Region

У Требињу је синоћ почела четвородневна манифестација Дани Светог Василија.

На отварању манифестације у Саборном храму Преображења Господњег наступио је Женски пјевнички хор "Света Анастасија Српска" из Требиња.

У аставку су игуман манастира Острог Сергије и јеромонах Роман говорили, између осталог, разговарали о свом искуству сусрета са Светим Василијем Острошким и Тврдошким.

Хоровођа Женског пјевничког хора "Света Анастасија Српска" Бранка Јанковић рекла је да је "Свети Василије био со мученичкој херцеговачкој земљи".

"Свети Василије је својом жртвом просветио народ који се његовим молитвама и даље се окрепљује, облагодаћује и живи", рекла је Јанковићева.

Dani Sv Vyasilija 5

За данас је, у Музеју Херцеговине, од 18:30 часова планирана промоција издања издавачких кућа "Видослов" и "Свевиђе“ Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. У порти Саборног храма Светог Преображења Господњег, од 20 часова, премијерно ће бити изведена опера Народног позоришта из Београда и новосадског Српског народног позоришта „Деспот Стефан“. За либрето ове опере, чији је аутор Зорица Кубуровић, рецензију је приредио блаженопочивши епископ Атанасије.

Испред Саборног храма, у суботу, 11. маја, у 11 часова, креће световасилијевска литија до манастира у Мркоњићима, у организацији Црквене општине Требиње и Града Требиња, који је обезбиједио превоз за повратак ходочасника.

У порти Саборног храма, истог дана, биће служена празнична вечерња служба, а од 20 часова, у позоришној сали Културног центра Требиње биће одржан концерт црквеног хора Свети Василије Тврдошки и Острошки, под управом мр Јоване Марић, а као гости, наступиће хор „Свети апостол и јеванђелиста Марко“ из Подгорице, под управом проф. Јелене Људмиле Радовић и оркестар Музичке школе Требиње.  

На празник Светог Василија Тврдошког и Острошког, у недјељу, 12. маја, у истоименом храму у Мркоњићима, родном мјесту светитеља, од 9 часова биће служена света архијерејска литургија. У порти храма, од 12 часова, биће уприличено проглашење побједника дјечијег књижевног конкурса „Стазама Светог Ваислија“, празнична приредба ученика Основне школе „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ и хуманитарни световасилијевски базар веза.  

Манифестација „Дани Светог Василија“ биће завршена концертом етно-групе „Калем“ у порти Саборног храма, од 20 часова. У случају лоших временских прилика, концерт ће бити одржан у Музеју Херцеговине.                                                                                                                      

Покровитељи манифестације су Епархија захумско-херцеговачка и приморска и Град Требиње.

Dani Sv Vasilija 7

Радио Требиње

 

 

Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио је на Васкрсни уторак свету литургију у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима који је данас прославио своју крсну славу.

На литургији у Пребиловцима владици су саслуживали свештеници херцеговачки.

20240507 094847

Владика Димитрије казао је да су Свети мученици који су у Пребиловцима, близу нама и Богу и да то видимо оком вјере.

“Бог никога и ништа не заборавља. Нити једну сузу људску. Ми оком вјере видимо да је само мртво оно што је дотакнуто гријехом и што је остало у гријеху, лажи, мржњи и злочину. Било шта од тога ће васкрснути, али васкрснути за суд, а за живот да би се васкрсло треба да буде из духа, љубави, свјетлости као Господ”, рекао је владика Димитрије додајући да тама нестаје онда када дође свјетлост.

“Када дође милост божија онда свака туга и немилост ишчезава. Зато ми као народ Божји, црква Божија и народ православни имамо перспективу док год се држимо Христа васкрслог и док нисмо на страни зла или направимо компромис па макар какве разлоге да имамо”, рекао је владика.

Додаје да се историја креће и пролази, да смо некада многобројнији, да некада страдамо, али док се држимо Бога да има наде за нас.

“Има свјетлости за нас и наде за нашу дјецу. Ми Срби морамо се држати добра и љубави Божије ако мислимо да имамо перспективу. Ово све пролази, хука и проблеми и разоноде. Ратови су само материјализација наших унутрашњих ратова и наше мржње за коју се нисмо постарали, презира и неотворености за Бога. Манифестација тога је рат. Док се не постарамо за наша срца Господ их неће населити”, поручио је владика.

Владика поручује да Господ чека и да никада наша срца неће отворити на силу.

“Бог је љубав и не жели на силу спасити већ оне који то хоће и желе. Како може бити љубав без слободне воље. Љубав је акт слободе и Бог куца на врата нашег срца, а ђаво је насиље и сила. Када је помисао која у срцу изазива немир, тјескобу или мрак пазите па чак имали и добре помисли. Боље је да много шта пропадне али да спасимо душу, “поручио је владика.

Он наглашава да је важно живјети хришћански живот и живјети са љубављу и у љубави према једни другима.

Слави у Пребиловцима присуствовао је велики број вјерника из цијеле Херцеговине међу којима и замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, као и прослављена српска одбојкашица и репрезентативка Србије Тијана Бошковић са породицом.

20240507 105356

Топ портал

Српска православна црква и њени вјерници широм свијета данас прослављају Васкрс, највећи хришћански празник који симболизује побједу живота над смрћу, јер је Исус Христ васкрсавши из гроба побиједио, дарујући свим људима вјечни живот.

Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих побиједио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на Земљи даровао вјечни живот.

Страдањем на крсту, када безгрешни Христос прима на себе гријехе цијелог људског рода, а потом и васкрсењем, када побјеђује смрт која је посљедица гријеха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник – спасилац свих људи.

Хришћанско вјеровање без Васкрса не би имало никаквог смисла. Васкрс је празник побједе живота над смрћу, добра над злом.

Васкрсење Христово у недјељу ће најавити црквена звона широм Републике Српске, а вјерујући народ упутиће се у храмове, гдје ће бити служене молитве, након којих ће се традиционално поздрављати “Христос васкрсе - ваистину васкрсе”.

Прославу Васкрса, којој је претходила припрема вишенедјељним постом, православни вјерници прво почињу у храмовима, окупљени у заједници на Светој литургији, чији врхунац представља причешћивање – сједињење са Богом.

Потом се прослава наставља у кругу породице, гдје посебну радост, нарочито дјеци, представља туцање шареним васкршњим јајима. Шарено јаје представља саму симболику Васкрса.

Јаје је симбол рађања живота, пиле прокљује љуску и излази, као што је Христос устао из мрачног гроба и узнио се на небо.

Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин затим пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу.

Потом се окупе се око васкршње трпезе и изговоре молитву Господњу “Оче наш”, те отпјевају васкршњи, побједоносни тропар “Христос васкрсе из мртвих и смрћу смрт побиједи…”.

На столу стоји украшена чинија са обојеним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настаје граја и весеље током такмичења чије је јаје најјаче. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остала традиционално спремљена јела. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, а затим се понуди осталим делицијама из богате трпезе.

Vaskrs 242

Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са “Христос васкрсе”, уз отпоздрав “Ваистину васкрсе”. Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару Српске православне цркве, најстарији је хришћански празник и празнује се још од првих времена хришћанства.

Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће пасти други покретни вјерски празници.

Исус Христос – месија који се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човјек – дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од гријеха, да би, потом, васкрсењем из мртвих побиједио смрт која је настала као посљедица гријеха.

Распет је на брду Голгота, на мјесту гдје је сахрањен први човјек – Адам.

Док су га разапињали, Христос је замолио Бога да опрости његовим мучитељима.

Света јеванђеља наводе да је у рано недјељно јутро Христов гроб обасјала јака свјетлост, од чије су јачине попадали стражари који су чували гроб, огромна камена плоча – која је била стављена на улаз у гроб – покренула се и Син Божији је васкрсао.

У то јутро жене мироноснице кренуле су према Христовом гробу и видјеле отворен и празан гроб, у коме је било само погребно платно.

Анђео Господњи питао их је: “Зашто тражите живога међу мртвима” и тада им се јавио васкрсли Христос.

Христос се јавио Богомајци и апостолима, који су га оплакивали у једној кући у Јерусалиму, ријечима: “Мир свима” и показао им ране настале приликом разапињања на крсту. На ово га је апостол Тома упитао “Јеси ли заиста то ти, рави /учитељу/”, на шта му је Исус пришао и дозволио да дотакне његове ране. Отуда израз “невјерни Тома”, који означава сумњичаву особу. Васкрсли Христос је у овом свијету провео још четрдесет дана, када се вазнио на Небеса и “сјео са десне стране Оца”.

На Првом васељенском сабору, одржаном у Никеји 325. године нове ере, Црква је установила да се Васкрс празнује у прву недјељу која долази иза пуног Мјесеца, а који се појављује послије прве равнодневице, с тим да то не може бити прије 4. априла, нити послије 8. маја.

Данас овакав канонизовани принцип одређивања датума Васкрса примјењују православне цркве, односно цркве које су остале на ортодоксној, правовјерној линији. Ради значаја овог празника, свака недјеља у току године је “мали Васкрс”.

Остали обичаји

У нашој народној традицији примјењују се још неки обичаји, те се сматра да сви укућани треба да добију нову одјећу или да се понове неким дијелом одјеће.

 Такође је обичај у неким крајевима да се на Васкрс укућани када устану најприје протрљају црвеним јајетом по лицу ради здравља, вјерујући да ће тако бити здрави и румени као јаје.

Некада су се најмлађи играли обојеним јајима на Васкрс. Добра забава, али још слађа побједа - то је било важно када је ријеч о најбитнијем такмичењу на Васкрс - куцању јајима. Некада су се мјесец пред Васкрс бирала јаја и гледало које је најтврђе. Вјеровало се да је најтврђе јаје проносак, прво јаје које кокошка снесе. Такво јаје дјеца објесе изнад ватре, окренувши врх на доле, да се све слије у врх и да се стврдне.

Васкршња литургија ове године служиће се у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару и то у поноћ, по први пут након њеног рушења 1992. године.

Старјешина Саборне цркве у Мостару, свештеник Душко Којић каже да се до сада у Саборној цркви, која још није обновљена, служило само на Тројчиндан, славу Саборне цркве.

”Симболично је служено на славу храма, али највећу симболику има служење на Васкрс, јер ова црква очекује васкрсење након страдања. Створили су се какви-такви услови да се могу одржати богослужења у Саборном храму и управо на највећи и најрадоснији хришћански празник Васкрс опред‌јелили смо се да са нашим вјерним народом будемо на мјесту страдања и мјесту васкрсења, а то је Саборни храм Свете Тројице”, каже Којић.

Он истиче да ће се цијелу велику седмицу служити у Саборном храму, у сриједу света тајна јелоосвећења у 18 часова, на Велики четвртак ујутро света литургија у 9 часова, вечерња служба и читање 12 јеванђеља у 18 часова, на Велики петак у 18 часова вечерња служба и изношење плаштанице, Велика субота ујутро у 9 часова света литургија и у субота вече у 23 часа пасхално јутрење, а у поноћ васкршња литургија.

VASKRS PLAKAT

У понедјељак на Ђурђевдан у Саборној цркви ће се такође служити света литургија у 9 часова.

Којић је позвао вјернике да у што већем броју присуствују литургијама ”Позив вјерницима да својим присуством још једном дамо потврду колико је нашем народу потребан овај Саборни храм и колика је потреба за његоовм обновом”, наглашава свештеник Којић.

Он вјернике подсјећа и на важне поруке који са собом носи највећи хришћански празник.

”Послије страдања и свих искушења која нас сусрећу неминовно долази васкрсење као круна нашег живота и то је празник који увијек враћа наду и улијева сигурност и који потврђује да у нашем животу једино за шта треба искрено да се боримо је мир и да позивамо и молимо се Богу, како за Васкрс тако и на друхим богослужењима, за мир у свијету и за нови живот и наду у љубави са Христом васкрслим Господом нашим”, наводи Којић.

Он наводи да ће ускоро поново почети радови на обнови Саборне цркве, прво на ограђивању, а потом и на самом храму и то чим буде завршена сва пројектна документација која је потребна за наставак радова.

Током цијеле Велике седмице, те три дана Васкрса служиће се и у Саборном храму и у другим православним храмовима на подручју Мостара, те Манастиру Житомислић, као и у храмовима у Коњицу и Чапљини и Пребиловцима.

У уторак, 30. априла света литургија пређеосвећених дарова служиће се са почетком у 18 часова у Манастиру Житомислић. Вечерње богослужење са почетком у 19 часова у храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару.

На Велику сриједу, 1. маја, света литургија пређеосвећених дарова служиће се са почетком у 18 часова у Манастиру Житомислић, а света тајна јелеосвећења са почетком у 18 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару.

На Велики четвртак, 2. маја света литургија са почетком у 9 часова служиће се почетком у 9 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару и у Манастиру Житомислић.

Читање дванаест Јеванђеља са почетком у 18 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару и у манастиру Житомислић.

На Велики петак, 3. маја, у Манастиру Житомислић биће служени царски часови са почетком у 8 часова.

Вечерње са изношењем плаштанице са почетком у 15 часова у манастиру Житомислић, у 17часова у храму Светог Василија Острошког у Благају, 18 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару, 19 часова у храму Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу, 18 часова у храму Светог Василија Великог у Коњицу

Истог дана – Статије – Погребење Христово са почетком од 18 часова биће служено у манастиру Житомислић.

На Велику суботу, 4. маја света литургија са почетком у 9 часова у Саборном храму Свете Тројице у Мостару и у манастиру Житомислић.

На Васкрс света литургија са почетком у поноћ служиће се у Саборном храму Свете Тројице у Мостару, у Манастиру Житомислићу и у храму Светог Василија Острошког у Благају.

У 6 часова света литургија служиће се у храму Вазнесења Господњег у Бијелом Пољу и у храму Светог Василија Великог у Коњицу.

Служба поновљене Пасхе са почетком у 9 часова, у манастиру Житомислићу.

На Васкршњи понедјељак света литургија са почетком у 9 часова је у Саборном храму Свете Тројице у Мостару и у манастиру Житомислић.

На Васкршњи уторак, 7. маја света архијерејска литургија биће служена у 9 часова у храму Васкрсења Христовог у Пребиловцима.

ТОП ПОРТАЛ

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: radionevesinje@hotmail.com

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520