Nevesinje
Под покровитељством Општине Невесиње у петак, 30. јануара са почетком у 18 часова биће одржана традиционална спортско-забавна манифестација „Избор најбољег спортисте Невесиња у 2025. години“.
Комисија за избор позвала је 13 клубова из Невесиња да доставе приједлоге за најбољег спортисту из реда сениора, најбољег младог спортисту из реда пионира, кадета и јуниора и спортску наду године узраста до 10 година.
Рок за доставу приједлога је 27. јануар.
Подсјећамо, епитет најбољих спортиста Невесиња у 2024. години понијели су одбојкашица Марија Торовић и кик боксер Вукашин Ковач.
Организатори позивају представнике клубова и спонзора, спортисте, спортске раднике и све заинтересоване грађане да присуствују манифестацији.
Помоћник министра за ветеринарство Републике Српске Негослав Лукић разговарао је данас у Невесињу са општинских руководством о могућностима да се кроз подстицаје, системске мјере и капиталне инвестиције подржи мљекарски сектор и модернизује производња, посебно у мањим фармама. Констатовано је да откупљивачи млијека у Херцеговини немају тржишних вишкова и да прерађивачи чувају традицију задржавајући висок квалитет млијечних производа. Аграрни буџет Републике Српске за 2026. годину износи 180 милиона марака, док је општина Невесиње планирала да кроз више подстицајних мјера за пољопривреднике издвоји 370.000 КМ.
Помоћник министра, представници општине и ветеринарских амбуланти посјетили су фарму музних крава „Радић“ у Придворцима и нови производни погон Мљекаре „Перфето“ у Бојиштима.
Према Лукићевим ријечима, мљекаре „Перфето“ и „Пађени“ представљају два важна стуба мљекарског сектора на подручју Херцеговине.
Лукић је рекао да је посебно важно што Мљекара „Перфето“ прави квалитетни сир и кајмак, односно производе више вриједности од млијека што је данас потребно мљекарском сектору.
„Министарство пољопривреде посебно цијени овакве иницијативе и пројекте и максимално ће подржавати овај сектор, кроз капиталне инвестиције, системске подршке и кроз мјере здравствене заштите животиња“, рекао је Лукић. Он је као значајно истакао то што на подручју Херцеговине неће доћи до смањења откупа млијека, нити цијене откупа.
Фарма „Радић“ је оставила посебан утисак на помоћника министра за ветеринарство.
„Овакве породичне фарме представљају стуб руралног развоја и опстанак села“, рекао је Лукић додајући да ће ресорно министарство у будућности посебну пажњу посветити управо малим фармама.
Начелник општине Миленко Авдаловић нагласио је да ће општина Невесиње у текућој години за пољопривреду као стратешку грану кроз више подстицајних мјера издвојити 370.000 КМ буџетских средстава. Он је подсјетио да су невесињски пољопривредници у прошлој години са републичког нивоа добили 1,6 милиона КМ за разне врсте подстицаја.
Авдаловић је изразио задовољство што пољоривредници постепено модернизују производњу и прате савјете стручњака. За мљекару „Перфето“ је рекао да је важан привредни субјект који годишње откупљује од 1,5 до 2 милиона литара млијека. Похвалио је одлуку менаџмента предузећа да преласком у нове савремене просторије повећа призводњу и тако прошири свој већ препознатљив асортиман производа у маркетима широм региона.
Мљекара „Перфето“ ради од 1998. године, запошљава 20-так радника и тренутно откупљује млијеко од 140 коопераната. Све обавезе измирује редовно.
Гордана Кљакић, један од основача мљекаре, каже да немају већих проблема у производњи, да имају тржиште и да су познати по квалитетном сиру из мијеха и разним врстама кајмака.
Нови производни погон су направили властитим средствима, али ће размотрити и погодности које кроз подстицаје нуди Министарство пољопривреде и Општина Невесиње.
Љуба Радић из Придвораца преко 20 година предаје млијеко у мљекару „Перфето“ и има само ријечи похвале на међусобну сарадњу.
„Ту су за нас да ријешимо било који проблем, али и ми се трудимо да обезбиједимо што квалитетније млијеко“, истиче Радић. На породичном газдинству држи 14 крава и дневно предаје 200 литара млијека.
Упозната је са проблемима мљекара из других крајева Републике Српске, али, како наглашава, она нема проблема са откупом млијека и редовношћу исплате.
„Очекујемо да ће премија бити повећана и то би нам много значило“, додаје Радић.
Према њеним ријечима, највећи проблем је да се обезбиједе довољне количине воде за стоку. На газдинству има доста посла, али Радићи све успијевају добром организацијом и породичном слогом.
У Друштвеном центру Општине Невесиње данас су одржане консулатације с грађанима и представницима цивилног друштва у оквиру Јавне расправе, на којој су дефинисане тематске области, које ће бити финансиране кроз предстојећи Јавни позив организацијама цивилног друштва за предају приједлога у склопу Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану 3 (ReLOaD3).
Дефинисане су сљедеће тематске области: социјална политика, култура, спорт, млади, заштита животне средине, социјално укључивање, рурални развој, заштита здравља, грађанско учешће и образовање.
Мерима Типура Дервишић, представница ReLOaD3, истакла је да ће Јавни позив бити објављен крајем јануар или почетком фебруара и да ће бити отворен четири седмице. Она је додала да ће у том периоду организацијама бити пружена менторска подршка, како би написали што квалитетније пројекте и имали већу шансу да добију финансијска средства за те пројекте.
Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану 3 (ReLOaD3) финансира Европска унија, а имплементира Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у партнерству са Општином Невесиње.
Гдје ће моћи да се граде соларне електране на подручју Невесиња, локална Скупштина требало би да одлучи у фебруару. Влада је, претходних година, додјељивала концесије потенцијалним инвеститорима за изградњу соларних електрана на подручју те општине, које су, између осталог, планиране и на обрадивим површинама у државном власништву. Томе се противе становници.
Петиција, коју је потписало или електронски подржало више од 5.000 грађана, упућена је на адресе надлежних министарства и локалних институција. Тврде да нису против изградње соларних електрана, али не на обрадивом земљишту.
- Људи моји, то је од моје куће удаљено триста метара, то је 90 одсто обрадиво земљиште, све је под наводњавањем. Ријеч је о земљишту у државном власништву, које су користиле бивше фирме. Тренутно се не обрађује, мјештани су заинтересовани за закуп - каже Милан Станковић из села Сопиља.
Весо Радић из села Придворци такође се противи градњи соларних електрана.
- Ту су људи који држе стоку, не дају нама да радимо земљу, тражимо, не можемо да је добијемо, сад хоће соларне електране, а ово је специфичан примјер за БиХ гдје имате 300 хектара које се наводњавају - каже Радић.
Датум посебне сједнице локалне Скупштине још није прецизиран. Засједао је и локални Савјет за измјену Просторног плана, који је, као савјетодавно тијело, затражио ревизију одлука о концесији. Тражи се заједничко рјешење.
- Заједнички став чланова Савјета је да соларни панели и зелена енергија свакако могу, али не на уштрб пољопривредника, пољопривредног земљишта и испаше стоке - истиче Богдан Ботић, члан Савјета и замјеник начелника општине.
Расположивог необрадивог земљишта за соларне електране има, тврде у општини. Главне примједбе на План углавном се односе на појас водозаштите око водозахвата и језера Алаговац и коришћење обрадивог земљишта за постављање солара, на неколико локалитета. Помињу се површине веће од 500 хектара. У просторно-планској документацији поступак траје, али у важећем документу нису предвиђени велики соларни паркови.
- Процедура није завршена, већ се може рећи да ће у овом тренутку одређена планска рјешења за соларне електране бити ревидирана и да ће бити сачувано пољопривредно земљиште. Коначно рјешење даће локални парламент, који усваја просторни план, и тек у том тренутку он постаје важећи - појашњава Милош Иванишевић, начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове.
Према незваничним процјенама, само од енергетских објеката, који су у плану да се граде, у локални буџет годишње би се слијевало око пет милиона КМ. Дио тог новца био би издвајан и за пољопривреду.
РТРС