Nevesinje
Одбојкашице Вележа оствариле су побједу у заосталој утакмици 1. кола Прве лиге Републике Српске. Невесињке су вечерас у Спортској дворани „Невесињка“ савладале Црвену звијезду из Обудовца резултатом 3:0 и нанијеле јој први пораз у овосезонском првенству.
У једној од најбољих партија ове сезоне домаће одбојкашице су од почетка наметнуле свој ритам. Прва два сета Вележ је добио идентичним резултатом 25:16, уз изразиту доминацију на мрежи. Снажни смечеви и чврсти блокови донијели су Невесињкама предност коју гошће нису успијевале да угрозе.
Највише узбуђења донио је трећи сет. Одбојкашице Црвене звијезде заиграле су знатно ангажованије и повеле са 17:13, али су домаће брзо одговориле серијом 7:1 и преокренуле резултат. У неизвјесној завршници Вележ није искористио прву меч лопту, али је другу претворио у велику побједу и заслужено славље.
Са нова три бода невесињски тим пробио се на треће мјесто првенствене табеле, потврдивши добру форму и амбиције у наставку такмичења.
За одбојкашице Вележа нема много времена за одмор, јер их већ у недјељу очекује нови првенствени изазов. У редовном колу гостоваће у Бијељини, гдје ће одмјерити снаге са екипом Либера.
У Великој сали Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу је данас поводом Митровдана СШЦ „Алекса Шантић“ организовао пригодан културни, едукативни и историјски програм.
Програм је почео историјским часом који су одржали Радован Палавестра, Радивоје Симовић и Предраг Стајић испред Организације старјешина Војске РС и Ратних ветерана Невесиња. Већ трећу годину у низу директни учесници одбрамбено-отаџбинског рата и митровданских битака живом ријечју и својим личним искуствима ученицима појашњавају значај одбране Невесиња, Источне Херцеговине и Републике Српске.
Они су евоцирали успомене на ратне дане и приближили ученицима разлоге настанка оружаног сукоба на овим просторима, судбину српског народа из долине Неретве и јуначке и витешке подвиге чувене Невесињске бригаде. Још једном су истакли значај легендарног команданта Новице Гушића које је задржао и консолидовао војску поручивши да Невесиње нема резервни положај. Напоменули су да је култура сјећања веома важна и да све генерације морају да знају шта за Невесиње и Републику Српску значи Митровдан и побједе у митровданским офанзивама.

Након историјског часа ученици су одржали културно-умјетнички програм који су припремили са својим професорима. Они су емотивним рецитацијама и пјесмом указали на важност митровданских јунака и самог Митровдана.

Послије ученичког програма ученицима су се обратили представници Меморијалног центра Републике Српске, историчари Марко Јанковић и Јовица Рудић, упознавши присутне са самим оснивањем, радом и сврхом институције коју представљају. У склопу овог дијела програма приказана су свједочења породица погинулих бораца из Невесиња као и документарни филм „У име сина“ који се бави личним судбинама и свједочанствима породица и страдалих.

Прије почетка програма ученици су са професорима посјетили Спомен собу и тако одали почаст погинулим српским јунацима. Присутнима се обратио предсједник Општинске борачке организације Невесиње Синиша Шиповац.

Митровданске свечаности се настављају сутра у 18 часова када ће бити уприличен пријем за породице погинулих и демобилисане борце уз пригодан културно-умјетнички програм у Дому културе „Небојша Глоговац“.
У оквиру овогодишње Митровданске акције, активисти Фондације „Свети Вукашин“ у Невесињу посјетили су 25 социјално угрожених породица са подручја општине, уручивши им хуманитарну помоћ.
Невесињски хуманитарци истичу да им је циљ био да, поред материјалне подршке, породицама пруже оно што је у данашњем времену често још важније – пажњу, топлу ријеч, разумијевање и осјећај да нису заборављени и препуштени сами себи.
„Понекад је довољна једна посјета, један искрен осмијех или пружена рука да некоме уљепшамо дан и вратимо вјеру у људску доброту“, поручили су из Фондације.
Из ове организације су упутили велику захвалност свим добрим људима који су издвојили своје вријеме, труд и новчане прилоге како би подржали ову племениту акцију.
„Сваки допринос, ма колико мали изгледао, постао је дио једне велике приче о љубави, солидарности и човјечности“, нагласили су из Фондације „Свети Вукашин“, подсјећајући да нас примјер Светог Вукашина увијек изнова учи да сваког дана имамо разлога и могућности да будемо бољи једни према другима.
У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу је вечерас одржана промоција књиге „Благоје Јововић – живот српског јунака“ Марије Јововић.
Аутор књиге, кћерка Благоја Јововића, истакла је да ова књига о њеном оцу доноси аутентично породично свједочанство са породичним фотографијама, као и многе детаље о његовом животу, раду и унутрашњим борбама.
– Књига има 150 страница и садржи пуно информација о животу мога оца у Аргентини. Био је породичан човјек, диван отац и дјед. Никада није хтио да прича о атентату због наше сигурности. По први пут о атентату на Анта Павелића чули смо крајем 1998. године, када се мој отац исповиједио у Манастиру Острог – прича Јововић.
Она је додала да публикација садржи Јововићеве личне записе, писма и пјесме, као и новинске текстове о његовом животу, и да је намијењена широј читалачкој публици.
Ауторка је најавила да ће ускоро бити приказан филм редитеља Немање Ћеранића „Рука правде“, историјски трилер о Благоју Јововићу, атентатору на усташког поглавника НДХ Анту Павелића у Аргентини.
– Премијерно ће бити приказан у Солуну 15. новембра, у Београду 17. новембра, 25. у Бања Луци и 26. новембра у Требињу – додала је Јововић.
О књизи је говорио и директор Културног центра „Небојша Глоговац“ Александар Вуковић. Он је истакао да је прича о Благоју Јововићу много шира од самог атентата.
– Она је истовремено и прича о једном историјском времену, о човјеку који је носио терет свог искуства, и о питању како се један народ односи према сопственом страдању и историјском памћењу. Када говоримо о Јововићу, говоримо о времену великих историјских трагедија, о Другом свјетском рату, о српској емиграцији у Аргентини, о сјећању и потреби да се историјска правда, макар и са великим закашњењем, не препусти забораву – рекао је Вуковић.
Он је додао да нас овакве књиге подсјећају да требамо говорити о злочинима који су обиљежили једну епоху, о људима који су преживјели изгнанство, и о потреби да историјска истина остане трајна обавеза сваког друштва.