Шеснаестогодишња Слађана Милићевић из Невесиња прва је допливала до Часног крста у ријеци Неретви. У пливању је учествовало више од двадесетак младића и неколико дјеце углавном из Мостара, али и околних мјеста, а први пут у Неретви је запливала и једна дјевојка.

Милићевић, чији су корјени из Мостара, каже да проводи љета у Мостару и на ријеци Неретви и да јој је увијек била жеља да заплива на Богојављење.

“Хладно је, али се осјећам супер. Први пут пливам за Часни крст. Јако ми је драго што сам једина жена овдје и надам се да ће у будућности бити више жена које ће пливати”, рекла је Милићевић.

Парох благајски Бранимир Боровчанин подсјећа да се на Неретви плива већ седму годину.

“Пливача је било преко 25, а изнимка је ове године дјевојка Слађана која је и прва допливала до Часног крста. Први пут да је једна жена учествовала и надам се да ће овај њен потез охрабрити друге дјевојке да нам се придруже, да  то  не буде чисто мушка манифестација”, рекао је Боровчанин, додајући да је ове године манифестација била најмасовнија.

Боровчанин подсјећа да пливање за Часни крст на Богојаљење симболизује погружавање наших тијела у воду у знак сјећања на крштење Исуса Христа у ријеци Јордану који се прославља на празник Богојављења.

Најмлађи учесник пливања имао је девет година, а најстарији више од 65 година.

Младићи из Мостара на крају су све почастили скоковима у Неретву, након чега су се сви присутни загријали и поразговарали у Друштвеном дому у Ортијешу.

ТОП ПОРТАЛ

Свака породиља у Републици Српској од сада има право на 500 КМ помоћи од државе за опрему новорођенчади. До сада је ова помоћ износила 250 КМ.

Помоћ је дупло већа на основу Закона о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити, који је ступио на снагу 1. јануара.

По основу свих права из овог Закона на годишњем нивоу потребно је издвојити још око 25,67 милиона КМ, а само по основу права за опрему новорођенчади потребно је више од 2,5 милиона КМ. Пројектовано је 10.000 новорођене дјеце.

Законом се први пут уводи право на дјечји додатак за прво дијете, те се повећава износ додатка, због чега је по овом основу на годишњем нивоу потребно додатних око 20,65 милиона марака.

Основица за право на дјечји додатак је најнижа плата у РС из претходне године, која је износила 540 КМ. Висина права на додатак на дјецу за прво, друго и четврто дијете утврђује се у износу од 18 одсто од основице, за треће дијете у износу од 26 одсто од основице, а за дјецу осјетљиве категорије у износу од 32 одсто од основице.

Право на дјечји додатак прошле године остварило је у просјеку 15.848 дјеце, а то право је лимитирано Законом по којем је имовински цензус цијелог домаћинства полазна основа. Тако је могуће добити додатак за, рецимо, треће дијете ако укупни приходи домаћинства не прелазе 23 одсто од основице. Основица је најнижа плата, 540 КМ. У обзир се узима и вриједност имовине, а закон каже да каталошка вриједност процијењене покретне имовине не прелази вриједност 13 основица, односно најнижих плата.

Дакле, дјечји додатак (на мјесечном нивоу) за треће дијете износи 140,4 КМ, а за прво, друго и четврто 97 КМ.

Овим Законом повећан је и мјесечни износ накнаде за родитеља-његоватеља или његоватеља са 20 одсто од минималне плате на пуни износ минималне плате. Дакле, са 135 КМ на 540 КМ. Пројектовани износ корисника је 520, а потребно је обезбиједити додатних око 2,52 милиона КМ.

ДОДАТАК И ЗА ПРВО ДИЈЕТЕ

У Влади Српске кажу да измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити желе додатно да унаприједе систем дјечје заштите у РС, првенствено његов пронаталитетни карактер.

– Накнаде за друго, треће и четврто дијете увећавају се скоро 100 одсто, а уводимо први пут накнаду за прво дијете. Увећање за давања по овом основу износи готово 20 милиона КМ на годишњем нивоу – навео је премијер Радован Вишковић.

Влада Републике Српске донијела је одлуку којом се за четири одсто повећава основица за обрачун примања за ову годину предвиђених Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата, у односу на основицу по којој је корисницима права вршен обрачун ових примања у претходној години.

Влада је донијела одлуку о утврђивању основице и коефицијента висине исплате мјесечних примања за ову годину предвиђених Законом о заштити цивилних жртава рата, којом се обезбјеђује повећање основице за четири одсто у односу на основицу по којој је корисницима права вршен обрачун примања предвиђених Законом у претходној години, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе с јавношћу.

Донесена је и одлука којом је за пет одсто повећана основица за обрачун мјесечног борачког додатка за 2022. годину.

Влада је донијела одлуку да основица за обрачун годишњег борачког додатка за 2021. годину остане непромијењена у односу на основицу за обрачун годишњег борачког додатка за 2020. годину.

Број бораца прве и друге категорије који имају право на годишњи борачки додатак за 2021. годину је 49.344.

За исплату годишњег борачког додатка потребан је износ од 8.008.966 КМ, а исплата овог додатка за 2021. годину треба бити извршена до краја првог квартала 2022. године.

Влада Републике Српске донијела је одлуку о одобравању пласмана средстава за унапређење материјалног положаја бораца са навршених 65 година живота кроз мјесечно новчано примање.

У саопштењу се подсјећа да је Влада Републике Српске 2018. године својом одлуком успоставила мјесечно новчано примање борцима са навршених 65 година старости који не испуњавају услове за остваривање права на пензију.

Влада сваке године доноси одлуку на основу које се врши исплата мјесечног новчаног примања које се одређује у висини нивоа најниже пензије борцима са навршених 65 година живота старости који заједно са посебним стажом у двоструком трајању имају 15 и више година пензијског стажа.

Доношењем ове одлуке омогућава се исплата мјесечног новчаног примања борцима који у 2022. години испуне услове у погледу година живота и пензијског стажа, које износи 212,02 КМ.

У том износу наставља се исплата и борцима који су, у складу са одлукама Владе Републике Српске, ту врсту примања остварили у периоду од 2018 - 2021. године.
Са 31. децембром 2021. године евидентирано је 739 корисника мјесечног новчаног примања, додаје се у саопштењу.