋА ДА ГОРИ, АЛИ ЈЕ МАЈКА ИЗГУБИЛА РАДАНА

Ту недјељу, на Митровдан 1992. године, Ковиљка Аџић, чекала је вијести са фронта, као и свака мајка, супруга, сестра, кћерка тог дана у Невесињу.

Била је, каже у страху. На линију је испратила три мушке главе из куће, супруга, старијег сина Радомира и најмлађег Радана, треће дијете у мајке.  Свједочи, то јутро, само су долазиле информације да гину. Једна таква, стиже и у кућу гдје се њена породица смјестила након што је прогнана из долине Неретве.

Радан, њен најмлађи син, погинуо је са само 19 година. Старији син Радомир тог дана је рањен.

И више од три деценије касније, мајка о свом болу говори тихо, али са разумијевањем за туђу несрећу.

„Тај дан је погинуло много јединаца. И опет кажем, гдје је остала крсна свијећа да гори, добро је. Али најгоре је ономе ко је имао једног сина, па је остао и без њега. То је туга већа. Онај коме је неко остао, ипак има у шта да гледа. А онај који нема никога, само он зна како му је.“

Koviljka Adzic 4

Радан Аџић погинуо је 8. новембра 1992. године на Врањевићима код Невесиња. Имао је само 19 година.

ДА СЈЕЋАЊЕ БУДЕ ТРАЈНО САЧУВАНО

Снимљена свједочанства чланова породица погинулих и несталих бораца Војске Републике Српске, као и породица цивилних жртава рата у Невесињу, биће дио аудио-визуелне базе Меморијалног центра Републике Српске. Такође, у оквиру докумантовања свједочанстава у Невесињу, прикупљена је значајна архива која ће бити дигитализована и похрањена.

Меморијални центар Републике Српске позива све који су изгубили чланове породице или су преживјели страдања да подијеле своја свједочења, како би сјећање на жртве било трајно сачувано.

Сви који желе да оставе своје свједочење могу нас контактирати путем имејл адресе:Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. или на број телефона: 051/222-999.

 

Текст и фото: Меморијални центар Републике Српске

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455


E-mail: radionevesinje@hotmail.com

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520