Промоција књиге „Кад дођем у Београд“ писца и новинара Шћепана Алексића одржана је вечерас у Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу.
У књизи је сабрана 51 прича о Херцеговини и Херцеговцима, нашим обичајима, о ономе чега се стидимо и чему се смијемо, од њих укупно 100, које су објављене у „Гласу Требиња“.
Аутор књиге "Кад дођем у Београд" Шћепан Алексић рекао је да је било тешко изабрати 50 текстова који се налазе у књизи, који су објављени у Гласу Требиња у посљедњих седам година.
Књига почиње ауторовим запажањем да је Херцеговина створена за причу и причање.
"У том истом периоду под истим насловом 'Писмо из Херцеговине' објавио сам око 100 прича. Ја сам се трудио да то буде нешто што се мени чинило најбољим. Међутим, читалачка публика можда ће рећи да сам изоставио неке које су биле боље. Све зависи од читалаца и шта се коме свиђа", рекао је Алексић.
Различити су мотиви и теме, различите су приче, али све је у складу са насловом у Гласу Требиња "Све је Херцеговина“, додао је Алексић.
„Херцеговина је сиромашна, убога земља, али има бистро плаво небо, обиље сунца и своју паметну, лијепу и кршну дјецу. А Невесиње је мјесто гдје живе прави, срчани Херцеговци са дна каце“, истакао је Алексић.
О књизи и аутору су говорили начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић и професор књижевности из Љубиња Ратомир Ћук.
Начелник Авдаловић је рекао да је Шћепан Алексић одличан новинар и најплодоноснији писац у Херцеговини.
„Читао сам све његове књиге, од 'Турског друма' за коју мислим да је његово ремек дјело, до ове која је вечерас пред нама и која је садржајнија. То је књига о обичним појавама и појмовима за које смо мислили да је немогуће нешто ново написати. Али је Шћепан успио да то на један Андрићевски начин опише“, нагласио је Авдаловић.
Он je свима препоручио да прочитају ову књигу и то баш онако како је сам аутор на првој страници написао, поступно, причу по причу, јер се само тако може осјетити душа Херцеговине.
Професор Ратомир Ћук из Љубиња је изнио своје запажање о Алексићу наглашавајући да има привилегију што га прати на промоцијама, јер тако упознаје много људи, а и исприча по неку причу.
„Све Алексићеве приче су о Херцеговини или Херцеговцима који населише свијет. Он пише о нама што смо остали и онима који су отишли. Чини ми се да је Алексић остао неопредијељен и не може са сигурношћу да каже који су боље прошли“, рекао је Ћук.
Професор Ћук је додао да се он опредијелио за оне који су остали и да му је веома драго што је међу њима и Шћепан Алексић.
Одломке из књиге "Кад дођем у Београд" читала је Љиља Ивезић.
Књига је штампана у оквиру обиљежавања седамдесете годишњице постојања и непрекидног излажења „Гласа Требиња“. Промоцију је организовала Народна библиотека Невесиње.
