SJ TheDaily - шаблон joomla Форекс

Region

Ко­ор­ди­на­ци­о­ни од­бор хер­це­го­вач­ких удру­же­ња у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји се обра­тио свим над­ле­жним ин­сти­ту­ци­ја­ма у Ср­би­ји и Ре­пу­бли­ци Срп­ској, са же­љом да под­стак­не из­град­њу де­сне ва­ри­јан­те Ко­ри­до­ра 11 (ауто-пут Е-761) По­же­га–Ви­ше­град–Чај­ни­че–Фо­ча–Тре­би­ње, са кра­ком Фо­ча–Са­ра­је­во. Од­бор апе­лу­је на Вла­ду Ре­пу­бли­ке Срп­ске и ње­но Ми­ни­стар­ство са­о­бра­ћа­ја и ве­за да што пре у свом про­стор­ном пла­ну усво­је ову ва­жну тра­су и ти­ме ком­пле­ти­ра­ју ма­пу са­о­бра­ћај­ни­ца. Grad Trebinje avas

Још пре два­де­сет го­ди­на, Вла­де Са­ве­зне Ре­пу­бли­ке Ју­го­сла­ви­је и Вла­да Ре­пу­бли­ке Срп­ске су уго­во­ри­ле из­ра­ду ге­не­рал­ног про­јек­та ауто-пу­та на ре­ла­ци­ји Ви­ше­град–Чај­ни­че–Фо­ча–Тре­би­ње а Са­о­бра­ћај­ни ин­сти­тут ЦИП је из­ра­дио фи­нал­ни про­је­кат. Овај ауто-пут би про­ла­зио кроз те­ре­не и под­руч­ја ко­ји су др­жав­на имо­ви­на, што је од из­у­зет­ног зна­ча­ја у по­гле­ду екс­про­при­ја­ци­је, а њи­ме би би­ла по­ве­за­на сва ва­жна ме­ста у Ис­точ­ној Хер­це­го­ви­ни (Ви­ше­град, Чај­ни­че, Фо­ча, Гац­ко, Би­ле­ћа, Тре­би­ње).

Пред­ло­же­на тра­са би во­ди­ла кроз пре­де­ле бо­га­те при­род­ним ре­сур­си­ма, по­себ­но хи­дро­е­нер­гет­ским и руд­ним, а на­сла­ња­ла би се на слив­но под­руч­је ре­ка: Дри­не, Ће­хо­ти­не, Пи­ве, Та­ре, Су­тје­ске и Тре­би­шњи­це и про­ла­зи­ла би кроз ту­ри­стич­ки атрак­тив­не де­сти­на­ци­је: Ка­мен­град, На­ци­о­нал­ни парк Тјен­ти­ште, Га­тач­ко по­ље и по­ред два је­зе­ра – Кли­ње и Би­лећ­ког. 

На мар­шру­ти овог пу­та се на­ла­зе сред­њо­ве­ков­ни ма­на­сти­ри: До­брун, Ус­пе­ње Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це Чај­нич­ке, Све­тог Пе­тра Зи­мо­њи­ћа, До­бри­ће­во, Твр­дош, Ду­жи, За­ва­ла, Ма­на­стир Пе­тра и Па­вла и Хер­це­го­вач­ка Гра­ча­ни­ца. У не­по­сред­ној бли­зи­ни су и ма­на­сти­ри: Жи­то­ми­слић, Острог, Пи­ва и Ко­си­је­ре­во, Бо­го­сло­ви­ја у Фо­чи и са­бор­ни хра­мо­ви Све­те тро­ји­це у Мо­ста­ру и Хри­сто­вог вас­кр­се­ња у Пре­би­лов­ци­ма. 

Ауто-пут би ди­рект­но про­ла­зио кроз пи­то­му и бо­га­ту жу­пу Љу­бо­мир, по­стој­би­ну ди­на­сти­је Не­ма­њи­ћа, ода­кле је по­те­кло Ми­ро­сла­вље­во је­ван­ђе­ље. 

Из­град­њом на­ве­де­ног ауто-пу­та, вра­ти­ла би се у жи­вот јед­на одав­но за­по­ста­вље­на по­кра­ји­на – Ста­ра Хер­це­го­ви­на, по­стој­би­на срп­ског је­зи­ка и на­ци­о­нал­не све­сти, де­до­ви­на Све­тог Са­ве и род­но ме­сто Све­тог Ва­си­ли­ја. Овом са­о­бра­ћај­ни­цом, Ср­би­ја би до­би­ла нај­кра­ћу и нај­бр­жу ве­зу Бе­о­гра­да и Ја­дран­ског мо­ра.

ПОЛИТИКА: Све­то­зар Цр­но­го­рац, пот­пред­сед­ник Ко­ор­ди­на­ци­о­ног од­бо­ра хер­це­го­вач­ких удру­же­ња 

Нацртом буџета Града Мостара за 2018. годину није предвиђена ниједна КМ за српске пројекте у овом граду, указали су из Координације српских организација у Мостару на данашњој јавној расправи о буџету.

Координација српских организација у Мостару кандидовала је седам пројеката у вези са насељима у којима живе српски повратници и пројекте српског народа у Мостару.

Представници Координације навели су да ће ове пројекте доставити у писаном облику, те затражили током јавне расправе од градоначелника Мостара Љубе Бешлића да их уврсти у буџет.

У буџету града за 2018. годину није предвиђена ниједна КМ ни за обнову Саборне цркве у Мостару, која је једини велики необновљени црквени објекат у БиХ.

Из Црквене општине Мостар навели су да грађевински радови на Саборној цркви износе око осам милиона КМ и да су тренутни мјесечни трошкови обнове око 130.000 КМ.

Они су истакли да се ове године на Цркви радило захваљујући помоћи Владе Србије, предсједника Републике Српске и Владе Федерације БиХ.

„Завршетак грађевинских радова на храму планирамо за 2019. годину, уколико будемо имали довољно финансијских средстава, а још једном напомињемо да 2019. прослављамо велики јубилеј, односно 800 година од оснивања Епархије захумско-херцеговачке и приморске. Планирамо да тај значајан датум обиљежимо у обновљеној Саборној цркви у Мостару“, рекао је на јавној расправи секретар Црквене општине Мостар Борис Антељ.

Потпредсједник Кооординације српских организација у Мостару Радислав Тубић, који је и члан СНСД-а, рекао је да се у том граду врло лако може препознати свако српско насеље.

„У Жељуши српске породице двадесет година немају воду. Ако Град Мостар буде помагао овом динамиком, воде неће имати ни њихови унуци“, рекао је Тубић.

Потпредсједник Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ Мостар Сања Бјелица Шаговновић затражила је да се у буџет Града Мостара уврсти помоћ за „Шантићеве вечери поезије“, јер је ријеч о најзначајнијој манифестацији српског народа у Мостару, али значајној и за град.

Она је напоменула да се у буџету није нашао ниједан српски пројекат, наводећи да српска удружења и организације, узимајући у обзир велике проблеме у граду, траже да се уважи бар минимум њихових потреба.

Градоначелник Мостара Љубо Бешлић потврдио је да се у нацрту буџета нису нашли српски пројекти, те навео да ће у складу са могућностима настојати да неки од њих буду уврштени у буџет за 2018. годину.

„Сигуран сам да стање неће остати такво да ниједан српски пројекат не буде у буџету. Мостар је једини мултиетнички град у БиХ и желимо да тако остане и желимо подржати сваку популацију у граду“, навео је Бешлић.

Нацрт буџета предвиђен је у износу од 46 милона КМ и за седам милиона КМ је мањи од овогодишњег, јер за 2018. нису обећани никакви грантови.

Будући да већ осам година у Мостару не постоји Градско вијеће јер нису одржани избори у овом граду, буџет Мостара је претходних година на приједлог градоначелника и начелника Ођељења за финансије усвајао Парламент Федерације БиХ, а тако је предвиђено и ове године.

СРНА

Народни посланици од Требиња до Зворника, без обзира да ли су власт или опозиција, противе се иницијативци да њихове изборне јединице остану без неколико посланика у корист бањалучке регије.

О усклађивању броја мандата по изборним јединицама у Републици Српској прича се након састанка руководства Народне скупштине са члановима Централне изборне комисије БиХ. Како је саопштено, изборне јединице седам, осам и девет добиле су по један мандат више за НС РС на уштрб бањалучке, јер им је смањен број гласача. Спорне изборне јединице покривају Бирач (седам посланика), Сарајевско – романијску регију (четири посланика) и Херцеговину са седам. Такође, број гласача којим располаже ЦИК БиХ показује да би овај део РС требало да има два уместо три посланика за ПС БиХ.

Без обзира што је ова идеја још на дугом штапу, јер је потребно мењати Изборни закон РС, најкасније до маја када ће да буду расписани избори, посланици које је „ЕуроБлиц“ контактирао - негодују.

-Нема основа за то. Било је сличних предлога и прошли пут, у време када је председник НС РС био Игор Радојичић, али је СНСД био јединствен да се не дира изборна јединица из које сам ја. То је било време подела јединица са седам на девет. Немам још тачну информацију и шта се конкретно предлаже, али верујем да то нема смисла и не верујем да ће СНСД то подржати – каже за „ЕуроБлиц“ посланик СНСД из Невесиња Илија Таминџија. Није сигуран да би смањење броја посланичких мандата са истока РС и Херцеговине могло директно да утиче на коначан изборни резултат странака, али каже да су се до сада водили осетљивошћу према малим, слабо насељеним срединама.

-Зато се остало на овом броју из изборне једнице девет која је, чињеница, по гласачком телу мала, али је далеко од централе и разуђена је и јако је битно да има што више представника – сматра Таминџија.

Посланица СДС у НСРС Сњежана Божић не верује да овај крај има посланика гратис.

-Ако то већ дође до Народне скупштине, треба да се тачно израчуна и види да ли збиља има више тај један мандат. Али, мислим да о томе не треба уопште разговарати на овакав начин путем медија, већ о томе треба причати у ужем кругу, пре него што се отвори расправа у НС РС – каже Божићева.

Због чега отпор? Стручњак за изборну тематику Вехид Шехић каже да се и на овај начин може утицати на изборни резултат и да углавном странке на власти изборне јединице креирају према себи, а не према грађанима. Шехић упозорава да ја законска обавеза парламената да сваке четири године ураде анализу по изборним јединицама и осигурају да сваки глас гласача вреди исто на изборима.

-Примера ради, нелогично је да по три посланика бирају и јединица са 100.000 и оја са 200.000 гласача. Подсетићу да је Уставни суд БиХ поништио изборне одредбе за Мостар управо због тога јер је утврдио да је некоме за одборнички мандат требало 200, а некоме 2.000 гласова – каже Шехић.

Како се деле мандати?

Број мандата за изборну јединицу утврђује се тако што се број бирача уписаних у Централни бирачки списак за РС дели са укупним бројем мандата који се додељују у изборним јединицама.

Како би се утврдио број мандата који припада једној изборној јединици, дели се број бирача уписаних у Централни бирачки списак за ту изборну једницу са количником који је добен у претходној подели.

Извор: БЛИЦ

Право на матерински додатак од 405 КМ мјесечно, који се у Републици Српској уводи први пут, имаће незапослене жене које се породе у децембру ове године и након тога, прецизирали су у Министарству здравља и социјалне заштите Српске.

У Министарству су појаснили да право на овај додатак може остварити мајка под условом да има пребивалиште у Републици Српској најмање годину дана прије рођења дјетета, да је незапослена и да је на дан рођења дјетета редовно пријављена на евиденцији Завода за запошљавање Српске, пише "Глас Српске".

Министарство подсјећа да, према Закону о дјечијој заштити, незапослене мајке које су се породиле у октобру и новембру ове године и испуњавају наведене услове могу остваривати право на матерински додатак од 70 КМ у трајању 12 мјесеци, а рок за подношење захтјева за ово право је 30, односно 90 дана од дана рођења дјетета.

Јавни фонд за дјечију заштиту Републике Српске упутио је допис здравственим установама и центрима за социјални рад да информишу породиље о њиховим правима како би оне које су се породиле у октобру или новембру што прије поднијеле захтјев за остваривање права на матерински додатак према важећем закону и да не би изгубиле то право.

Приједлогом новог закона о дјечијој заштити, право на матерински додатак од 405 КМ остварује незапослена мајка у трајању од 12 мјесеци, а за близанце, треће и свако наредно дијете од 18 мјесеци.

Право на матерински додатак признаје се првог дана наредног мјесеца од дана рођења дјетета, а захтјев за остваривање тог права подноси се у року од 30 дана од дана рођења дјетета.

Извор: СРНА

 

JU Centar za informisanje i kulturu
Radio Nevesinje

Kontakt info

Nemanjića b.b.,88280 Nevesinje
Republika Srpska

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Matični broj: 01805053
Rj.suda: RU-1-264-00
ID broj : 4401396050004
PDV broj: 401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520

Main Menu