Region
Уставни суд Федерације БиХ /ФБиХ/ донио је данас пресуду којом је утврђено да поједини чланови устава Херцеговачко-неретванског, Западнохерцеговачког и Посавског кантона нису у складу са Уставом ФБиХ јер њима није признавано право конститутивности српског народ, српског језика и ћирилице.
Пресудом, коју је прочитала предсједник Уставног суда ФБиХ Александра Мартиновић, наложено је скупштинама ова три кантона да одмах, а најкасније у року од шест мјесеци од дана објављивања ове пресуде у службеним гласилима, усвоје амандмане на уставе тих кантона, у складу са амандманима на Устав ФБиХ.
Док не буду донесени ти амандмани примјењиваће се одредба Устава ФБиХ.
Суд је ову пресуду донио на основу захтјева предсједника Владе ФБиХ Фадила Новалића и трећине посланика у Херцеговачко-неретванском кантону, а о овом питању обављена је и јавна расправа.
Обустављен је поступак за утврђивање уставности појединих чланова Устава Ливањског кантона, који су били обухваћени апелацијом јер је током јавне расправе предлагач повукао захтјев који се односи на овај кантон јер су у његов устав уграђени амандмани којима је отклоњена неуставност оспорених одредаба.
Образлажући пресуду, Мартиновићева је рекла да је Уставни суд ФБиХ утврдио да су поједине одредбе устава наведених кантона у несагласности са јасним, прецизним и обавезујућум одредбама амандмана на Устав ФБиХ који прописују да су Бошњаци, Хрвати и Срби конститутивни народи, да заједно са осталима равноправно уређују ФБиХ, те да су службени језици у ФБиХ "босански", хрватски и српски језик, а писма латиница и ћирилица.
"Насупрот томе, устави Херцеговачко-неретванског и Посавског кантона не признају Србе као конститутивни народ, него само Хрвате и Бошњаке, супротно изричитим одредбама Устава ФБиХ. Устав Херцеговачко-неретванског кантона у тексту на хрватском језику и устави Западнохерцеговачког и Посавског кантона прописују `бошњачки` као један од службених језика, али не и српски као један од три службена језика у ФБиХ. Ниједан од поменутних устава не предвиђа ћирилично писмо као једно од службених", наводи се у образложењу пресуде.
Уставни суд ФБиХ утврдио је и неуставност појединих одредаба Устава ХНК-а јер разрађују поступак прихватања симбола, делегирање кантоналне надлежности на федералну власт, постпупак по одлукама које се односе на витални национални интерес, састав кантоналне Владе, доношење одлука Владе у ванредним околностима, те поступак усвајања амандмана на кантонални Устав, при чему су изостављени Срби као конститутиван народ, са једнаким правима као Хрвати и Бошњаци.
Адвокат Недим Адемовић, Новалићев правни заступник у овој апелацији пред Уставним судом ФБиХ, рекао је новинарима да је овом пресудом српски народ постао конститутиван у цијелој БиХ.
"Сада је обавеза кантоналних скупштина да измијене своје уставе и напокон признају оно што је и Уставни суд БиХ давно потврдио - да су сви народи на цијелој територији БиХ равноправни са пуним капацитетом и својим идентитетом", истакао је Адемовић.
Изразивши задовољство пресудом, замјеник предсједавајућег Скупштине Херцеговачко-неретванског кантона Весна Сараџић изјавила је да се искрено нада да ће ова одлука бити спроведена у року.
"Ова пресуда значи да би грађани српске националности требало да буду фактор у свему што је битно у свакодневном животу – приликом расподјеле буџета, запошљавања и образовања", истакла је Сараџићева, која је и делегат у Дому народа Парламента ФБиХ.
СРНА
Главни одбор СНСД-а једногласно је данас одлучио да кандидат ове странке за предсједника Републике Српске буде Жељка Цвијановић, а за српског члана Предсједништва БиХ Милорад Додик.
Цвијановићева је истакла да јој је велика част да буде и кандидат СНСД-а и коалиције за предсједника Српске, али и одговорност. Она је нагласила да је политика Савеза независних социјалдемократа стабилна Република Српска.
- Политика коју ми водимо сасвим је јасна, то је јака и стабилна Република Српска, очуване, јаке и капацитиране институције, простор за све наше грађане овдје и ја сам дубоко свјесна свега онога што су политичке смјернице и политички оквир за дјеловање СНСД-а - поручила је Цвијановићева.
Додик је рекао новинарима да је Република Српска једини приоритет његове политике.
Он је навео да су обављене унутарстраначке консултације које су довеле да једногласне одлуке о кандидатурама и програму активности странке у предстојећем периоду.
Додик је рекао да СНСД очекује 370.000 гласова за српског члана Предсједништва и предсједника Републике Српске.
- Као српски члан Предсједништва БиХ желим да ојачам позицију Републике Српске, која не смије више бити скрајнута - истакао је Додик.
Слоган Савеза независних социјалдемократа за опште изборе је "Под заставом Српске".
РТРС
Бијело Поље код Мостара, највећа је српска повратничка заједница у долини Неретве. Повратак је почео пре двадесетак година. Да би опстали у том крају и да би се вратли они који су га напустили током рата 90-их, неопходно је да добију статус конститутивног народа. Шта им је још потребно и како живе Срби у долини Неретве - проверавала је екипа РТС-а.
Повратком Милована Гатала, повратила се и зарасла земља. Уместо корова - никло је 25.000 струка јагода.
Милован Гатало из Бијелог Поља каже да живи од пољопривреде. "Од тога, нећу ваљда од пензије од 300 марака", рекао је Гатало и додао да је први у Бијелом Пољу почео то радити, као и да је још из Чачка доносио јабуке у врећама.
Први повратници још 2006. године у Дабићевину у Бијелом Пољу, били су Антељи. Кућа им је у рату срушена, а они су протерани. Уз донацију, обновили су дом.
"Само да будемо здраво, то нам је најважније, а ево пут нам је мало лош", рекла је Загорка Антељ из Дабићевине.
Даница Маврак из Дабићевине каже да се 90 одсто Срба вратило и да има необновљених кућа. Како каже, људи чекају донације, а финансијска ситуација је тешка.
Од предратних 7.000 Срба, у Бијелом Пољу живот обнавља њих 1.000. Најмлађе смо затекли у школи, на часу веронауке.
"Вратио сам се кад сам пошао у школу, пре осам година", рекао је један од ученика. Девојчица каже да иде у музичку школу и свира клавир.
"Најбољи другови су ми је Џанан, Анадин и Недим", истакао је други ученик, а за једну ученицу човек је од непроцењиве вредности, без обзира које је вере и нације.
Проблем је што српска деца немају своју школу. Бирају да ли ће је похађати са Хрватима или Бошњацима. Имају само часове веронауке. Српски језик, историју и културу, сваке друге суботе, посебно уче у Културно-просветном друштву "Просвјета".
"И некако се ту посебно трудимо да сведочимо писмо Шантићево, културу Радуловићеву, историју Ћоровићеву и да деца буду баш богатија у тој различитости што иду у те друге школе, а опет и да негују и пре свега свој српски идентитет", каже Радивоје Круљ, вероучитељ и председник СПКД "Просвјета".
Највећи проблем повратника је незапосленост. Више улагања и у инфраструктуру у овој месној заједници, неопходни су за бољи живот и опстанак.
Још једна од кућа која је унуштена ратних деведесетих, ускоро би требало да добије свој кров. У исто време један део пута у Бијелом Пољу треба да буде асфалтиран и то уз помо донације Владе Србије.
Радио-телевизија Србије
https://www.youtube.com/watch?time_continue=10&v=MEdv5_qMW0Q
Владика Григорије опростио се данас на празник Светог Василија Острошког и Тврдошког од својих Херцеговаца и Епархије захумско херцеговачке у којој је служио 25 година. Владика је поручио да му "пола срца остаје у Херцеговини и да ће се вратити једног дана".
У својој бесједи у препуним Мркоњићима, родном селу Светог Василија, коју су у сузама слушали и млади и сиједе главе, владика је симболично описао зашто се на Сабору понудио да оде у Епархију у Немачкој и напусти Херцеговину коју воли.
- Човјек се ријетко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је, ваљда, правда! Молим вас најпонизније и свим срцем да се молите и за мене Светом Василију, да остане уз мене и на мом новом путу и у мојој новој служби и жртви - бесједио је владика.
Он се помолио и Светом Василију, за кога каже да га је својим животом научио да се не боји змија и шкоприја, да буде уз њега у туђини:
- Свети претходниче, што сад идем у хладну туђину, јер вјерујем да, с твојим благословом, могу помоћи нашем расијаном народу! Да им могу показати да је наш Бог Христос свуда, и да си ти са нама, ма гдје ми били!
Епископ Григорије позвао је Херцеговце да поштују новог владику Димитрија кога је Сабор на његов приједлог изабрао за насљедника.
- Будите му, ви хришћани, пријатељи, сапутници и сатрудници! Будите му оно на шта сте позвани, народ Светог Саве и Светог Василија, народ Божји!
Село са свега 11 становника днас испуњено народом
Село Мркоњићи које има свега 11 становника и двадесетак камених кућа смјештених у врлетима Поповог поља надомак Требиња, данас је било испуњено народом, вјерницима, ходочасницима И деловало као парче херцеговачке "свете земље". Гдје год да се окренете чуло се иста реченица изговорена са сјетом: "Оде нам наш Григорије".
Бесједа владике Григорија
Препуни Мркоњићи у који су се слили Херцеговци са свих страна, слушало је беседу владикину, коју Блиц преноси у целости:
"Драга браћо и сестре,
Пожурио сам из Београда како бих стигао у своје мило Требиње и био данас овдје, са вама, у Мркоњићима. Помислио сам да је то најбоље и најприкладније мјесто да захвалим Светом Василију, оцу и владици херцеговачком! Молим и вас, добри Херцеговци, духовни потомци Светог Василија, да у овом часу заједно са мном захвалите Светом Василију!
Свети оче Василије, благодарим за ових 25 година свештенства у твојој светој Херцеговини! Хвала јер ме ниједног часа ниси оставио самог! Помогао си ми да с тобом поглед усмјеравам ка Христу а својим животом си ме учио да једновремено примам ударце и благосиљам. Својим благословом си ме покретао и подстицао да волим сусједе, људе друге вјере и нације, јер си и ти тако чинио и чиниш! Упутио си ме да будем пастир пастирима, да љубим и поштујем своје свештенике и сатруднике. Ти си ми показивао да треба да се радујем туђој срећи и напретку, и још више си ме упућивао да, колико год и кад год могу, благо спустим руку на раме болних и немоћних. Твој поглед и очи су ме покренули да с радошћу гледам ова поља, ријеке, језера и горе, и да их доживим као своје, као твоје, као Божје те да их осјетим и видим као дар, као слику, као пјесму! Од тебе сам научио да ми срце заигра кад угледам дијете и да ми утроба затрепери кад видим витке и прелијепе младиће и дјевојке, с дивним умним и блиставим очима! Да се радујем сваком човјеку; да се топим од милине у разговору с нашим племенитим старицама и старцима. Да уживам и благодарим на чудесним плодовима ове земље, на вину, воћу, поврћу; да гледам и миришем наше траве!
Научио си ме, свети оче, да се не плашим змија и шкорпија; да волим сунце и тугујем тихо када пада киша. Научио си ме да се исповиједам Требишњици, Неретви, Брегави, Заломки; да цијеним и волим Орјен и Прењ, Зеленгору, Морине и Лебршник! Охрабрио си ме да пјевам на Чемерну и Придворици; да тихо плачем у Житомислићу и Пребиловцима! Да Мостаром шетам отмено као Шантић, да волим Требиње слично Дучићу! Да никад не заборавим, када сам у Дубровнику, Владиславиће и Бошковиће; да подједнако поштујем горштаке и пољаке! Ти си ме учио да су сви људи браћа, да је Црква мајка, да је Бог пријатељ и Отац и Сведржитељ!
Данас сам дошао у ово твоје и наше село, у твој и наш дом, у ову цркву, да са овим народом подијелим благодарност и да изразим неизмјерну захвалност због свих благодати којим си ме даровао, свети! Ако си ти, пастиру и учитељу, имао потребу и вољу, из било којих разлога, да напустиш ову земљу и да ради жртве и молитве одеш у хладну пећину, схвати и мене, свети претходниче, што сад идем у хладну туђину, јер вјерујем да, с твојим благословом, могу помоћи нашем расијаном народу! Да им могу показати да је наш Бог Христос свуда, и да си ти са нама, ма гдје ми били!
Света црква, ти и овај народ на твој трон ускоро постављате нашег дивног оца Димитрија из твог и нашег Тврдоша! А ви се, драга браћо и сестре, помолите да нову службу и жртву отац Димитрије понесе и изнесе уз помоћ Светог Василија јер другачије у Херцеговини и не може да буде! Будите му, ви хришћани, пријатељи, сапутници и сатрудници! Будите му оно на шта сте позвани, народ Светог Саве и Светог Василија, народ Божји! Молим вас најпонизније и свим срцем да се молите и за мене Светом Василију, да остане уз мене и на мом новом путу и у мојој новој служби и жртви.
Врло је могуће да је ово дрво, браћо и сестре, засадио Свети Василије, али се није под њим одмарао. Отуда и ми треба да разумијемо да се човјек ријетко кад одмара и хладује под дрветом које је сам засадио. Таква је, ваљда, правда! Не треба да вам казујем да сам пола живота провео с вама. Можда је и сувишно напомињати да ми пола срца остаје овдје и да ћу се вратити једног дана да овдје умрем јер се не могу сахранити у бијелом свијету само с оном другом половином!"
БЛИЦ