Region

У Владичанском двору у Мостару вечерас је промовисана нова књига владике диселдорфског и цијеле Њемачке Григорија "Гледајмо се у очи".

Промоција је уприличена у оквиру манифестације 100. Шантићеве вечери поезије.

"Гледајмо се у очи" својеврсна је аутобиографија владике Григорија, а изашла је у издању "Вукотић медије".

Књига је један опширан интервју, у коме владика даје одговоре на питања о свом животу, одрастању, љубави према вјери, односима са патријархом Павлом, епископима, али и о тренутку у којем се налази српски народ, о положају цркве, њеном односу са државом, неопходном помирењу са комшијама, одбрани Косова.

Vladika knjiga

Gledajmo se u oci uvodna

РТРС

Поводом текста који је јуче на свом блогу објавио посланик у Скупштини РС Небојша Вукановић под насловом "Расколник и Јуда српски у мантији" данас се саопштењем за јавност огласио Савез општина и града Источне Херцеговине.

Саопштење које је стигло у редакцију Радио Невесиња преносимо у цјелости:

„Срамно и бестидно је Ваше гнусно перо окаљало Српску православну цркву, највећу и највреднију светињу која је народ српски одржала на окупу и опстала у тешким временима пуних осам вијекова.

Иако Ваша писанија обично не заслужује пажњу и одговор, на наказне ставове изнесене у тексту "Расколник и Јуда српски у мантији" нисмо могли остати равнодушни и глуви.

Тешко сте увриједили сваког Херцеговца, потомка Саве Немањића, Светог Василија Острошког и Тврдошког, Светог Петра Зимоњића, чувара коријена и традиције наших светаца, страдалника, мученика, владика. Обрушили сте се на најсветије што српство има и још једном доказали да нисте ни народни ни херцеговачки посланик.

Као што сте се Ви одрекли цркве и часних српских отаца, коријена, историје, ми се данас одричемо Вас и Ваших ставова јер не заслужујете да Вас назовемо Херцеговцем, братом и пријатељем.

Свети Сава је успио да успостави једну вјеру, једну мисао и један циљ, од кога се није одустајало вијековима. Народ херцеговачки, пратећи његову мисију, схватио је да без јединства и поштовања не можемо опстати ни напредовати.

Ви одавно подривате јединство у Херцеговини и покушавате на све начине изазвати раздор. Посљедњим гнусним ријечима и вријеђањем патријарха и архијереја Српске православне цркве увриједили сте читав српски народ и показали да у сваком житу има кукоља и да више нисте ни народни, ни херцеговачки, ни српски „, наводи се у саопштењу Савеза општина и града Источне Херцеговине.

У Мостару су почеле Шантићеве вечери поезије, манифестација у част великог српског пјесника, која слави јубилеј - стотину година.

Уочи почетка манифестације, у пјесниковом парку на споменик Алекси положено је цвијеће, а на гробљу у Бјелушинама, гдје је сахрањен, служен помен.

Свечана академија одржана је у Саборном храму, у присуству бројних званица из политичког и јавног живота Мостара, кантона, Републике Српске, БиХ и Србије.

santic M 2

Манифестацију је прогласио отвореном српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, а о Шантићевом поетском стваралаштву говорио је академик Јован Делић.

Додик је рекао да је Шантић био не само велики пјесник, већ и велики визионар, патриота, искрен православац и Србин, а онда Мостарац и Херцеговац.

- Био је све оно што се ставља испред нас данас, да будемо добри људи, добри сусједи, искрене патриоте - рекао је Додик и нагласио да не може бити задовољан за позицију српске заједнице у Мостару, али се захвалио на почетним корацима приближавања народа у овом граду.

Он је навео и да ово вече и манифестација доказују да Мостар може постати нешто што окупља све људе, а да је то и разлог зашто је баш овдје Шантић написао стихове велике пјесме "Остајте овдје".

Додик је указао и да је ова манифестација један од доказа српског постојања и трајања у овом дијелу Херцеговине, као и да су Срби дали немјерљив допринос у развоју и напретку Мостара, у духовном, културном и политичком смислу.

- И Алекса Шантић је толико волио свој град, да из њега није могао да оде. Кажу да није могао да прода очеву кућу, која је уз стари мост постала један од симбола овог града. Иако није отишао одавде, слава о њему се раширила цијелим свијетом - рекао је Додик.

Он је подсјетио да је Шантић исувише велики пјесник да би могао остати само мостарски, да његови стихови надрастају и саму српску поезију, коју није могуће изучавати без њега.

Додик је нагласио и да Шантића воле да присвоје и православни и католици и муслимани, те упитао зар један пјесник, чији је живот био прожет љубављу и вјером, може бити наприхватљив за било кога.

- Наравно да не може. О томе свједочи и ова манифестација и ваше присуство овдје - истакао је Додик.

Santic M 4

Присутнима се обратио и мостарски градоначелник Љубо Бешлић, као и министар образовања, науке, културе и спорта у Влади Херцеховачко-неретванског кантона Рашид Хаџовић.

Предсједник Организационог одбора Сања Бјелица-Шаговновић најавила је разноврстан програм, достојан великог јубилеја.

Она је истакла да тај јубилеј свједочи о дубокој укоријењености српске културе у Мостару, која је, како у протеклим вјековима, тако и у посљедњих стотину година, оставила неизбрисив траг у граду.

Santic M 10

Овогодишње, 100. Шантићеве вечери поезије организују удружења Просвјета и Гусле, а манифестација ће трајати мјесец дана. Осим Мостара, биће одржана још у Невесињу и Бањалуци.

Посебна атракција овогодишњих Шантићевих вечери поезије биће извођење представе "Што те нема", коју је, према тексту Маријане Арацки из Београда, режирао познати београдски глумац и режисер Ерол Кадић.

Представа је урађена заједно с мостарским театарским кућама Народним позориштем и Хрватским народним казалиштем, те бањалучким Народним позориштем Републике Српске.

santic M 6

Santic M 9

Santic M 11

Santic M 12

Santic M 7

Santic M 8

РТРС, СРНА, РАДИО НЕВЕСИЊЕ

У Мостару ће у недјељу, 6. октобра, бити отворене 100. Шантићеве вечери поезије, у организацији Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" и Српског пјевачког и културно-умјетничког друштва "Гусле".

На конференцији за новинаре Организационог одбора најављено је да ће манифестацију отворити српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, који је генерални покровитељ.

Предсједник овог одбора Сања Бјелица Шаговновић рекла је да ће манифестација трајати мјесец дана и да ће бити одржавана на више локација у граду Мостару, али и у Невесињу и Бањалуци, те да је програм разноврстан и достојан овог великог јубилеја.

Она је нагласила да ће овогодишње вечери бити отворене свечаном академијом која ће бити одржана у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, која је још увијек у обнови, као и српска заједница у граду на Неретви са својом културом и баштином.

Према њеним ријечима, и овогодишњи велики јубилеј свједочи о дубокој укоријењености српске културе у Мостару, која је, како у протеклим вјековима, тако и у посљедњих стотину година, оставила неизбрисив траг у овом граду.

„Просвјета“ и „Гусле“ достојанствено чувају сјећање на лик и дјело великог пјесника Алексу Шантића који је био не само међу оснивачима ових друштава, него је заједно са Светозаром Ћоровићем, Јованом Дучићем, Атанасијем Шолом и другим савременицима, који су заједно чинили „мостарско културно чудо“, ударио савремене темеље српске културе у граду на Неретви, рекла је Шаговновићева.

Она је нагласила да су у Организационом одбору ове године, као и претходних, учествовали истакнути интелектуалци, културни радници и умјетници са подручја цијелог града Мостара, из бројних културних институција, али и пријатељских културних друштава.

Шаговновићева је нагласила да су Шантићеве вечери поезије уједно мјесто сусрета, сарадње и пријатељства, што се најбоље огледа кроз овогодишњу јубиларну манифестацију.

„Просвјета“ је заједно са мостарским театарским кућама Народним позориштем и Хрватским народним казалиштем, те бањалучким Народним позориштем Републике Српске урадила представу „Што те нема“, коју је, према тексту Маријане Арацки из Београда, режирао познати београдски глумац и режисер Ерол Кадић. Тако смо на симболичан начин повезали Мостар, Бањалуку и Београд, шаљући тиме поруку да је наш циљ повезивати умјетнике, пјеснике и позоришне куће, али, прије свега, људе, народе и градове, истакла је Шаговновићева.

Члан Организационог одбора Радивоје Круљ нагласио је да је ријеч о најстаријој пјесничкој манифестацији на Балкану која има вјековни континуитет, те да није прекинута ни у Другом свјетском рату, као ни за вријеме посљедњег рата, што је од огромног значаја.

Он је навео да је у монографији „Шантићеве вечери поезије" која излази у издању „Просвјете“ све документовано кроз стотине докумената, бесједа, фотографија, почевши од прве "Шантићеве вечери" одржане 1920. године до данас.

santc

Када је ријеч о програму манифестације, у недјељу, 6. октобра, у Шантићевом парку у 16.30 часова биће положено цвијеће на споменик Алекси Шантићу, у 17.00 часова биће служен помен на гробљу Бјелушине, а у 18.00 часова почиње свечана академија у Саборној цркви Свете Тројице.

У Владичанском двору 8. октобра у 19.00 часова је представљање књиге „Занатски дом", аутора Ђорђе Сладоја, а 9. октобара у 19.00 часова у Владичанском двору пјесничко вече добитника Књижевне награде „Алекса Шантић".

За 10. октобар у 19.00 часова у Владичанском двору у Мостару планирано је представљање књиге „Гледајмо се у очи" Његовог преосвештенства епископа диселдорфског и цијеле Њемачке Григорија.

Премијера представе „Што те нема" биће одржана 11. октобра у 20.00 часова у Народном позоришту Мостар, 15. октобра у 20.00 часова у Хрватском народном казалишту у Мостар, те 18. октобра у 20.00 часова у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци.

Изложба слика „Изабрана дјела из легата Саве Неимаревића" биће отворена 16. октобра у 19.00 часова у Хрватском дому „Херцег Стјепан Косача".

У 19.00 часова 19. октобра у Владичанском двору у Мостару биће одржано вече посвећено академику Светиславу Мандићу, а 20. октобра у 19.00 часова у Културном центру „Небојша Глоговац" у Невесињу вече под називом „Невесиње – друга Шантићева кућа".

За 21. октобар у 19.00 часова у Владичанском двору планирана је промоција књиге „Немањићи" Душка Лопандића и картофилска изложба „Мостар у вријеме Алексе Шантића", а 22. октобра у 19.00 часова у Центру за културу Мостар изложба слика „И сам си песма" Рајне Круљ.

Представљање монографије 100. Шантићеве вечери поезије и Књижевна награда Алекса Шантић", аутора Радивоја Круља, планирано је за 26. октобар у 19.00 часова у хотелу „Мостар".

За 29. октобар у 19.00 часова у Владичанском двору планирана је вече под називом „Гимназијалци Шантићу", у режији мостарских гимназијалаца и ученика Колеџа уједињеног свијета.

Свечаност затварања јубиларних Шантићевих вечери поезије са додјелом „Просвјетине" стипендије „Владимир Ћоровић" и поетском вечери Љубивоја Ршумовића, те отварањем „Просвјетине" Школе српског језика, историје и културе, биће одржана 6. новембра у 19.00 часова у Владичанском двору.

СРНА

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520