Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске данас почиње редовну исплату пензија за децембар прошле године.

Исплатом пензија за децембар обухваћено је укупно 272.585 корисника права, од чега је 220.389 у Републици Српској, а ван Републике 52.196.

За исплату пензије за децембар потребно је 100,86 милиона КМ у нето износу, односно 102,12 милиона КМ у бруто износу.

Просјечна пензија износи 414 КМ и чини 40,22 одсто просјечне плате у Републици Српској.

Износ најниже пензије за стаж од 40 и више година је 424 КМ и чини 41,18 одсто просјечне плате у Републици Српској.

За пуни стаж осигурања од 40 година просјечна пензија за децембар износи 611 КМ, што чини 59,38 одсто од просјечне плате у Републици.

Износ највише пензије за децембар у Републици Српској је 2.181 КМ.

У Kултурном центру Требиње синоћ је уприличено представљање првог тома планиране петотомне монографије наше епархије под називом “Шематизам Епархије захумско-херцеговачке и приморске”, објављеног поводом 800 година од оснивања првобитне Епископије хумске.

На промоцији, поред главног уредника, оца Радивоја Kруља и рецензената: др Милана Гулића, др Драге Мастиловића и др Милоша Ивановића, говорили су и епископ диселдорфски и њемачки др Григорије Дурић, као и историчар др Недељко Радосављевић.

Главни уредник је протојереј Радивоје Kруљ, а редакцију чине и епископ Димитрије, игуман манастира Завала Василије Kопитић, игуман манастира Тврдош Сава Мирић.

Отац Kруљ је рекао да је ово дјело припремано четири године, те да се у њему могу прочитати подаци о црквеним општинама, манастирима, парохијама и слично.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије је казао да се у корицама ове монографије крије један фактографски пресјек живог живота једне епархије.

„Велика захвалност владики Григорију, чија је идеја била да се изда ова петотомна монографија, историјски саборник наше епархије. Хвала Драгану Давидовићу, фотографу Младену Вујадиновићу, рецезентима, свештенству, монаштву и многим другим учесницима који су били укључени у припреми овог саборног дјела“, истакао је владика Димитрије.

Сарадници на тексту су блаженопочивши епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић, епископ западноамерички Максим, архимандрит Исаија Дан, архимандрит Лазар Лазаревић, протојереј-ставрофор Борис Бандука и други.

Рецезенти књиге су др Драга Мастиловић, Милан Гулић, Вукашин Милићевић и Милош Ивановић.

Декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић истакао је да је ријеч о капиталном дјелу не само за Епархију захумско-херцеговачку и приморску, него и за Српску православну цркву и за срспку културу уопште.

„Из овог Шематизма читаоци могу да се упознају са једним широким спектром дјелатности које обавља ова епархија. То је историјска читанка Епархије захумско-херцеговачке и приморске, па и Херцеговине, с обзиром на чињеницу да је историја ове епархије била неодвојива од историје српског народа у Херцеговини“, рекао је Мастиловић.

Др Милош Ивановић, виши научни сарадник на Историјском институту у Београду је истакао да ова монографија садржи веома значајне податке свих осам вијекова Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

„Аутори су се баш потрудили да сакупе сав релевантан материјал и да га на прави начин презентују публици једним питким стилом и то је књига коју треба свако да има у кући и у којој могу наћи значајне податке како о својим прецима, тако и о мјесту у коме живе“, навео је Ивановић.

Шематизам је штампан захваљујући финансијској подршци Републичког секретаријата за вјере, чији је директор Драган Давидовић, у тиражу од 1.000 примјерака.

Уз управо издати Шематизам, преостала четири дијела монографије Епархије захумско-херцеговачке и приморске, који су у припреми, сачињаваће томови под називима: Историја, Лексикон, Прилози за историју и Библиографија Епархије.

Издавачи Шематизма Епархије су ова епархија и Видослов.

Влада Републике Српске донијела је одлуку којом даје гаранцију Републике Српске за кредитно задужење Хидроелектране “Дабар” д.о.о. Требиње код Извозно-увозне банке Кине у износу од 189.409.002 евра, што је око 370 милиона КМ, за изградњу остатка објеката ове хидроелектране чија ће инсталисана снага бити 159,15 мегавата.

Период отплате кредита је 20 година, од којих су четири године грејс-периода, уз фиксну каматну стопу од 2,3 одсто, а кредитна средства треба да се искористе у року од четири године, наводи се у Одлуци објављеној у Службеном гласнику Републике Српске.

Овим је омогућено да се напокон реализује пројекат из шездесетих година прошлог вијека о изградњи система “Горњи хоризонти” који ће електроенергетски биланс Хидроелектрана на Требишњици /ХЕТ/, у чијем је власништву ХЕ “Дабар”, повећати за око 50 одсто. То ће омогућити одржив и стабилан електроенергетски систем у цијелој Републици Српској.

Из ХЕТ-а кажу да ће ово бити прва хидроелектрана на подручју бивше Југославије у којој је учешће сопствених средстава инвеститора (ХЕТ) око 40 одсто, док је учешће кредитних средстава око 60 одсто.

“За хидроелектране које су се изградиле у времену СФРЈ тај однос је био 70/80 одсто кредитних средстава напрема 30/20 одсто сопствених средстава”, појаснили су у овом предузећу.

Изградња ХЕ “Дабар” траје знатно дуже од предвиђеног рока, а један од пресудних фактора због чега је то тако су и тужбе пред Судом БиХ за еколошку дозволу и поступак јавних набавки, гђе је у оба поступка, након пет година, доказано да је све рађено у складу за процедурама.

Подсјетимо, уговор о изградњи ХЕ „Дабар“ потписали су „Електропривреда РС“ и предузеће “China Energy Gezhouba Group” које ће финансирати 85 одсто пројекта. Уговор је потписан у мају прошле године. Претходно је Влада Републике Српске дала концесију ХЕТ за изградњу и коришћење ХЕ “Дабар”. Концесија је дата на 50 година.

Укупна вриједност пројекта ХЕ “Дабар” је 650 милиона КМ, док је ХЕТ до сада из сопствених средстава уложио око 120 милиона КМ.

ХЕ “Дабар” је саставни дио пројекта “Горњи хоризонти”, који предвиђа пребацивање вода из Гатачког и Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера.

Рејтинг.инфо