Region
У Мостару су отворене 99. Шантићеве вечери поезије, које су организовали Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле" из Мостара.
Конзул Србије у Мостару Марија Бакоч, која је вечери прогласила отвореним, рекла је да Министарство спољних послова Србије чини све напоре да изађе у сусрет потребама својих држављана.
Она је истакла да Министарство спољних послова Србије интензивно ради на успостављању контаката Срба у региону, њихових привредних, научних, културних, информативних, спортских и других организација са матицом.
"У том духу, Генерални конзулат Србије у Мостару ће наставити да помаже рад на очувању националног, културног и духовног идентитета, као и у његовању достигнућа српске културе и врхунског народног стваралаштва", рекла је Бакочева.
Она је нагласила да СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар и СПКУД "Гусле" имају стогодишњу традицију његовања просвјетне, националне, књижевне и културне баштине Срба.
"Свакако је за поштовање што данашњи организатори настоје да кроз своја удружења чувају и презентују дјела знаменитих пјесника, писаца, сликара, филозофа, историчара научника, промовишући њихова значајна достигнућа данашњим генерацијама", истакла је Бакочева.
Она је нагласила да је један од знаменитих Срба из Херцеговине и Алекса Шантић, који је своја највећа дјела стварао крајем 19. и почетком 20. вијека.
Бакочева је истакла да је Шантић имао значајну улогу у културном и националном уздизању Мостара, те да је својим радом оставио неизбрисив печат у културном и јавном животу града.
Градоначелник Мостара Љубо Бешлић рекао је да је Шантић дио Мостара и да је Мостар дио Шантића.
"Шантић живи са овим градом. Алекса је увијек био актуелан. Свако вријеме имало је своје тегобе, али овај град има сјећање на свог Алексу и тако ће дуго бити. Увијек се требамо сјећати Алексе и љубави према човјеку и свему ономе што је лијепо. Тако ће овај град живјети љепше и боље", рекао је Бешлић обраћајући се окупљенима.
Он је поручио свим младима који напуштају Мостар да се сјете Шантићевих стихова "Остаје овдје".
Министар културе и образовања у Влади Херцеговачко-неретванског кантона Рашид Хаџовић рекао је да ће док буде Мостара бити моста, Емине и Алексе.
"Остајте овдје је пјесма која је увијек актуелна и надам се да ће наши млади послушати Алексу и остати у овом граду, јер чврсто вјерујем да долазе боља времена за град Мостар", нагласио је Хаџовић.
Предсједник СПКУД "Гусле" Радислав Тубић подсјетио је у име организатора да је Шантић био један од оснивача ових друштава, те поставио такве темеље на којима се и данас заснива рад.
"Његова љубав према овом граду и његово дјело је звијезда водиља нама и у `Гуслама` и у `Просвјети`. Алекса је поставио темеље рада ових друштава и он је човјек по чијим идејама и обрасцима ова друштва и данас дјелују и раде на даљем развијању културе у Мостару, али и у Херцеговини, јединствено и сложно како би сигурно то и сам Алекса желио", рекао је Тубић.
Савјетник потпредсједника Федерације БиХ Салем Марић рекао је да су Шантићеве вечери поезије манифестација која подсјећа на чињеницу да је Мостар град поезије и која указује на племените безвременске идеје љубави, достојанства и заједништва.
"Шантић је био стуб мостарског културног живота. Шантић је пјесник Мостара и један од симбола Мостара и културног идентитета свих нас. Најмање што можемо је да се сјећамо људи вођених хуманим идејама које уједињују све људе без обзира на вјеру и нацију и промовишу суживот", рекао је Марић.
Манифестација је почела поменом пјеснику на православном гробљу Бјелушине, након чега је свечано отворена у Народном позоришту Мостар гдје је касније одржана и представа "Прича о пјесницима".
На програму ће све до 28. октобра бити изведено више различитих садржаја, а на завршетку ће бити додијељења и књижевна награда "Алекса Шантић".
Организатори кажу да су овогодишње "Шантићеве вечери" постале манифестација цијелог града, јер су се у организацију укључили Градска управа, културне установе, културна друштва и истакнути интелектуалци.
СРНА
У БиХ јутрос у 7.00 часова почела је предизборна тишина пред опште изборе која ће трајати до затварања бирачких мјеста сутра у 19.00 часова.
У овом периоду, сви политички субјекти, који учествују у изборима, не смију јавно да се оглашавају.
Више од 600 људи пријављено је, без знања, за гласање путем поште, о чему је обавијештена и Централна изборна комисија. Сви случајеви неправилности биће прослијеђени надлежним тужилаштвима, како су потврдили из ЦИК-а. Без обзира на то, свако ко има право гласа моћи ће то право и да оствари, поручио је предсједник ЦИК-а, Бранко Петрић.
- Позивам их да провјере, до гласања, није касно ни на дан гласања и могу да оду на своје гласачко мјесто, биће упућени са процедуром и биће им омогућено гласање - каже Петрић.
Комисија је овјерила списак од 3.352.933 бирача у БиХ. Они ће моћи да бирају између 128 политичких субјеката, 58 политичких странака, 36 коалиција и 34 независна кандидата.
На Општим изборима бирају се три члана Предсједништва, предсједник и потпредсједници Републике Српске, представници у парламентима Републике Српске, Федерације, Представничком дому БиХ, и кантоналним скупштинама у Федерацији.
- За оних 518 мандата се такмичи више од 7.000 кандидата, негдје 14 пута више од мјеста колико се бира. Конкуренција је јака и зато је борба таква каква јесте - наводи Петрић.
У иностранство је послано 77.000 гласачких пакета, од којих је у ЦИК до јуче, након обављеног гласања, стигла 41-на хиљада. Пребројавање гласова из иностранства почиње у недјељу, кад се затворе биралишта. Ажурирање гласачких спискова и скидање умрлих са листе гласача, завршено је 45 дана пред изборе, рекао је Петрић.
- Међутим остаје проблем са људима који су умрли у тих мјесец и по, којих је мање од један одсто. Свако ко има право гласа, каже Петрић, требало би да то право искористи.
Петрић позива бираче да оду и да гласају. У недјељу ће сви са правом гласа у БиХ моћи то право да остваре на 5.794 бирачака мјеста.
За оне који физички не могу да дођу на биралишта, њих око 10.000, ангажовано је у 314 мобилних тимова. ЦИК ће почети да пребројава гласове одмах након затварања биралишта.
Манифестација "Шантићеве вечери поезије" у Мостару почеће у суботу, 6. октобра, и трајаће до 28. октобра, када ће бити додијељена Шантићева награда.
Предсједник мостарског Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета" Радивоје Круљ рекао је да овогодишња манифестација, која ће бити одржана 99. пут, доноси богат програм.
Он је навео да ће манифестација почети поменом пјеснику на православном гробљу Бјелушине, након чега ће бити свечано отворена у Парку Алексе Шантића, а тај дан у Народном позоришту Мостар биће одржана представа "Пјесници пјевају".
"На програму ћемо 8. октобра имати вече пјесника који су ушли у ужи избор за Књижевну награду `Алекса Шантић`, затим 11. октобра биће одржано вече севдаха, староградских и Шантићевих компонованих пјесама уз поезију Мике Антића и Душка Tрифуновића. За 13. октобар заказана је промоција књиге `Окупљање породица Билић, Докић, Јелачић, Пешко и Шаин у Мостару, маја 2016. године` и додјелу `Просвјетине` стипендије `Владимир Ћоровић`", најавио је Круљ.
Он је додао да ће 17. октобра бити одржана монодрама "Има нека тајна веза" Милана Димића, затим 19. октобра ликовна изложба академског сликара Здравка Круља, док је за 20. октобар заказано "Шантићево вече" у Невесињу.
Круљ је најавио и да ће 23. октобра бити одржана представа "Остајте" Независног универзитета Бањалука, затим 26. октобра изложба документарне грађе "Шантићеве вечери поезије и Књижевна награда "Алекса Шантић", а 27. октобра концерт Мјешовитог хора "Слога" из Сарајева.
Потпредсједник СПКД "Просвјете" у Мостару Сања Бјелица Шаговновић рекла је да су овогодишње "Шантићеве вечери" постале манифестација цијелог града, јер су се у организацију укључили Градска управа, културне установе, културна друштва и истакнути интелектуалци.
"Tо показује да успијевамо у намјери да Шантићу у овом граду вратимо мјесто које заслужује. Наша `Просвјета` овом манифестацијом не само да чува и његује српску културу, него постиче мултикултуралност и суживот које је и Шантић његовао", нагласила је Шаговновићева.
Чланица организационог одбора Нада Далипагић указала је да су "Шантићеве вечери поезије" један од културних идентитета Мостара који и данас уједињује све људе својим универзалним порукама мира, љубави и толеранције.
"Његове поруке славе добронамјерне људе свих вјера и нација. Из тог разлога, организатори славећи нашег великог пјесника – Алексу Шантића, славе мир, љепоту и све оно што је позитивно у нашем граду и шире", рекла је Далипагићева.
Испред Града Мостара обратила се истакнута умјетница Алма Фазил Обад, која је нагласила да је дјело Алексе Шантића баштина свих на које треба бити поносан.
"Овај програм је изузетно умјетнички профилисан тако да ћемо достојно обиљежити овогодишње 'Шантићеве вечери ппезије', 150 гдоина од рођења Шантића и 50 година од додјеле Шантићеве награде за поезију", истакла је она.
Она је нагласила да су два програма у продукцији овогодишњих "Шантићевих вечери", од којих је један представа "Прича о пјесницима" која говори о Шантићу и добитницима његове награде.
"Све се одиграва у некој другој димензији, сваки глумац глуми једног умрлог и једног живог пјесника који разговарају кроз своју поезију", додала је Фазил Обад.
Она је навела да је други програм - Вече севдаха, староградских пјесама и Шантићевих компонованих пјесама уз поезију Мике Антића и Душка Tрифуновића, а да је замисао била да се у Мостар врати "Шантићевски амбијент".
"У програмима су заступљене све врсте умјетности, доста институција културе града Мостара и овим програмом ми смо корак ближе Мостару као европској пријестоници културе 2024. у шта сви заједно улажемо велике напоре", нагласила је Фазил Обад.
"Шантићеве вечери поезије" организују СПКД "Просвјета" и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле".
СРНА
Грађани Републике Српске од данас до краја децембра имају могућност да промијене изабраног доктора породичне медицине, педијатра или гинеколога без навођења разлога промјене.
Из Фонда здравственог осигурања Републике Српске појашњавају да је потребно попунити одговарајуће обрасце код новоизабраног доктора, а потом их овјерити у Фонду.
Ово је период када би и грађани који се још нису регистровали у тим породичне медицине требало да то ураде.
Код новоизабраног доктора осигураници могу да одлазе од почетка наредне године, изузев ако нови доктор ради у истој здравственој установи у којој је запослен и претходни љекар.
Доктора је могуће промијенити и мимо овог предвиђеног периода, али само у одређеним околностима и тада је процедура компликованија, односно неопходно је навести оправдан разлог промјене у складу са правилником који регулише ову област.
"Изузетно је значајно да се избор или промјена доктора изврши до краја године, односно прије потписивања уговора између Фонда и домова здравља за наредну годину, јер од броја регистрованих лица зависи и колико ће који дом здравља добити средстава", саопштено је из ФЗО-а.
Из Фонда подсјећају да грађани могу да изаберу породичног доктора, гинеколога или педијатра у здравственим установама које са Фондом имају потписан уговор.
Прошле године породичног доктора у наведеном периоду промијенило је 25.890 осигураника, док је педијатра и гинеколога промијенило 12.116 осигураника.