SJ TheDaily - шаблон joomla Форекс

Region

Градња вјетропарка “Трусина” код Невесиња коначно би могла почети у наредних неколико мјесеци, након вишегодишњег одгађања и законских перипетија које су пратиле овај пројекат.

Према ријечима директора предузећа “Еол први” Златка Манџуке, које заједно са лондонском компанијом “Кермас” и општином Невесиње учествује у реализацији градње овог вјетропарка на планини Трусина код Невесиња, ушли су у фазу када више није спорна реализација овог пројекта вриједног 140 милиона марака.

- Очекујем да у наредних десетак дана добијемо и дозволу за изградњу, чиме бисмо коначно кренули са првим радовима. Први киловати струје требало би да “потеку” крајем 2019. године - истакао је Манџука додајући како ће са данском компанијом “Вестас” сутра у згради Владе РС свечано бити потписан уговор о куповини и одржавању опреме за вјетропарк.

Почетак грађевинских радова за вјетропарк на планини Трусини посљедњи пут је најављиван 2016. године, када је истакнуто да би се то требало догодити у марту, а да би енергетско постројење требало да буде пуштено у рад већ до краја 2017. године. Инвеститори су тада објелоданили да су потписали уговор за изградњу вјетропарка по систему “кључ у руке” са специјализованом грчком фирмом “Пренекон”, која ће као подизвођаче ангажовати домаћа предузећа, а једно од главних у пројекту требало би да буде бањалучки “Елнос”. Тада је истакнуто да су у завршној фази преговора са данским произвођачем вјетротурбина “Вестасом” у вези са потписивањем уговора о куповини опреме вриједне око 90 милиона марака. И прије тога је неколико пута пролонгирана реализација овог пројекта, који је наишао на неколико препрека, због чега су рокови објективно морали бити помјерани.

У градњи вјетропарка “Трусина” са 87 одсто средстава учествује компанија “Кермас”, “Еол први” са 10, а општина Невесиње са три одсто. Власник “Кермаса” је познати хрватски биснисмен Данко Кончар, који живи и ради у Лондону, а поријеклом је са наших простора.

Сбербанка Бањалука је на челу банкарског конзорцијума који ће финансирати више од двије трећине вриједности инвестиције, док су остатак новца обезбиједили инвеститори.

Извор струје за 40.000 домаћинстава

Идејним пројектом планирана је градња 15 вјетротурбина укупне инсталисане снаге 49,5 мегавата. Пројектована годишња производња би требало да износи око 160 гигават-часова електричне енергије, што вјетропарку даје капацитет да снабдијева око 40.000 домаћинстава или град са око 160.000 становника.

Влада РС је фирми “Еол први” у октобру 2012. године дала концесију на 30 година.

ГЛАС СРПСКЕ

Доделом награда најбољим књижевним ствараоцима, наступом песника и концертом Симфонисјког оркестра и хора РТС-а, под вођством маестра Бојана Суђића, у Грачаници је синоћ, традиционално уочи Видовдана, одржано „Видовданско песничко бденије 2018.“ Манифестација је уместо у манастирској порти, због лошег времена, одржана у великој сали Дома културе.

Овогодишњи жири „Видовданског песничког бденија“, који је радио у саставу: песникиња Злата Коцић, проф. др Слободан Владушић и књижевни критичар Жарко Миленковић одлучио је да четврта награда „Перо деспота Стефана Лазревића“ припадне Оливери Недељковић, песникињи из Чачка због, како се у образложењу наводи, поезије која трага за „апсолутном чистотом, појединачног и општег“. Песникињи је испред организатора награду уручио члан жирија Жарко Миленковић.

Књижевници из Београда Весни Капор „Кондир косовке девојке“ уручила је Катарина Стајић, која је претходне вечери изабрана за најлепшу косовку девојку. У образложњеу жирија, поводом ове награде, наглашено је да су романи и приповетке Весне Капор „интимне теме и одјеци колективне историјске судбине“.

Добитник „Грачаничке повеље“ ове године је песник из Београда Братислав Р. Милановић, коме је награду уручио професор Драгомир Костић. Жири је закључио да је Милановић саживљен с митском сликом, коју уграђује у ткиво своје песме, ослоњен на наслеђе европске књижевности.

Прва и најпрестижнија награда „Видовданског песничког бденија“, Злати крст Кнеза Лазара припала је књижевном ствараоцу, Ивану Негришорцу, редовном професору Универзитета у Новом Саду и председнику Матице српске. Негришорац пише поезију, прозу, драмске текстове и критике, био је уредник Летописа Матице српске и добитник је бројних награда. Проф. др Слободан Владушић уручио је вредно признање награђеном књижевнику.

Захваливиши се на вредном признању Негришорац је у својој беседи подсетио на тешке историјске тренутке у које је Србија запала после победе на Плочнику и пораза на Косову Пољу. Он је указао на њихову сличност са политичком ситуацијом у којој се наша земља нашла данас.

„Као и читав народ тако и свако од нас данас бије неку своју косовску битку, а у њој се јасно показује ко смо и кави смо, јесмо ли достојни великих задатака, јесмо ли спремни на највеће жртве, јесмо ли способни да се упркос земаљском поразу уздигнемо до висина духовне победе“, рекао је Негришорац.

Додајући да Косово и Метохију чувамо миром и радом, памећу, срцем и боготражитељством, Негришорац је нагласио:

„Чувајући Косово и Метохију чувајмо просторе наде и чекајмо тренутке великих преокрета, доћи ће и они сасвим сигурно“, рекао је првонаграђени књижевник.

Негришорац је такође подсето и на речи Деспота Стефана Лазаревића записане на мраморном стубу, које су сваког путника који спрском земљом хода, упутиле чија је то земља и каква се ту велика битка водила.

„Подигнимо овде на Косову мраморни стуб сећања који чини да знамо ко смо и шта смо, а самим тим и да знамо и шта нам ваља чинити у тешким и мучни часовима данима и годинама. Подигнимо у себи мраморни стуб сећања, бранећи сопствено право на опсанак на овом, за нас светом простору. Подигнимо себе као мраморним стуб сећања, који ће сваког ко дође на Косово подсетити на догађаје који су се овде збили и не смеју бити заборављени“, закључио је на крају своје беседе професор Негришорац.

Новчани део награде, првонаграђени књижевни стваралац, проф. Негришорац је поклонио најбољој студенткињи мастер студија српске књижевности и језика, Маријани Стојковић и Ђорђу Чукарићу, најбољем ученику завршног разреда Богословије у Призрену.

После поделе награда на позорници су се, читајучи своју поезију, смењивали мнобројни песници. Највеће и најдуже апалузе публике ипак је побрао маестро Бојан Суђић, који је са Симфонијским оркестром и Хором РТС-а извео музички програм „Србија у центру музичког и европског путавања“.

Маестро и врхунски професионалци повели су нас на музичко путавње, уз европске оркестарске минијатуре, преко делова из опере Кармен, незаобилазног Јоханеса Брамса и незаборавног Чајковског. Уживали смо уз делове Охридске легенде, уздизсали уз традиционалну Бојарку и песме из Србије и о Србији, поносили се уз тактове Марша на Дрини.

Осим локалних представника власти и председника општине Грачаница Срђана Поповића, концерту и „Песничком бденију“ присуствовали су и владика рашко – призренски Теодосије у пратњи архимадрита Илариона.

Манифестацију „Видовданско песничко бденије 2018.“ подржали су Министарство за култруру Владе Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију, Скупштина Града Приштина, Општина Грачаниа и Дом културе Грачаница.

 

gracanicaonline.info

Хидроелектране на Требишњици и Хидроелектрана Дабар расписале су међународни јавни позив за финансирање и изградњу ХЕ Дабар по систему “кључ у руке“, вриједан око 400 милиона марака, потврдио је за Топ Портал извршни директор ХЕТ-а за производњу и техничке послове Илија Таминџија.

Таминџија каже да позив за изградњу хидроелектране инсталисане снаге 160 МЊ подразумијева изградњу бране Пошћење са насипима и акумулационим базеном, водостан и цјевовод под притиском, те машинску зграду са пратећим објектима и опремом, затим далековод 2×220 кВ за прикључење ХЕ Дабар, одводни канал кроз Дабарско поље, те проширење тунела Дабарско поље- Фатничко поље.

Он додаје да услове из позива могу испунити само велике свјетске компаније. “До сада су биле заинтересоване три кинеске и једна европска компанија“, каже Таминџија.

he dabar buduci izgled 2

ХЕ Дабар је у претходном периоду завршила припремне радове, међу којима изградњу приступних путева до будућих објеката, изградњу далековода за напајање градилишта електричном енергијом и система за водоснабдијевање. Урађен је и главни пројекат за све објекте, студија изводљивости и економске оправданости, а у завршној фази је процес експропријације земљишта за добијање грађевинских дозвола. Такође су у току радови на изградњи доводног тунела за ХЕ Дабар која посједује и еколошку дозволу за изградњу свих објеката.

Рок за изражавање интереса је 20. јул, а рок за завршетак радова је четири године. Након тога ХЕ Дабар би био 100-постотни власник изграђене хидроелектране, а кредит за урађене радове би отплаћивао 15 година.

ХЕ Дабар је најважнији енергетски објекат у систему “Горњи хоризонти“.

Изградња ХЕ “Дабар“ коштаће готово 400 милиона марака, а радови на овом пројекту почели су 1. септембра 2016. године. Република Српска, односно Хидроелектране на Требишњици  већ су уложили значајна финансијска средства за реализацију пројекта ХЕ “Дабар“. Цијели пројект “Горњи хоризонти“, који је међу највећим инвестиционим пројектима у регону, коштаће више од милијарду марака.

Таминжија наглашава да су “Горњи хоризонти“ пројекат који треба оживјети и препородити источну Херцеговину, али имати позитивне ефекте на цијелу регију.

Завршетком ХЕ “Дабар“ биланс производње ХЕТ-а ће се повећати близу 50 посто, а завршетком изградње цијелог пројекта “Горњи хоризонти“ хидросистем Требишњица ће бити један од квалитативно најјачих хидроенергетских система у овом дијелу Европе.

Уз количине струје и новац који ће источнохерцеговачке општине добивати за накнаде за потопљено земљиште и водни допринос, “Горњи хоризонти’ донијеће и на стотине радних мјеста у Херцеговини.

ТОП ПОРТАЛ

 На састанку Центра за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине, који је одржан у Требињу, одлука Владе РС о примјени права на личну инвалиднину оцијењена је као велики помак у области социјалне заштите.

Бранимир Таминџија, предсједник центра за координацију и подршку инвалидним лицима источне Херцеговине, која окупља 13 организација и 2.500 особа са инвалидитетом, похвалио је ову одлуку Владе, јер је ово први пут у историји РС да се доноси одлука о праву на личну инвалиднину, која ће од 1. јула бити у примјени.

„Право на личну инвалиднину представља круну досадашњег залагања да буде обезбијеђен минимум социјалне сигурности и први корак гдје се обезбјеђују конкретна средства за конкретну помоћ крајњим корисницима, лицима са инвалидитетом са најтежим степеном инвалидности, која до сада то право нису имала“, рекао је Таминџија.

Он је прецизирао да овом одлуком нису обухваћени параплегичали, обољели од мултипласклерозе и дистрофичари.

Према његовим ријечима одлучено је да се упути захтјев Влади РС да се формира јединствена комисија за процјену инвалидитета.

 

JU Centar za informisanje i kulturu
Radio Nevesinje

Kontakt info

Nemanjića b.b.,88280 Nevesinje
Republika Srpska

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Matični broj: 01805053
Rj.suda: RU-1-264-00
ID broj : 4401396050004
PDV broj: 401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520

Main Menu