Region

У Херцеговини је јутрос опет подрхтавало тло. У 8:53 минута регистрован је земљотрес магнитуде 3 степена по Рихтеру.

Према подацима Завода за хидрометеорологију и сеизмологију Црне Горе епицентар потреса био је на подручју Берковића на дубини од 10 километара.

Земљотреси ове јачине не могу изазвати материјалну штету.

„Невесињско поље се простире на 17.000 хектара што је површина већа од Гатачког, Дабарског, Фатничког, Љубињског и Поповог поља заједно.“

Као да је природа овог „сивог, окамењеног и заталасаног мора“ заповједила да се читава источна Херцеговина, а најприје њена морална и бивствена пунота, стичу у Невесињу и његовој часној, никад пониженој прошлости.

Шта је то Невесиње, је ли то засебно поднебље и етнографија у динарском кршу, да ли је то источник једног старог народног надахнућа или можда плавичасти сан, освећени завјет и међаш смисла?!

Најприје ово потоње.

Писати монографију о Невесињу, збирку часних дјела и добрих залога у народу и времену, одговорна је и истински тешка научна жетва, у којој свака руковет бере смиље и босиље, али и уједе гује и поскока.

Сабрати прошлост Хума и Загорја од првих вијекова послије Христа, драму покрштавања српских родова на обалама Сињег мора, вријеме средњовјековне Вјенчачке жупе испод Велесове планине, оглашење Српске православне цркве на ријеци Заломки… па све до Митровданске битке 1992. године и утемељења Републике Српске, скупо је и захтјевно дјело.

Но, Невесињу је овај научни зборник био нужан, најприје због тога што када утихну топови, морају заповједати и грмити наука и подука. Херцеговина никад није жалила да ученост и слободу подржи и плати, зато је уређења ове монографије подржала Општина Невесиње.

Група аутора је послије вишемјесечног рада и договора успјела у почетној замисли, а синоћ је у Народној библиотеци Србије уприличена свечана промоција њиховог плода – монографије о Невесињу и његовим људима и крајевима.

Nev.monografija2

У пуном амфитеатру највеће српске библиотеке, уз олтар највећег српског храма, испред иконе Светог Саве Српског, било је часно и достојно поклонити се најслободарскијем српском граду, и то у години када се навршило осам вијекова Српске Цркве.

А опет, први писани помен Невесиња потиче управо из 1219. године, када је у црквеном љетопису записано да је архиепископ Сава Немањић у Невесињу рукоположио првог епископа Хума и Приморја.

Осам великих вијекова Српске Цркве у Херцеговини и осам вијекова званичног помена Невесиња у Херцеговини!

Спомен-крст устанку Херцеговачких Срба 1875. године, у селу Крекови код Невесиња.

Монографија је подијељена на три дијела – Невесиње кроз историју, Невесиње данас и Невесиње у будућности.

Највише података је понуђено у историјском одјељку монографије, а како рече један од аутора пуковник Зоран Јањић, и сам је остао затечен колико је као рођени Невесињац скромно познавао свој завичај.

Историја школства у Невесињу, први љекар и здравствена станица у Невесињу, Невесиње у Првом свјетском рату, Срби Невесињци на Солунском фронту, улазак ослободилачке Српске војске у Невесиње 1918. године, Невесиње у Другом свјетском рату, па све до Невесињске олимпијаде и знаменитих људи Невесиња. Све ово је заступљено у историјском дијелу монографије.

Начелник општине Невесиње, Миленко Авдаловић, говорио је о савременом потенцијалу Невесиња, нагласивши да су то најприје невесињски ђаци и студенти, те да Невесиње има највише награђених ученика из математике и физике у Босни и Херцеговини, изузетне спортисте и реалне основе за развој и напредак.

Он се осврнуо на изградњу енергетских објеката у оквиру пројекта „Горњи хоризонти“, а којима ће Невесиње добити велики финансијски улог за развој и запослење. Изградњом модерних путева Невесиње ће се повезати са великим градовима Босне и Херцеговине и Европе, али и суочити са новим-старим изазовом како задржати одлив становништва.

Невесиње је родило велике љекаре, др Петра Миљанића оснивача Санитета и првог школованог љекара у Краљевини Црној Гори, др Риста и др Милана Жерајића, браћу и љекаре Краљевског Двора Карађорђевића и осниваче болница у Нишу и Скопљу. Невесиње је родило велике слободаре, а из крви његовог Богдана Жерајића плануо је Принципов „принцип“ и стварност Краљевине Југославије.

Невесиње је родило претке пјесника Алексе Шантића, а Алекса је записао поштујући и љубећи овај град

-„Од како сам боље упознао овај поштени, искрени, српски народ у Невесињу, ја сам се утјешио и вјерујем још у васкрс домовине.“

Невесиње је у посљедњем Отаџбинском рату поднијело највеће жртве за живот Републике Српске. У њему је радила Ратна болница која је спасила стотине младих војничких живота, а њени љекари су оживјели дух Свете медицине. Република Српска је одликовала Невесиње – Орденом Републике Српске – својим највишим знамењем, које се додјељује за изузетне заслуге према народу и држави.

Само име Невесиње потиче од словенског назива за љековиту биљку Девесиље, свету траву која има девет Божијих сила и која исцјељује девет смртних болести. И заиста, ово је најприличније име за овај јуначки град и његов часни народ који су четири пута подизали и васкрсавали српску слободу и државност. И опет ће ако затреба, јер Невесињу је Богом даровано девет сила и девет херојских живота, на славу и част, на утјеху и радост нашег рода, цркве и државе.

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА / ГОРАН ЛУЧИЋ

Посланик СНСД-а Илија Таминџија предложио је данас у Народној скупштини да се у Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о концесијама измијене одредбе тако да се соларне електране са фотонапонским ћелијама, инсталисане снаге до 250 киловата, изузму из поступка додјеле концесије.

"Зато што мале соларне електране немају негативан утицај на животну средину, а постоји велики интерес домаћинстава и привредних субјеката за њихову градњу, посебно у Херцеговини", рекао је Таминџија током посланичке расправе у Народној скупштини о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о концесијама.

Посланик СНСД-а Драгослав Кабић упитао је како се десило да се приватизацијом приједорског рибњака "Саничани" приватизују и велика водна добра којима је то предузеће располагало.

"Након приватизације је угашена производња у тој фирми", рекао је Кабић и додао да људи из Приједора желе да се поново покрене производња у том некада успјешном предузећу које је запошљавало велики број радника.

Шеф Клуба посланика СДС-а Миладин Станић рекао је да измјене овог закона требало направити квалитетније и у корист Републике Српске, а не појединаца.

"Зато овај нацрт треба повући из процедуре, а област концесија уредити", сматра Станић.

Станић је навео да концесионар не може бити онај ко не извршава обавезе према држави, те да је један од проблема "незаконита подјела концесија на пољопривредно земљиште у Градишци које људи блиски СНСД-у користе без накнаде".

Посланик СНСД-а Огњен Жмирић одбацио је Станићеве тврдње, наводећи да није нормално да се користи државна земља, а не плаћа концесија.

"Ко не буде плаћао концесионе накнаде, биће му одузета земља", рекао је Жмирић и додао да неће добити ни хектар произвођач који нема стоку и сије житарице и препродаје их, не производећи за своје потребе.

Посланик СДС-а Небојша Вукановић је, између осталог, рекао да треба раскинути уговор о концесији за изградњу Хидроелектрану "Мрсово" коју је добио руски бизнисмен Рашид Сердаров.

Народна скупштина размотрила је Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о концесијама којим се прецизније дефинишу претходне активности надлежних министарстава и свих других органа, јавних предузећа и институција надлежних за издавање одобрења, дозвола и сагласности потребних за реализацију предмета концесије.

"Ово укључује и мишљење јединице локалне самоуправе на чијој територији ће се обављати концесиона дјелатност, за концесије које додјељује Влада Републике Српске", наводи се у образложењу овог акта.

Помоћник министра енергетике и рударства Републике Српске Славица Богдановић је у завршној ријечи о овом нацрту закона рекла да стање у области концесија треба да буде боље.

Она је навела да ће бити размотрен приједлог посланика СНСД-а Илије Таминџије да се у Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о концесијама измјене одредбе тако да се соларне електране са фотонапонским ћелијама, инсталисане снаге до 250 киловата, изузму из поступка додјеле концесије.

Богдановићева је навела да су нетачне тврдње појединих опозиционих посланика да Рудник и термоелектрана Станари не плаћају концесиону накнаду, додајући да је по том основу, закључно са септембром ове године, уплаћено више од пет милиона КМ.

 

 

СРНА

Петнаест дана откако је земљотрес продрмао Херцеговину, још није познат број оштећених објеката, ни износ штете.

Највише захтјева од стране становништва било је у Невесињу, гдје ће општинска комисија до краја године пописивати оштећења на терену. Влада је за ту општину, као интервентну помоћ, обезбиједила стотину хиљада марака.

До краја прошле седмице, када је истекао рок за пријаву оштећења, поднесен је петсто тридесет један захтјев. Општина је, уз помоћ локалних предузећа, помогла санацију школских објеката, и уклонила оштећења, која су била пријетња становништву. Комисија и даље ради.

- Ово је тежак и захтјеван посао и мислим да ће то трајати у наредних мјесец дана, док комисија сагледа све захтјеве. Сигурно ће бити и неоправданих, али ћемо настојати да помогнемо праведно и гдје треба - рекао је Миленко Авдаловић начелник општине Невесиње.

Авдаловић је потврдио да тек слиједи санација оштећених објеката подручних школа у три села.

Више од осамдесет објеката оштећено је у Берковићима. Попис оштећења је урађен. Општина је већ послала прелиминарни захтјев Влади за помоћ.

- Углавном су то помоћни објекти. Има и стамбених објеката, старија градња. Не бих сад да прејудицирам обим штете, док комисија не заврши свој дио посла - додао је Ненад Абрамовић начелник Општине Берковићи.

За неколико дана попис оштећења завршиће и љубињска комисија.

Пријаве још стижу, а има оштећених стамбених и друштвених објеката.

-. Очекујемо у року дан-два да пристигну све пријаве, и тада ћемо послати захтјев према Влади и предсједници Српске, ако су у могућности да помогну - навео је Дарко Крунић начелник Општине Љубиње.

Ове три херцеговачке општине, потврдили су из локалних управа, неће моћи саме да помогну становништво током санације оштећења. Сваки захтјев проћи ће процедуру оправданости, а захтјеви према Влади биће упућени тек када буду процијењени износи штете.

 

РТРС

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520