У СШЦ „Алекса Шантић“ у Невесињу данас је освјештана Спомен – плоча радницима ове образовне станове који су погинули у посљедњем Одбрамбено – отаџбинском рату.

На плочи се налазе имена тројице професора: Слободана Лажетића, Радивоја Вучинића и Брана Баће Пашајлића.

Освјештање и помен служио је свештеник Александар Црногорац, а овом чину присуствовали су чланови породица погинулих бораца и њихови потомци, представници општинских борачких организација из Невесиња и Гацка и директор Средњошколског центра.

У име Борачке организације Невесиње присутне је поздравио Синиша Шиповац истичући да ова Спомен – плоча треба да буде примјер и путоказ будућим генерацијама, ученицима и професорима како се брани и воли отаџбина.

  –Хвала свима који су дошли да заједно вратимо један мали дио дуга према онима који су сачували част и слободу не жалећи свој живот, и према онима који су замијенили дневник и зборницу, пушком и бункером – рекао је Шиповац.

Вања Лажетић, братић покојног професора историје Слободана Лажетића, захвалио се борачким организацијам из Невесиња и Гацка и директору школе што су поставили ову Спомен – плочу на којој се налазе тројица професора, који су погинули као припадници Војске РС.

Он је додао да му је драго што се и након 30 година нису заборавили јунаци који су дали свој живот за нашу Републику Српску.

Члан Предсједништва Борачке организације из Гацка Слободан Илић рекао је да су се данас, након 30 година, ови професори вратили у свој колектив гдје су некад радили.

 – Одржали су у овој школи много часова, али ова Спомен - плоча ће бити њихов вјечити час. Треба да служе на понос како родбини и саборцима, тако и будућим генерацијама – нагласио је Илић.

Раденко Тодоровић, рођак покојног Слободана Лажетића, захвалио се Борачкој организацији Невесиње која је постављањем ове Спомен – плоче отела од заборава наше јунаке који су свој живот дали за слободу.

Он се присјетио заједничких момената са Слободаном, многих тешких животних ситуација, па све до одласка на ратиште и његовог страдања.

Директор школе Момир Братић захвалио се Борачким организацијама Невесиња и Гацка што су се сјетили да поставе ово обиљежје колегама, који су били добри људи и професори, и који су изгубили своје животе у посљедњем рату.

 – Ова Спомен – плоча вјечно ће нас подсјећати на наше драге колеге – додао је Братић.

У зборници школе уприличен је пријем за породице погинулих, њихове потомке и госте.

У Доњем Лукавцу данас је завршено асфалтирање локалног пута. Пројекат је финасирала Влада Републике Српске преко Јавног предузећа „Путеви РС“, а радове су изводили „Невесињепутеви“.

Асфалтирање је настављено тамо гдје је стало прије четири деценије. Сада је асфалтирана дионица од школе до Вељача дуга један и по километар.

Поводом завршетка радова у Мјесном дому приређена је мала свечаност којој су поред мјештана присуствовали представници општинске и републичке власти и извођачи радова.

У име мјештана Здравко Цвијетић се захвалио републичким и општинским институцијама које су омогућиле да Доњи Лукавац добије саобраћајницу какву заслужује.

− О овоме су сањали наши очеви и дједови, а ево садашње генерације коначно ће бити у прилици да у своје село долазе асфалтним путем – рекао је Цвијетић. И остали мјештани сматрају да ће нова саобраћајница постаћи људе да са више оптимизма раде и стварају у свом завичају.

Народни посланик Илија Таминџија изразио је задовољство што је овај инфраструктурни пројекат подједнако обрадовао и мјештане Доњег и Горњег Лукавца.

− Након завршеног асфалтног пута и примарног цјевовода створени су услови да у Лукавац долазе сви они који воле своје село – истакао је Таминџија. Он се посебно захвалио Влади РС и директору ЈП „Путеви РС“ Давору Кострешевићу који су прихватили да се финансира овај пројекат важан за Мјесну заједницу Лукавац.

Локални пут Зови До – Лукавац асфалтиран је прије четири деценије. Асфалт је стигао до школе, а Доњи Лукавац је остао са макадамским путем.

Рукометаши Херцеговине стигли су вечерас до првих премијерлигашких бодова. На премијери пред домаћим навијачима, у 3. колу, савладали су Горажде 31:30. Као што су и најављивали Невесињци су оставили срце на терену и на крају се заслужено радовали.

Била је то тврда и борбена утакмица у којој ривали нису успијевали направити озбиљнију резултатску предност. Дефицит од два гола из првог полувремена Херцеговина је анулирала већ у уводним минутама наставка и до краја је била у вођству. У самом финишу мирноћу домаћем саставу дали су најискуснији Томић и Карановић. Управо је овај двојац био и најефикаснији у тиму Херцеговине.

ХЕРЦЕГОВИНА – ГОРАЖДЕ 31:30 (18:20)

Спортска дворана „Невесињка“. Судије: Иво Бошњак, Јосип Марић (Мостар). Искључења: Херцеговина (8 мин), Горажде (4 мин). Седмерци: Херцеговина 5(2), Горажде 5 (5)

ХЕРЦЕГОВИНА: Ивановић (4), Шаренац, Чабрило, Драговић (2), Вујадиновић, Вучић,Зечевић, Цвијановић, Хадровић (1), Златић (4), Башић (1), Ковач, Карановић (8), Томић (7), Бешић, Ражнатовић (4).

ГОРАЖДЕ: Плех, Божић, Чамо, Угљеша (2), Кракоња (7), Куновац (1), Дјана (1), Јамак (1),Османковић, Хамзић, Пилав (3), Фазлић (2), Хоџић, Беширевић, Зига (9), Дедовић (4).