Region
Београдски Калемегдан, та свјетовна и духовна тврђава српске културе, ускоро би могао постати богатији за још једно знамење достојно своје историје. На иницијативу завичајних херцеговачких удружења и истакнутих имена српске науке и умјетности, покренут је званични поступак за постављање спомен-бисте академику Рајку Петрову Ногу у Алеји пјесника.
Слободна Херцеговина доноси детаље са историјског састанка, који није био обичан протоколарни скуп, већ дубоко емотивно свједочанство о пријатељству, умјетничком завјету и нераскидивој вези Херцеговине са својом престоницом. Преносимо вам причу о бронзаном лику пјесника који је ћирилицу чувао као своју једину отаџбину.
У четвртак, 19. марта 2026. године, просторије Удружења Требињаца „Јован Дучић” у Београду биле су мјесто историјског сабрања на којем је покренута племенита иницијатива: да се великом српском пјеснику, есејисти и академику Рајку Петрову Ногу (1945–2022) подигне спомен-биста на београдском Калемегдану.
Борислав Кркелић, Слободан Бобан Драшковић, Жарко Ј. Ратковић. Милован Р. Пецељ, Зоран Јањић, Благоје Ребић, Аветислав Боћиж, Јован Делић (стоје). Спасоје Ђого, Миливоје Мишо Рушић и Вељко Брборић (Фото: Трифко Ћоровић)
Скуп, одржан на позив академика Милована Р. Пецеља, окупио је предсједнике херцеговачких удружења са сједиштем у Београду и истакнута имена српске културе, чиме је потврђен изузетан значај овог подухвата за националну културну меморију.
Састав као залог стручности и привржености
Чињеница да су „сви позвани били ту” није била плод случајности, већ одраз дубоке оданости пјеснику који је својим поријеклом из Калиновика и духом нераскидиво везао Херцеговину са Београдом. Академску и емотивну тежину овом сусрету дали су људи који су са Ногом дијелили деценије стваралаштва и пријатељства.
Академик Јован Делић, који се у књижевним круговима сматра најбољим познаваоцем Ноговог дјела, својим присуством, свједочењем и анализом потврдио је умјетничку вриједност иницијативе.
Посебну димензију сабрању дао је академик Светислав Божић, угледни композитор и аутор музике настале на стихове антологијске Ногове пјесме „Нек пада снијег Господе”. Управо је том композицијом отпочела не само њихова сарадња, већ и вишедеценијско пријатељство.
Стручну тежину скупу пружио је и проф. др Вељко Брборић, донедавно шеф Катедре за српски језик на Филолошком факултету у Београду.
Домаћин скупа, Жарко Ј. Ратковић, предсједник Удружења Требињаца, већ је раније дјелима показао приврженост свом пријатељу и пјеснику, иницирајући постављање Ноговог портрета у галерији знаменитих личности култног београдског ресторана "Стара Херцеговина", мјеста које је пјесник често посјећивао.
Судбински завјет и свједочанство академика Пецеља
Академик Милован П. Пецељ који је у овој причи и иницијатор и кључни свједок подсјетио је на готово мистичну хронологију настанка саме бисте. У марту 2021. године, знаменита вајарка Дринка Радовановић поклонила је свој рад, бисту у бронзи тешку 70 килограма, лично Рајку Петрову Ногу.
Академик Пецељ је тада, у друштву Јована Делића, ово ремек-дјело пренио у пјесников стан. Судбина је хтјела да већ наредне године, у јулу 2022., премине Дринка Радовановић, а само неколико мјесеци касније, у новембру у вјечност се преселио и велики Рајко. Постављање ове бисте данас се доживљава као испуњење њиховог посљедњег заједничког земаљског завјета.
План реализације и јединство удружења
Током састанка вођена је конструктивна полемика о сваком детаљу пројекта. Закључено је да се мора истрајати у прибављању свих дозвола уз ангажовање архитекте, како би се споменик достојно уклопио у амбијент Калемегдана. Први корак је учињен – формалан приједлог биће достављен Комисији за именовање улица и тргова и споменика културе, уз инсистирање да биста буде постављена у Алеји пјесника, поред његовог пријатеља Стевана Раичковића.
Након расправе, потписана је формална молба, а своје потписе ставили су Жарко Ј. Ратковић (Удружење Требињаца „Јован Дучић”), Благоје Ребић (Удружење Мостараца), пуковник Спасоје Ђого (Удружење Калиновчана), Слободан Бобан Драшковић (Клуб Гачана), пуковник Зоран Јањић (Удружење Невесињаца), Борислав Кркелић (Удружење Билећана) и академик Милован Р. Пецељ (Удружење Љубињаца), уз подршку Миливоја Миша Рупића, секретара Удружења Требињаца и Трифка Б. Ћоровића, оснивача портала „Слободна Херцеговина”. Комплексну пратећу документацију и текст припремила је проф. др Милица Пецељ, док скупу, иако из оправданих разлога спријечени, пуну подршку дају Ногов љекар др Стеван Сикимић и велики пјесник Гојко Ђого.
Порука са овог историјског скупа је јасна – Рајко Петров Ного заслужује своје вјечно мјесто на Калемегдану, тамо гдје се сусрећу историја и књижевност српског народа.
Извор: Слободна Херцеговина
Текст и фото: Трифко Ћоровић
У Републици Српској неће доћи до поскупљења регистрације возила, јер Министарство саобраћаја и веза није дало сагласност на измјену уредбе о износу накнаде за регистрацију моторних и прикључних возила коју је предложило Јавно предузеће "Путеви Српске".
- Ова уредба није усвојена, нити је у даљој процедури разматрања. Дакле, неће доћи до поскупљења регистрације возила - речено је у ресорном министарству.
СРНА
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске расписује Јавни позив (https://trebinje.rs.ba/wp-content/uploads/2026/03/Javni-poziv-borci.pdf) за подношење захтева ради упућивања 750 ратних војних инвалида, чланова породица погинулих бораца Одбрамбено‑отаџбинског рата и жртава ратне тортуре Републике Српске у бањско‑климатске здравствене установе у 2026. години.
„Ушли смо у завршну фазу реализације ХЕ `Дабар` и ХЕ `Бистрица`, највећи и најсложенији радови на овим пројектима су завршени. Наш кључни циљ јесте да ХЕ `Дабар` буде на мрежи у другој половини, најкасније на крају наредне године, како бисмо тиме осигурали нову енергију и нове приходе за ЕРС, а Републици Српској - дугорочну енегетску независност и безбједност“, изјавио је данас у Требињу министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић, након састанка са руководством ХЕ „Дабар“ и менаџментом ЕРС, на челу са директором Луком Петровићем.
На састанку је договорено да ХЕТ од Владе РС затражи гаранције за недостајућа средства од 50 милиона КМ, у циљу финансирања екпропријације дијела Невесињског поља.
Министар Ђокић је навео да су кинески партнери у овом пројекту спремни, да, у случају да ЕРС заврши свој дио обавеза, изградњу ХЕ „Дабар“ заврше до јесени 2027. године.
„Важан нам је сваки мјесец прије уговореног рока, да ХЕ `Дабар` пустимо у рад. Значајан дио опреме за ХЕ `Дабар` је већ испоручен, слиједи завршетак грађевинских радова на објектима, гдје се, уз носиоца пројекта, кинески компанију `Гезуба`, ослањамо и на наше домаће фирме `Интеграл инжењеринг` и `Елнос`. Договорено је да ХЕТ од Владе РС затражи гаранције за недостајућа средства за експропријацију дијела Невесињског поља, као и да кључни фактори у овом пројекту, сваких 15 дана, достављају извјештаје о реализацији ресорном министарству и Влади РС, како би се дефинисале наше даље обавезе“, рекао је Ђокић.
Данило Илић, директор ХЕ „Дабар“ истакао је да је ово кључна година за овај хидроенергетски објекат.
„Сви се морамо максимално ангажовати како би се изградња ХЕ `Дабар` завршила у пуној планираној динамици. До сада смо завршили земљане радове, треба да кренемо са изградњом канала и далековода, стиже нам машинска опрема, цјевовод је пристигао у луку Плоче, пристиже и хидромашинска опрема на градилиште, дио опреме се чува на ХЕ `Требиње 1“, појашњава он.
Лука Петровић, генерални директор ЕРС је истакао да РС треба да буде поносна што је успјела да реализује овако значајан објекат, инсталисане снаге 160 мегавата.
„Хвала Влади РС и министрима који су омогућили да се овај пројекат покрене, реализује и заврши у наредној години. Овај пројекат ће донијети додатне бенефите за ХЕ `Дабар`, локалне заједнице – Невесиње, Берковиће, Билећу и ХЕТ, као и додатне приходе за ЕРС. Добићемо значајно веће количине струје по нижим цијенама од тржишних, и могућност да РС остварује ниске рачуне за струју и у будућим годинама, то је најјефтнија енергија коју можемо да направимо“, рекао је он.
Генерални директор ЕРС је навео да се предаја доводног тунела за ХЕ „Дабар“, чији је извођач радова „Интеграл инжењеринг“, очекује 1. септембра ове године.
„Други уговор, гдје је извођач кинеска компанија `Гезуба`, а подизвођачи `Интеграл инжењеринг` и `Елнос`, убухвата остале радове на девет градилишта. Експропријација имовине и исељевање 25 домаћинстава из дијела Невесињског поља коштаће око 50 милиона КМ и ХЕТ, као `мајка` пројекта, треба покренути иницијативу за добијање гаранције Владе РС за недостајућа средства“, рекао је Петровић.
У ХЕ “Дабар”, највећи објекат те врсте који се гради у региону посљедњих деценија, уложена су 664 милиона КМ.
Радио Требиње