Region
Посезање за кредитима дугододишња је пракса локалних заједница у Херцеговини. Образлажу се, углавном, финансирањем пројеката, али неријетко, и плаћањем текућих обавеза. На финансијску гимнастику принуђени су због неусклађености планова, вишка запослених и редовних обавеза, у односу на расположиви буџетски новац. Према доступним информацијама, ниједна локална заједница није досегла дозвољени праг задужености, од 18 процената.
Да би се упустили у то, тврде челни људи, потребна је чврста залеђина, коју нема ниједна локална заједница. Уз претходну калкулацију, Невесиње се, 2017., задужило 3,5 милиона, да би покрили дефицит, рефинансирали наслијеђене дугове и финансирали капиталне пројекте.
- За инфраструктуру и уређење улица, спортску дворану, изградњу споменика. Планирали смо и за Дом кулутре, али смо добили донације Влада Српске и Србије - рекао је Миленко Авдаловић, начелник Општине Невесиње. То је Невесињу помогло да уштеди солидних 760.000 марака.
Челни људи кажу да, иако закон дозвољава задужење до 18 одсто, у односу на редовне приходе, крпљење финансијских рупа кредитом води у опасну замку. Кредити су нужно зло.
- Кад гледате, од нашег буџета од 1,8 милиона, ви да издвојите за инфраструктуру 600.000 КМ, то јер немогуће, јер имате толико обавеза - сматра Дарко Крунић, начелник Општине Љубиње-Требиње.
Општина Гацко, једна од локалних заједница са највећим буџетом по глави становника у Српској, задужила се седам милиона да би ријешила водоснабдијевање. Пројекат није доведен до краја, али кредите уредно враћају.
- Наши мјесечни ануитети су 98.000 марака, на буџет од 9,5 милиона, то је око 12%, тако да немамо проблем - истакао је Радојица Антуновић, замјеник начелника Општине Гацко.
Мјесечни ануитети Требиња износе 138.000 марака, на име намјенских кредита. С обзиром на износ редовних прихода, нису значајно оптерећење. Развој града и капиталне пројекте финансирају и властитим буџетом.
Интересантно је да најмања општина, Источни Мостар, нема дуговања. Билећа је, за то, једним од кредита морала да исплаћује зараде запосленима и дугове добављачима, а гаранцију су тражили и од Владе Српске.
Рачун је, тренутно, у блокади. Берковићима, тврди начелник, није проблем четири процента оптерећења на редовне приходе, али свако наредно, на ионако скроман буџет, водило би у неизвјесност.
РТРС
Службеници Агенције за истраге и заштиту БиХ (СИПА) јуче су на подручју Мостара, по усменим наредбама Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, претресли стан, просторије и помоћне објекате и покретне ствари, те привремено одузели предмете који могу послужити као доказ у извршењу кривичног дјела фалсификовање новца.
Претреси су обављени на двије локације, приликом чега су откривени и привремено одузети: 37 новчаница у апоенима од 50 КМ, 17 новчаница у апоенима од 20 КМ, за које постоји сумња да су фалсификоване, те принтер, скенер и копир-машина, за које постоји сумња да су кориштени за израду фалсификованих новчаница.
Након претреса, двије особе доведене су у службене просторије СИПА и испитане у својству осумњичених, о чему ће Тужилаштву БиХ бити достављен одговарајући извјештај.
Наведене активности проведене су у сарадњи са полицијским службеницима Министарства унутрашњих послова Херцеговачко-неретванског кантона и Министарства унутрашњих послова Средњобосанског кантона, пише Аваз.
https://www.nezavisne.com/novosti/hronika/Stamparija-laznog-novca-pronadjena-u-Mostaru/525222
На тој локацији, како се наводи, полиција је уочила групу миграната, а код једног од њих је пронађен мобител за који се сумња да је украден.
Приликом предузимања оперативних радњи полицијских службеника, мигранти су пружили физички отпор полицајцима, односно дошло је до туче.
- Уз употребу средстава принуде, мигранти су савладани и лишени слободе, те су приведени у службене просторије Полицијске управе Мостар на криминалистичку обраду. Један од осумњичених миграната је пребачен на хоспитализацију у Свеучилишну клиничку у Мостар, због, по констатацији дежурног љекара, нарушеног здравственог стања од ранијег - навели су из полиције.
Највеће, вишемилионско оштећење, претрпио је недовршени затворени базен, на коме су порушени кров и кровна конструкција.
Оштећени су поједини друштвени објекти, школе, породичне куће, пластеници, градски парк. Усљед удара вјетра, највећи дио Херцеговине, до поподневних часова био је без напајања струјом. На сву срећу, посљедица по људски живот није било.
Олујни вјетар, са орканским ударима претходне ноћи достизао је брзину од преко стотину километара на час. У раним јутарњим часовима, приликом једног удара, вјетар је потпуно скинуо кров и поломио кострукцију на недовршеном затвореном базену, чија је вриједност већа од десет милиона марака. Дијелови крова завршили су у ријеци Требишњици.
На више десетина кућа, вјетар је побацао или помјерио цријеп. Страдали су и кровови појединих трговачких центара, на средњој школи, страдали су и пластеници.
Снажан вјетар поломио је или ишчупао стабла у Градском парку.
Због олујног вјетра, који и даље дува, засједао је Штаб за ванредне ситуације. Установама и предузећима наложио је приоритете - заштиту живота становништва, стављање у функцију људства и механизације за рашчишћавање и помоћ, мобилност у сагледавању стања по мјесним заједницама.
- Јутрос је тих захтјева највише било, наше екипе су стално на терену, доста тога смо урадили и рашчистили - каже Миљан Томашевић, шеф одсјека за Цивилну заштиту Града Требиња.
- Циљ је заштита живота, ми ћемо вечерас и ноћас појачати активностти на заштити имовине, а тако и сутра - поручује Веселин Милићевић из Полицијске станице Требиње.
Велики дио требињске територије, подручја Билеће, Гацка и Берковића, до послијеподневних часова, били су без напајања струјом, због квара на 110 киловолтном далеководу у Требињу. И подручје Невесиња, које се снабдијева струјом из правца Мостара, остало је без уредног снабдијевања, због пада два далеководна стуба.
- Тамо је ситуација тешка и сложена, радиће се најмање три дана, ми ћемо покушати алтернативним водом, радови су у току, да доведемо струју са десеткиловолтног далековода из правца Берковића - напомиње Небојша Рикало, извршни директор за техничке послове Електро Херцеговина.
Нестанци струје забиљежени су и на подручју Љубиња. Дежурне екипе електродистибуција санирају кварове на нисконапонској мрежи, гдје то услови допуштају.
Екипе комуналаца и ватрогасаца, имале су пуне руке посла на рашчишћавању. Ватрогасци су се борили и са пожаром у рејону Дријена, у граничном појасу са општином Равно, уз пут Требиње – Дубровник.
- Штитимо куће и имовину, за сада нема опасности, мислим да ћемо успјети да га зауставимо, отежавајућа околност је изузетно јак вјетар, пожар се креће брзо - наглашава Трипо Ћук, командир Територијалне ватрогасне јединице Требиње.
Прогностичари најављују да ће опасност од олујних удара вјетра трајати до сутра. Из градског Штаба за ванредне ситуације позвали су становништво да се не креће на отвореном, без пријеке потребе.