Region
Доласком прољећа имаћемо временске прилике које и приличе овом годишњем добу, али ће ипак до краја марта бити промјенљиво јер се и по народној метеорологији некада овај мјесец звао Баба Марта, због јаких вјетрова и промјенљивости.
Рекао је ово јуче Небојша Куштриновић, метеоролог, и истакао да се већ данас, а посебно сутра, у планинским крајевима Републике Српске може очекивати снијег.
"У наставку седмице биће промјенљиво облачно и свјежије вријеме с мразевима и у неким пређелима с повременим падавинама", истакао је Куштриновић.
Према његовим ријечима, народна меторологија каже да се у марту мора три пута "посолити", односно да мора три пута пасти снијег.
"Ако не падне та три пута у марту, онда ће трећи пут бити у априлу, а већ смо имали два сњежна покривача, а трећи очекујемо у уторак у планинским пређелима", појаснио је Куштриновић.
Куштриновић наглашава да прољеће календарски долази 20. марта у 22.58, али да је за метеорологе прољеће стигло још 1. марта, јер су март, април и мај прољећни мјесеци.
"Што се прољећа тиче, оно стиже и званично, а може се рећи да ће на неки начин и временске прилике поштовати календар па ћемо имати прољећни период", нагласио је Куштриновић.
Додао је да због глобалног отопљења и климатских промјена у свијету имамо све топлије и падавинама богатије зиме.
"Већ смо урадили два национална извјештаја о климатским промјенама на простору БиХ и констатовали управо то да су зиме топлије и падавинама богатије. Снијега има довољно на надморским висинама на преко 1.000 метара, међутим на нижим надоморским висинама углавном нема сњежног покривача и врло је мали број таквих дана", појаснио је Куштриновић за "Независне".
Додао је да што се тиче дугорочних, сезонских временских прогноза, оне говоре да ће љето бити по средњим температурама топлије, посебно у августу.
"Ове године се очекује да ће све до августа временске прилике бити у границама нормале, дакле мало топлије и сувље", закључио је Куштриновић.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ
Републичка управа Цивилне заштите апеловала на грађане да не пале ватру на отвореном на неодговоран и неконтролисан начин јер тако доводе у опасност људске животе и материјална добра, што је законом кажњиво.
Из ове службе напомињу да ватрогасци у Републици Српској константно гасе ватру на отвореном коју је изазвао човјек.
- Извјештаји показују да је све више штете изазване пожарима, како на објектима које је саградио човјек, тако и на добрима која су од користи човјеку - објављено је на веб-страници Републичке управе Цивилне заштите.
Посљедњих дана невесињски ватрогасци имали су више интервенција на гашењу пожара који су изазвани људском непажњом.
Посезање за кредитима дугододишња је пракса локалних заједница у Херцеговини. Образлажу се, углавном, финансирањем пројеката, али неријетко, и плаћањем текућих обавеза. На финансијску гимнастику принуђени су због неусклађености планова, вишка запослених и редовних обавеза, у односу на расположиви буџетски новац. Према доступним информацијама, ниједна локална заједница није досегла дозвољени праг задужености, од 18 процената.
Да би се упустили у то, тврде челни људи, потребна је чврста залеђина, коју нема ниједна локална заједница. Уз претходну калкулацију, Невесиње се, 2017., задужило 3,5 милиона, да би покрили дефицит, рефинансирали наслијеђене дугове и финансирали капиталне пројекте.
- За инфраструктуру и уређење улица, спортску дворану, изградњу споменика. Планирали смо и за Дом кулутре, али смо добили донације Влада Српске и Србије - рекао је Миленко Авдаловић, начелник Општине Невесиње. То је Невесињу помогло да уштеди солидних 760.000 марака.
Челни људи кажу да, иако закон дозвољава задужење до 18 одсто, у односу на редовне приходе, крпљење финансијских рупа кредитом води у опасну замку. Кредити су нужно зло.
- Кад гледате, од нашег буџета од 1,8 милиона, ви да издвојите за инфраструктуру 600.000 КМ, то јер немогуће, јер имате толико обавеза - сматра Дарко Крунић, начелник Општине Љубиње-Требиње.
Општина Гацко, једна од локалних заједница са највећим буџетом по глави становника у Српској, задужила се седам милиона да би ријешила водоснабдијевање. Пројекат није доведен до краја, али кредите уредно враћају.
- Наши мјесечни ануитети су 98.000 марака, на буџет од 9,5 милиона, то је око 12%, тако да немамо проблем - истакао је Радојица Антуновић, замјеник начелника Општине Гацко.
Мјесечни ануитети Требиња износе 138.000 марака, на име намјенских кредита. С обзиром на износ редовних прихода, нису значајно оптерећење. Развој града и капиталне пројекте финансирају и властитим буџетом.
Интересантно је да најмања општина, Источни Мостар, нема дуговања. Билећа је, за то, једним од кредита морала да исплаћује зараде запосленима и дугове добављачима, а гаранцију су тражили и од Владе Српске.
Рачун је, тренутно, у блокади. Берковићима, тврди начелник, није проблем четири процента оптерећења на редовне приходе, али свако наредно, на ионако скроман буџет, водило би у неизвјесност.
РТРС
Службеници Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) јуче су на подручју Мостара, по усменим наредбама Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, претресли стан, просторије и помоћне објекате и покретне ствари, те привремено одузели предмете који могу послужити као доказ у извршењу кривичног дјела фалсификовање новца.
Претреси су обављени на двије локације, приликом чега су откривени и привремено одузети: 37 новчаница у апоенима од 50 КМ, 17 новчаница у апоенима од 20 КМ, за које постоји сумња да су фалсификоване, те принтер, скенер и копир-машина, за које постоји сумња да су кориштени за израду фалсификованих новчаница.
Након претреса, двије особе доведене су у службене просторије СИПА и испитане у својству осумњичених, о чему ће Тужилаштву БиХ бити достављен одговарајући извјештај.
Наведене активности проведене су у сарадњи са полицијским службеницима Министарства унутрашњих послова Херцеговачко-неретванског кантона и Министарства унутрашњих послова Средњобосанског кантона, пише Аваз.
https://www.nezavisne.com/novosti/hronika/Stamparija-laznog-novca-pronadjena-u-Mostaru/525222