Nevesinje
Професорица руског језика, Станка Ђурица, учествовала је у програму стручног усавршавања „Школа педагошког мајсторства – традиције и иновације у школском образовању“, који је одржан на Тулском државном педагошком универзитету „Л. Н. Толстој“ у Тули, у периоду од 20. до 27. јуна, под покровитељством Министарства просвјете Руске Федерације и уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Босни и Херцеговини, с циљем унапређења професионалних компетенција наставника руског језика и упознавања са савременим образовним праксама.
За учешће у овом програму из Републике Српске позвано је укупно десет наставника руског језика који су се својим преданим радом, професионалним ангажовањем и постигнутим резултатима истакли у наставној пракси и промоцији руског језика и културе. Међу њима је и професорица Средњошколског центра „Алекса Шантић“ Станка Ђурица.
Током боравка на универзитету учесници су похађали предавања, радионице и стручне семинаре посвећене савременим методама наставе, иновативним приступима у образовању и примјени нових педагошких достигнућа у школском раду. Програм пружа прилику за стицање нових знања, размјену искустава и упознавање са богатим културним и историјским насљеђем Туле, града који заузима значајно мјесто у руској култури и образовању.
Учешће у овом програму представља значајно признање за досадашњи рад наставника, али и прилику за даље професионално усавршавање и унапређење наставног процеса кроз примјену савремених образовних искустава и пракси.
На Атлетском првенству Србије за старије јуниоре које је одржано у Краљеву Симеон Кљакић је освојио двије сребрне медаље. Млади Невесињац који наступа за београдску Црвену Звезду био је други у тркама на 3.000 и 5.000 метара.
Дводневно такмичење у организацији Атлетског савеза Србије окупило је најбоље младе атлетичаре који су се борили за националне титуле. Првенство је показало да Србија има изузетно талентовану групу младих атлетичара који из године у годину помјерају границе и остварују резултате вриједне међународне сцене.
У Невесињу су се данас окупили бивши припадници Прве класе Војске Републике Српске који су на Видовдан 1992. у билећкој касарни положили свечану заклетву.
Невјероватна снага видовданског завјета и ратног другарства поново је данас оживјела на улицама Невесиња. Тачно тридесет и четири године након што су у суровом ратном вихору 1992. године стали у строј и положили свечану заклетву, бивши припадници Прве класе Војске Републике Српске поново су се окупили да покажу да вријеме не може избрисати оно што је исклесано у борби за слободу. Некад голобради младићи, а данас поносни људи и живи свједоци историје, након Билеће, Љубиња и Требиња, свој традиционални видовдански рапорт поднијели су у јуначком Невесињу. Ови људи данас свједоче о времену када су младост, храброст и срце били једини и најјачи бедем у одбрани вјековних огњишта.
Обиљежавање овог значајног јубилеја почело је у Храму Вазнесења Господњег, гдје је служена света литургија и одржан помен погинулим и умрлим борцима. Након молитвеног сјећања, бивши саборци су се упутили ка Централном градском тргу, гдје су на Споменик слободе положили цвијеће. С посебним пијететом, бивши саборци су посјетили и Спомен собу, одајући почаст онима који су за слободу Херцеговине дали оно највредније – своје животе.
Јединство и ведар дух који трају 34 године
Васо Љубенко из Требиња, један од главних иницијатора ових традиционалних окупљања, са поносом истиче важност очувања овог другарства које траје већ дуже од три деценије.
„По многима, ово је најбоља класа Војске Републике Српске. Те 1992. године, као голобради младићи, завршили смо захтјевну обуку за само два мјесеца, а касније се испоставило да су управо ови момци израсли у најбоље борце Војске РС“, истакао је Љубенко. Додао је да је ову класу од првог дана красило невјероватно јединство и храброст. Посебно је нагласио да их ни сурови ратни вихор није сломио.
„Задржали смо ведар дух у рату, а тај исти дух нас држи и данас, толико година послије, рекао је Љубенко.
Весо Вукосав, бивши припадник Невесињске бригаде, ове године је био задужен за организацију невесињског дијела класе. Вукосав је нагласио да је прва класа Војске РС након брзе обуке од само два мјесеца ушла у ратну ватру, али је показала невјероватну храброст. Додао је да су јединство и ведар дух који су понијели из касарне у Билећи, остали темељ њиховог окупљања и дружења више од три деценије касније.
О ратним данима, животу и будућности – без политике
Након званичног дијела, дружење је настављено у свечаној атмосфери Салона Милановић. Била је то прилика да се уз стисак руке и загрљај поново прелистају успомене на дане проведене у билећкој касарни и на првим линијама фронта, када се бранила и стварала Република Српска. Како сами истичу, у овим разговорима оживљавају ратне анегдоте, али се претресају и текуће животне теме. Кроз смијех додају да на њиховим скуповима има мјеста за све – осим за политику.
Видовдански строј Прве класе из године у годину доказује да пријатељство написано крвљу и заједничким рововима нема рок трајања. Њихова мисија очувања сјећања се наставља већ наредне године, када ће се видовдански пламен и ратничка прича преселити у Гацко.
Црква светих косовских мученика у Заборанима данас jе прославила крсну славу Видовдан, а обиљежене су и 34 године од злочина над недужним цивилима и 85 година од страдања у Другом свјетском рату.
У молитвеном и празничном духу окупио се велики број вјерника који су својим присуством увеличали ово славље. Посебну радост донио је велики број дјеце, чији су осмјеси и граја испунили црквену порту и учинили овај дан још љепшим.
Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија. Након литије услиједио је обред ломљења славског колача и пригодне здравице мјештана и гостију.
Чалија је нагласио да је овај крај у историји преживио многа страдања, али и показао да Видовдан није смјештен само у прошлост, него се потврђивао вијековима исповиједањима вјере и жртвама.
„Постоје неки тренуци у животима људи, народа и уопште у историји који су посебни, другачији, који одређују нашу прошлост, али и нашу будућност. За наш народ је управо Видовдан такав празник, јер смо нашу вјеру и цркву потврдили баш на овај празник и то крвљу наших предака и од тада смо Божији народ“, истакао је Чалија.
Он је додао да ни ово мјесто више није исто јер је посвећено крвљу мученика који су страдали 1941. и 1992. године.
Честитајући празник начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да је Видовдан дан страдања, али и васкрснућа, дан који је пробудио наду у нашем народу.
„Ово је и дан када су у нашим крајевима и они сиромашни добијали пажњу и помоћ да покосе своја имања и сраде љетину, то је дан хуманости и солидарности, дан у коме се сви окрећемо једни ка другима и престајемо бити себични“, истакао је Авдаловић.
У част и славу овог светог храма пригодне здравице одржали су домаћин славе Љубан Дука и редовни учесници сабора у Сточи Драган Јокшић и Раде Кандић. У њиховим порукама доминирала је симболика Видовдана и сјећања на преминуле мјештане који су за живота били редовни посјетиоци овог мјеста.
У дивном амбијенту, испуњеном заједништвом, вјером и љубављу, прослављена је храмовна слава, а дружење је настављено у срдачној и празничној атмосфери.
Допринос данашњој прослави Видовдана дали су и гуслари Милош Паровић и Жарко Иванишевић.
У Заборанима је данас обиљежен и датум злочина над недужним мјештанима који су убијени на Видовдан 1941. и 1992. године.
Код спомен плоче у цркви служен је помен, а потомци жртава положили су цвијеће.
Становници Заборана неколико пута у историји доживљавали су страдање, али су опет устајали и обнављали живот. На локалитету гдје је саграђена црква некада се одржавао велики народни сабор.
