SJ TheDaily - шаблон joomla Форекс

Region

Поводом 15. фебруара - Дана државности Србије, Генерални конзулат у Мостару организовао је вечерас свечани пријем.

Конзул Марија Бакоч истакла је, обраћајући се окупљенима, да је Сретење један од најбитнијих датума у историји савремене Србије којим она прославља двије вриједности - слободу и српску државу.

Она је подсјетила да је на данашњи дан 1804. године донесена одлука о подизању Првог српског устанка, који је био највећи организовани народни бунт у историји против Османског царства, једне од највећих и најдуготрајнијих империја. 

"На Сретење, 1835. године у Крагујевцу је донесен и под заклетвом потврђен први Устав књажевства Србије – Сретењски устав. Tо је био један од првих демократских устава у Европи, који означава и почетак самосталне српске државе. У њему су изражене потребе просвећеног српског друштва и слободоумне идеје, које су поставиле темеље модерне државе каква Србија данас јесте", навела је Бакочева.

Она је истакла да је, упркос често тешкој историји, несаломиви слободарски дух српског народа, успио да очува независност, интегиртиет и суверенитет своје државе, за коју је дао велике жртве. 

Бакочева је навела да су у очувању државе, осим велике воље њеног народа, предвођеног истакнутим државницима, интелектуалцима, војним стратезима, велики допринос дали својим знањем, искуством и досљедношћу дипломате Србије, као што су Стојан Новаковић, Милош Црњански, Растко Петровић, Јован Дучић, Бранислав Нушић, Милан Ракић, Иво Андрић и многи други, који су радили у најбољем интересу своје државе и народа.

"Србија је данас, водећи се начелима и идеалима слободе, равноправности, напретка и развоја, чврсто опредијељена за регионалну сарадњу и унапређење добросусједских односа. У том духу, Генерални конзулат Србије у Мостару ће и даље бити посвећен јачању економске, културне, научне и спортске сарадње Републике Србије и БиХ, у корист свих грађана наше двије земље", поручила је Бакочева.

prijem 44

Пријему је присуствовао амбасадор Србије у БиХ Александар Ђорђевић, Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, мостарски муфтија Салем Дедовић, те представници свих вјерских заједница, министри у Влади Херцеговачко-неретванског кантона, градоначелник Мостара Љубо Бешлић, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, те привредници и личности из јавног живота Херцеговине.

Пријем је одржан у Владичанском двору у Мостару, а у пригодном програму наступио је Велимир Бланић, професор глуме на Академији умјетности у Бањалуци и пјевачка група Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле".

СРНА

Влада Републике Српске утврдила је јуче Нацрт измјена и допуна Закона о фискалним касама, којим су за неиздавање фискалног рачуна предвиђене казне од 10.000 до 20.000 конвертибилних марака, које морају бити плаћене у року од два дана како на објекат не би био стављен катанац.

Министарка финансија РС Зора Видовић објаснила је да је овим измјенама дефинисана новчана казна као замјена за затварање објекта.

- Ако казна буде плаћена у року од 48 часова, објекат неће бити затворен. У супротном, биће затворен 30 дана, а не 15, као што је било прописано до сада. Поновљеним прекршајем новчана казна била би двоструко већа, а објекат затворен 60 дана - рекла је Видовићева након сједнице Владе Српске и нагласила да овим законским рјешењем желе да умање ниво сиве економије, што подржава и пословна заједница.

Видовићева је навела да је Влада утврдила Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о порезу на добит, којим је предвиђено да пореска основица буде умањена 100 одсто за улагања у опрему и постројења.

- Они који буду улагали у опрему и постројења неће бити опорезовани, а водили смо се чињеницом да је наша привреда још технолошки заостала - појаснила је Видовићева.

Министри су усвојили и Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњем платном промету јер Централна банка БиХ намјерава да сачини регистар рачуна за физичка лица.

- Ови закони проистичу из економских реформи које је утврдила Влада Републике Српске. Наш циљ је растерећење привреде и вјерујем да ћемо у овој години имати још закона који ће се односити на побољшање услова у привреди - нагласила је Видовићева.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже за “Глас Српске” да пословна заједница подржава све видове борбе против сиве економије те да није толико важно колике су казне, већ да се законски прописи једнако примјењују на све.

- Нисам за драконске новчане казне, посебно када нису можда довољно искоришћена ни постојећа законска рјешења. Инспектори морају квалитетније спроводити контроле јер има објеката који су под одређеном политичком заштитом и у које инспектори и не долазе у контролу - тврди Шкребић и додаје да подржавају борбу против свих злоупотреба, рада на црно и сиве економије, али под условом да нема привилегованих.

Директор Занатско-предузетничке коморе РС Јовица Братић истиче за “Глас Српске” да су, према досадашњим прописима, за неиздавање фискалног рачуна предузетници плаћали казну од 500 марака, а на објекту је катанац стајао 15 дана.

- На иницијативу привредника инсистирали смо да не буде затварања локала и да, ако већ мора, буду повећане новчане казне. Што смо тражили, то смо и добили. Мислим да је казна од 10.000 КМ огромна и да ће се она више односити на правна лица, али, реално, крајње је вријеме да се уозбиљимо. Најгора варијанта је затварање локала јер у том случају губимо муштерије, па нема ни зараде и потребно је више мјесеци мукотрпног рада да се то поврати - рекао је Братић.

Стари студенти

Влада РС је по хитном поступку усвојила и приједлог измјена и допуна Закона о високом образовању с циљем продужења рока за завршетак студија за старе студенте. На сједници је, између осталог, утврђен Нацрт закона о измјенама Закона о локалној самоуправи, којим је до 30. јуна 2021. године продужен рок о усклађивању три запослена на 1.000 становника. Тај рок требало је да истекне 30. јуна ове године.

ГЛАС СРПСКЕ

Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је да ће изградњом Хидроелектране Дабар енергетски сектор Српске постати значајан фактор на Балкану јер ће имати довољно електричне енергије за извоз, што ће донијети бројне бенефите за економску слику Српске.

Вишковић је, након разговора са руководством ХЕ Дабар, Хидроелектрана на Требишњици и Електропривреде Републике Српске, рекао да очекује да до половине ове године буде познат извођач радова на Дабру, с обзиром на то да је у току међународни јавни позив за финансирање и изградњу ове хидроелектране.

- Договорили смо са новом управом ЕРС-а да убрзамо процедуре уз поштовање законских оквира. Изградњом овог објекта у значајној мјери ћемо контролисати воде које се налазе у хоризонтима и регулисати евентуалне поплаве - навео је Вишковић и додао да ће од изградње Дабра корист имати и ХЕТ.

Он је рекао да је разговарно и о ХЕ Дубровник, гдје је од јануара обустављена производња због хаварије у којој су три радника изгубила живот.

- Доворили смо се да се на неки начин укључи и Влада Српске, да бисмо имали информацију када ће Дубровник бити на мрежи, јер нам је то битно да бисмо регулисали наше акумулације и искористили воде које долазе, да спремно дочекамо љетњи период - навео је Вишковић.

Он је истакао да је разговарано и о другим важним енергетским објектима, као што су Бук бијела, Фоча и Паунци, изразивши наду да ће ове значајне инвестиције бити завршене током мандата ове Владе.

Директор ХЕ Дабар Жељко Зубац рекао је да је расписан међународни јавни позив за финансирање и изградњу свих преосталих објеката и пуштање у рад што прије.

- То подразумијева да тражимо компанију или групу компанија које ће обезбиједити новац по најповољнијим условима и електрану пустити у рад што прије - каже Зубац.

Епархија Захумско – херцеговачка и приморска је у сарадњи са Златарном Цеље, уз помоћ донатора, издала златник поводом значајног јубилеја, 800 година свог постојања. Ове године обиљежава се 800 година аутокефалности Српске православне цркве, а уједно и јубилеј установљења Епархије Хумске од стране првог Архиепископа жичког Светог Саве. Прије 800 година, 1219. године основана је епархија Хумска са сједиштем у Стону на полуострву Пељешац у манастиру Пресвете Богородице. Први епископ хумски био је Иларион.

Епархија је израдила два златника, већи и мањи. Већи је пречника 38 милиметара и тежине 34,55 грама, а мањи је пречника 27 милиметара и тежине 17,28 грама. Златници су израђени од најчистијег и најквалитетнијег злата.

Умјетничко рјешења златника урадио је парох дубровачки, отац Стеван Ковачевић. На предњој страни златника налази се Катедрални храм наше епархије и натпис: „800 ГОДИНА ЕПАРХИЈЕ ЗХиП 1219 – 2019“, а на другој страни је уже језгро Старог града Мостара са Саборном црквом у пламену и оштећеним Старим мостом са натписом: „ХРАМ ПРЕСВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У МОСТАРУ 1873 – 1992“.

Zlatnik

zlaznik 2

Златници су упаковани у оригиналну амбалажу Златарне Цеље са жигом златарне и жигом епархијског јубилеја. Сваки златник посједује цертификат и једну малу књижицу са текстом који слиједи.

 

ОСАМ ВИЈЕКОВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У бурној и знаковитој историји Српске православне цркве било је на десетине преломних тренутака и догађаја, успона и падова који су ту историју трајно обликовали и одредили. У том мноштву догађаја издваја се нарочито један преломни тренутак који представља сржну тачку и прекретницу у осмовјековном трајању наше цркве. Ријеч је, наравно, о гласовитој 1219. години када је Свети Сава, најзнаменитија личност не само у историји православног хришћанства на овим просторима, већ и у цјелокупној историји нашег народа, издејствовао код тадашњег васељенског патријарха самосталност цркве коју уздиже у ранг архиепископије. Од те 1219. и Савиног круцијалног чина траје континуирана борба и настојање да се ова најзначајнија тековина првог жичког архиепископа и истинског утемељивача Српске православне цркве одржи и опстане упркос честим историјским ударцима и искушењима који су неријетко угрожавали и доводили у питање њен даљи опстанак и трајање. Сви догађаји у историји нашег народа и цркве одређују се и самјеравају управо у односу на тај кључни 13. вијек и његову најзначајнију годину. Данас, осам вијекова послије, важност и значај Савиног чина, освијетљеног са замашне временске дистанце и сагледаног кроз призму збивања која су му претходила, баш као и оних којима он претходи, оцртава се у својој истинској пуноћи и несамјерљивом значењу.

Када је ријеч о збивањима која претходе и битно утиру пут мисији првог и најзначајнијег српског арихепископа и просвјетитеља, у првом реду треба се присјетити дјеловања једних од првих апостола Христове цркве – великог апостола Павла и његовог ученика апостола Тита, који на извјестан начин постављају темеље будућој Српској православној цркви оснивањем хришћанске цркве и првих хришћанских заједница на овим просторима. Да би досегла своју пуну самосталност, хришћанска црква требало је да прође кроз дуго раздобље од 13 турбулентних вијекова, који, између осталог, обухватају и дјеловање солунске браће, светих Ћирила и Методија, те уједињење српских области под владарском круном Немањића. Они пак догађаји који слиједе након 1219. године највише су осјенчени управо турским освајањем српских територија и укидањем Патријаршије (и њеним, додуше, кратковјеким поновним успостављањем), што ће довести до дисконтинуитета у историји наше цркве, која је, упркос вишевјековном процесу дезинтеграције, успјела у другој деценији 20. вијека, на темељу црквене зиданице коју је саградио најмлађи син Стефана Немање, повратити своју самосталност. Нови ударац, подједнако силан и снажан као и претходни које примала кроз своју дугу историју, Српска црква добија током и након завршетка Другог свјетског рата, који је једновремено означио и почетак петодеценијског раздобља њеног потискивања и крајње маргинализавије. Један нови рат и нови историјски потреси који су још једном из темеља продрмали српски народ почетком посљедње деценије 20. вијека – отворили су ново раздобље у историји цркве којим започиње период њеног унутрашњег обнављања и враћања достојанства и угледа који јој припадају. Посриједи је процес који, у извјесном смислу, траје и данас и из чијег окриља и самјеравамо осмовјековну историју наше цркве.

Оно на шта свакако ваља подсјетити на крају овог кратког осврта јесте и чињеница да Српска црква, од свог оснивања до данас, прати и дијели судбину народа којем припада а која је једно непрестано кретање између страдања и обнављања, смрти и васкрсења, успињања и посртања; судбину која нас укрепљује у спознаји о постојаности, чврстини и непорозности црквеног и националног темеља постављеног руком првог жичког архиепископа далеке 1219. године. Историја Српске цркве уједно је и историја наше херцеговачке епархије, а историја наше епархије јесте историја Саборне цркве Свете Тројице у Мостару – историја распињања и васкрсавања!

Херцеговачка епископија је кроз вијекове мијењала своје сједиште, од Стона, Тврдоша, Дужи па све до Мостара. Данас јој је сједиште у Мостару и Требињу. Мостар се и данас обнавља заједно са својом Саборном црквом. Стари мост, симбол Мостара, у свом полумиленијумском трајању преживио је многе владаре и ратове. Посљедњи рат, на самом крају другог миленијума, није преживио. Обновљен је и пуним сјајем је засјао на почетку 21. вијека. Мостару је враћен његов симбол.

Саборна црква, други симбол Мостара, запаљена је и до темеља разрушена годину прије рушења Старог моста. Њена обнова се приводи крају, а с њом се обнавља и наш народ и вишевјековно сједиште наше епископије.

Епископ Григорије

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520