Чланови Спортско- риболовног друштва „Алаговац“ протеклих дана пустили су у језеро 73 килограма младог шарана. Нове јединке су тежине од 250 до 450 грама.

Невесињско Друштво исказало је захвалност ХЕТ-у и рибогојилишту Лакс из Мостара на дугогодишњој сарадњи и помоћи у порибљавању вода којима газдује.

Секретар Друштва Градимир Спремо наглашава да рибочуварска служба редовно врши контроле, одлучна да спријечи криволов и заштити рибљи фонд. Апеловао је на посјетиоце Алаговца да чувају љепоте језера и да не одлажу отпад на плажама.

Чланови СРД "Алаговац" ових дана сређују и такмичарску стазу за Међународно такмичење у спортском риболову које је на програму 149. Невесињске олимпијаде 10. августа.

Бивши ученици невесињског Средњошколског центра, генерација рођена 1965. године и сви који су средњошколско образовање завршили школске 1983/1984. године, обиљежили су вечерас 40 година од изласка из школских клупа.

Овај јубилеј окупио је нешто више од 50 некадашњих ђака који су дошли из разних крајева у родно Невесиње.

Благоје Братић који живи и ради у Новом Саду каже да је ово за њега посебан и емотиван тренутак јер неке школске другаре није видио више од 25 и 30 година.

Невесињка Борка Радојичић је истакла да је осјећај прелијеп, иако у свој родни град дође релативно често из Београда.

„Осјећај је фантастичан, као прије 40 година кад сам била дијете и кад сам се радовала са својим другарима, тако се надам да ће бити прелијепо и вечерашње дружење“, додала је Радојичић.

Занимљиво је и то што у овој генерацији имају и два брачна пара, а то су Милица (Милошевић) и Брано Милановић, као и Момо и Весна Шиповац, рођена Стајић.

Брано Милановић каже да је ово посебан осјећај, иако свакодневно живи и ради у Невесињу, те је признао како њихова љубав не датира из школских дана, него је започета десетак година након школе.

Након заједничког фотографисања, дружење су наставили у ресторану „Стадион“.

Обиљежавање 40 година матуре је емотиван и свечан догађај који је присутнима омогућио да се присјете својих младих дана и прославе дугогодишња пријатељства. Овај сусрет показао је колико су школске успомене и везе које су се тада створиле важне и трајне, те како их вриједи чувати и његовати кроз цијели живот.

У Галерији Дома културе "Небојша Глоговац" синоћ је у организацији Народне библиотеке Невесиње уприличена промоција књиге "Отац Симеон", аутора Раденка Којовића.

Књига говори о духовном оцу Херцеговине, у тешким временима и приликама; о човјеку који је сваким својим кораком и удахом свједочио Христа, борио се за истину и њено чување од заборава.

Којовић је успио да створи својеврсан омаж свом духовном оцу и исповједнику у тешким временима, брижљиво сакупљајући грађу за књигу, која се састоји од сјећања, писама, докумената и фотографија оца Симеона.

Отац Симеон био је архимандрит манастира Добрићево, а многи су га знали као попа Слобу, који је до прошлог рата држао столачку парохију. Слободан Биберџић, како је било свјетовно име оца Симеона, замонашио се са 17 година. Искусио је рат и био заточеник њемачког логора Дахау, али никада није показивао мржњу и то је посебно импресионирало аутора ове књиге.

"И на суђењу убицама његових родитеља, отац Симеон је остао дубоко вјерујући, смирен и никога није оптуживао. Рекао је: 'Нека им Бог суди, ја им нећу судити'", истиче Којовић.

О књизи, осим аутора, синоћ су говорили професор Ратомир Ћук и професорица Наташа Абрамовић.

Ратомир Ћук је истакао да велики човјек, великог срца и душе, какав је био поп Слобо, заслужује да се о њему прича и оставе документи, злата вриједни.

"Слободан Биберџић је имао тежак живот. Родио се и живио у мјесту, гдје се сусрећу три религије, а свакој се чинило да јој оне двије друге заузимају простор. Био је ванземаљски. Имао изванредну фигуру, необичну мушку љепоту, благост. Ми дјеца, када би га сретали у улици, увијек смо се окретали за њим", присјећао се Ћук.

Професорица Наташа Абрамовић захвалила се аутору књиге што је своје знање о људској громади, какав је био отац Симеон, пренио на папир и оставио млађим генерацијама.

"Ово дјело није само скуп докумената о оцу Симеону, већ свједочанство постојања чврсте и чисте вјере између људи и онога који је сакупљао и носио сво бреме живота храбро и достојанствено", закључила је Абрамовићева, наводећи да књига доноси документа о страдању српског народа и рушењу цркава и манастира у Другом свјетском рату, о сусрету владике Николаја и оца Симеона у концентрационом логору Дахау, податке о оснивању дабарско-столачке парохије, о љетопосу који је вођен од 1605. године, а спаљен 1941, затим писма која свједоче колику је вјеру у оца Симеона имао народ.

Књижевно вече у Дому културе својим наступом употпунили су чланови етно групе "Симонида". Модератор је била Љиља Ивезић.