Region

Ученици деветих разреда широм Српске, који су у склопу експерименталне мале матуре рјешавали тестове из математике и српског језика, показали су мањи ниво знања у односу на лани, а како би утврдили шта је разлог лошијих резултата, стручњаци ће у наредном периоду спровести детаљне анализе по школама.

Према подацима које је Републички педагошки завод РС доставио “Гласу Српске”, проценат ријешености тестова из српског језика износи око 57 одсто, а из математике свега 29,51 одсто. Тестирање, које је средином прошле седмице спроведено у 94 од 187 основних школа у РС, показало је да највиши ниво знања из оба предмета имају ђаци из Херцеговине, а одмах иза њих су бањалучки основци. Треће мјесто у познавању падежа, глагола и сложених математичких задатака заузели су ђаци регије Бирач, а најмање знања из српског језика показали су основци из Добоја, док су из математике били најлошији ђаци из сарајевско-романијске регије.

Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић задовољан је начином на који је спроведена процедура тестирања, али је незадовољан резултатима из математике који су знатно лошији него лани.

- На узорку од 21 основне школе прошле године резултат из српског језика је био приближан овогодишњем, међутим, из математике је лошији за десет процената, с обзиром на то да је лани успјешност ријешености тестова из математике била близу 40 одсто - рекао је Дамјановић.

Он је навео да ће у наредном периоду бити спроведена анализа по одјељењима и школама како би утврдили шта је узрок лоших резултата.

- Један од разлога би могао бити тај што је лани на тестовима било двије трећине задатака из збирке задатака, а остали слични задацима у збирци. Ове године половина задатака је била из збирке, док је друга половина била слична - навео је Дамјановић.

 

 

* Ријешеност тестова (у %)

                                 српски језик         математика

Херцеговина             63,55                   39,92

Бањалука                  61,21                   34,73

Бирач                        60,13                   29,24

Приједор                   56,46                   24,69

Семберија                 54,64                  28,55

Добој                         52,38                  25,32

Сарајевско                53,11                  24,17

-романијска регија

 

 

 

 

 

ГЛАС СРПСКЕ

Фонд за пензијско и инвалидско осигурање /ПИО/ Републике Српске позвао је 5.603 осигураника који до краја ове године испуњавају услове за старосну пензију да се, према мјесту пребивалишта, обрате у пословницу ради обезбјеђења и комплетирања документације и података потребних за предстојећи поступак рјешавања о праву на пензију.

У обавјештењу Фонда се истиче да се осигураници позивају с циљем благовременог комплетирања података у матичној евиденцији осигураника, у намјери да поступање Фонда буде правовремено, брзо, ефикасно и квалитетно.

Када је ријеч о женама, осигураник може остварити право на старосну пензију ако у овој години наврши 65 година и 15 година стажа осигурања, 58 година и 40 година пензијског стажа, те 56 година живота и 35 година стажа осигурања.

Мушкарац може остварити право на старосну пензију ако у текућој години навршава 65 година и 15 година стажа осигурања, 58 година живота и 40 година пензијског стажа.

Осигураници са собом треба да понесу расположиву документацију - радне књижице или овјерене фотокопије, доказ о стажу осигурања са увећаним трајањем /бенефицирани радни стаж/, о евентуалним промјенама јединственог матичног броја, потврду стажа из других држава, ако је претходно прибављена, као и друге доказе о стажу ако их осигураник посједује, као што су увјерења, обавјештења.

Фонд посебно апелује на осигуранике који имају навршен стаж осигурања ван Републике Српске, у другим државама и Федерацији БиХ, да се одазову на овај позив и да, ако то до сада нису учинили, поднесу захтјев за потврду стажа из иностранства путем Фонда и прије самог подношења захтјева за пензију.

Ово је неопходно јер се на тај документ, без којег се не може доносити рјешење о остваривању права, из појединих држава чека више мјесеци, па чак и година, те се благовременим подношењем тог захтјева могу избјећи непријатне ситуације, наводи се у саопштењу из Фонда ПИО Републике Српске.

У Фону напомињу да је старосна пензија лично право које се остварује искључиво подношењем захтјева.

- То не значи да су испуњени услови за остваривање права на пензију, нити престанак њиховог уговора о раду код послодавца, већ да представља потребу претходног комплетирање документације и ажурирање података који ће, када се стекну законом прописани услови за пензију, омогућити ефикасније и брже доношење рјешење о остваривању права, у року од седам до 15 дана од подношења захтјева, односно знатно краће од законом прописаног рока од 60 дана - наводи су у саопштењу Фонда.

Комплетирана документација и уређени подаци из Матичне евиденције омогућавају да се у каснијем поступку одлучивања о праву на пензију доносе одмах коначна, а не привремена рјешења, што непосредно утиче на повећање задовољства осигураника и корисника права услуга Фонда, као јавног сервиса у области пензијског и инвалидског осигурања.

РТРС

 

Саобраћајна полиција и дуал радари више неће бити једини који вребају возаче који праве саобраћајне прекршаје. За неколико дана контролама на путевима Републике Српске придружују се и пресретачи, два необиљежена возила опремљења да евидентирају све прекршаје, потврђено је из Министарства унутрашњих послова.

“Уређаји су уграђени у два необиљежена полицијска возила и посједују функцију контроле брзине кретања возила у стационарном могу, у покрету и видео режиму, а возилима ће управљати полицијски службеници Министарства унутрашњих послова Републике Српске,” саопштено је из МУП-а РС. 

Уз њих не постоји готово ни један начин да се возачи међусобно упозоре на контролу на путевима. Једини начин да се избјегну казне је поштовање.

 

АТВ

 

О делу "Венац за оца", породици, ратовима, прецима... Живимо на простору на ком као да нема краја страдању. Мир су само кратки предаси

ПРИЧЕ у "Венцу за оца", комплексно одсликавају свет у коме јесмо. Оне излазе из личног, залазе у друштвени миље, у рукавце времена, у сећања, и поново се враћају у интиму јунака. Породица као уточиште, и као место многих крупних и ситних драма, блискост и преиспитивање себе и других, пулсирање историјског времена кроз породична предања, леже у дубини ових прича. Породица кao тврђава, пред временом дехуманизације које под маском новог хуманизма потреса свет. Хумор и иронија, здраве су и незаобилазне форме опстанка, они су и критика, и самокритика. Уосталом то је наш колективни катализатор и једна од доминантних особина. Коначно, то је начин превазилажења одређених ситуација. Дакле, ова проза, венац је живота. Разноликог, и бујног. Блештавог и страшног.

Овако Весна Капор говори о књизи "Венац за оца" (СКЗ), приповедној руковети којој је за један глас измакла овогодишња награда "Меша Селимовић", да би се потом нашла у најужем избору за признање "Печат времена".

* Насловна, прва прича је, рекло би се, убедљиво најемотивнија и директно се тиче вашег оца?

- Прва и завршна прича чине место на коме се венац коначно уплиће. Дубоко су интимистичке, сентименталне. Између ове две приче, низ је различитих догађаја, јунака и живота, а опет, савијају се кao коначност, као бескрај круга. Није тај венац савршен, он је и разбокорен и бодљикав. Јунаци се спуштају у дубоку тишину себе и времена; вриште и шапућу; падају и подижу се, љуте и праштају.

Свако од нас плете свој венац, од истог материјала, потпуно различито. То је живот. Та прва прича јесте мој дуг, и опроштај са Оцем, али то је и један нови сусрет са Оцем као стваралачким моментом, спознаја Творца. Кроз писање ове приче, десило се то сведочење дотицања божанског. Ова прича бави се оном танком линијом између светова, између оностраног и овостраног, дотиче часове и шавове вечног и пролазног.

* Кроз причу "Бечке разгледнице" дефилују Пиштало, Пекић, Алекса Шантић, Радослав Братић... Шта је ове писце спојило и уплело у овај венац?

- У конкретном случају, гостовање у бечкој "Просвјети" са Владом Пишталом. На том путу отворило се и посложило много гласова, много трагова. Не ниче ништа без семена, без традиције; без оних пре нас који су нам прокрчили неке путеве, где бисмо приспели? Тако су се посложили и неки трагови великих на том путу. Кад кажемо Беч, не можемо да се не сетимо Црњанског. Иначе, Беч је за нас Србе важна тачка, обележавајућа. И кроз ову причу, наметнула су се и имена поменутих писаца, а насупрот њима и један млади перформер, који као пример нове отуђености, у славу и на рачун ЕУ, ствара своја дела и живи у Бечу и слабо га занима било шта што припада корпусу српске традиције, сем ако није подобно као какав самооптужујући деструктивни мотив.

* "Господине мој" (посвећена Милораду Екмечићу) односи се на минули рат у Босни и Херцеговини? Какав је ваш однос према тим крајевима, том рату и његовим последицама које још живимо?

- Нажалост, живимо на простору на ком као да нема краја страдању. Мир су само кратки предаси у којима, како то и Андрић описује, живимо једни са другима, комшијски, и тек што зарасту ране, омладимо ожиљке, отвара се ново поглавље старих разлика и сукоба. Кроз своје приче, отимам од заборава, подсећам на трагизам наших страдања која су страшна и непреболна; бележим сећања.

Делује неразмрсиво али да: само ми разумемо, дубоко инстинктивно, наша "клања и орања". Једна од тема јесу и расељавање и беззавичајност, а смисао приповедања је да задржи, макар кроз причање, тај усуд. Јунакиња једне приче, каже својој деци: Увек морате знати одакле сте.

* У фокусу приповести је и онај скорији, "небески" рат 1999. и његов одраз међу људима на земљи, али и "косовско-метохијска таласања"... Да ли је тај ваш "песнички поглед на ствари", потреба да и најогољеније ужасе који су нас задесили поетизујете - благослов или проклетство?

- Уметност је катарза. Књижевност, нарочито. Не може човек живети изван онога што јесте. Дуго времена одбијала сам да пишем, мислила сам, све је већ речено; а онда су навалиле све те приче, срушиле брану, и изливају се. Можда је то одговор на питање да ли је то благослов или проклетство. Неке приче морају бити испричане, и свака има свог приповедача. Та прича о Косову и Метохији, о бомбардовању, као и друге, кроз фрагменте говори о нашој свести и Косову и Метохији. Контраст, у сусрету, иронијски, између две оцвале жене заокупљене својим изгледом, и разговором о естетским корекцијама, и групе мучених сродника са КиМ, парабола је нашег времена. Бескрупулозно смо доведени у ситуацију крајњег егоизма, у којој је важније затезање лица од муке ближњег, а о великим темама и колективном сећању да и не говоримо.

Vesna Kapor 5

СТАРАЊЕ О ТРИБИНИ

* ДУГОГОДИШЊА сте уредница књижевног програма у СКЦ, организатор бројних изузетно успешних трибина.

- Гојко Ђого је једном приликом, сећајући се програма који је уређивао у Дому омладине, рекао: старао сам се за трибину. Препознала сам то као најбољу одредницу тог посла. Тајна је у глаголу: старати. Бацила сам се свим срцем у то старање. И то траје већ дуго. И део је оног животног венца који свако од нас плете, на свој начин.

ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520