Region
У мостарском насељу Раштани данас је освештана новоизграђена Црква Светог великомученика Прокопија, црква која је ујединила и духовно обновила мјештане овог мостарског насеља.
Цркву је освештао владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а служили су и игуман Манастира Житомислић Данило Павловић и херцеговачки свештеници Душко Којић, Небојша Радић, Марко Гојачић, Дејан Грчић и ђакон Бранислав Рајовић.
Освештање Цркве за мјештане Раштана велики је догађај на коме су се окупили и они који живе у Мостару, али и многи који су управо због овога догађаја дошли у свој родни крај из цијелога свијета.
Владика Димитрије је рекао да се овим догађајем крунише труд мјештана који су уложили у изградњу храма, скромнога по величини, али великога по искрености мјештана и љубави и слози којом су градили храм.
-Није пред Богом велико оно што је у нашим очима велико него је велико само оно што се даје чиста срца и душе и од свега срца и душе. Тако и овај храм приносимо Богу и Светој Тројици који је посвећен Светом великомученику Прокопију, рекао је владика Димитрије пожељевши да се у животима грађана све преобрази и да у свему почну да напредују, а прије свега у љубави према Богу и у љубави према ближњима.
Владика је рекао да заповијести Божије нису нешто што људе поробљава већ нешто што се само од себе испуњава ако љубимо Бога.
-Ако љубимо ближњега онда ћемо пазити на њега и бринути се за њега. То треба ми хришћани да радимо да се бринемо и слушамо шта нам говори наш Спаситељ. Онда ће се десити чудо Божије, рекао је владика.
Додао је да смо сви створени за љубав, радост, мир и доброту и да је бити добар човјек задатак свих нас. Захвалио се грађанима за труд и љубав коју су показали.
Владика је рекао да људи ако слушају своју савјест неће никада доживјети бродолом вјере.
„Покажимо дјела нашој дјеци јер она читају срце човјечје. Свако ово дијете које расте поред нас шта год му говорили, ако то не извршавамо слабо ћемо га васпитати. Ако будемо Божји људи и Христови људи и ако волимо друге онда ће и наша дјеца узрастати у љубави и милости Божјој. Чувајмо савјест, чувајмо срце и љубав, чувајмо породицу, дјецу и све нас. Зато смо и осветили овај храм. Не да то буде неко мјесто одвојено од нас већ да се душе и тијела наша у њему освећују и да се ми приносимо Богу у њему“, поручио је владика Димитрије.
Мјесни парох Небојша Радић захвалио се свима који су дошли на освећење храма.
„Свима се желим захвалити јер знам да је ова црква направљена слогом и љубављу народа Раштана. Овај храм је направио једну велику слогу и љубав међу вама, гдје нема више несугласица и раздора“, рекао је Радић захваливши се куму славе и свим доброчинитељима.
Мјештанин Далибор Ђурасовић који је један од иницијатора обнове рекао је да је на томе мјесту била раније мала капела, а да је новосаграђена Црква по својој љепоти на понос свих мјештана овога краја.
„Ово значи живот за нас. Најважније од свега јесте што је изградња цркве трајала сложно и направљена је од прилога свих мјештана и наших комшија католика. Није било нити једне несугласице ли примједбе током градње и направљена је да се у њој служи дуго година и у знак поштовања према нашим прецима који су своје животе овдје оставили“, рекао је Ђурасовић.
Мјештанин Бранислав Савић каже да је данас велики празник за Раштане.
„Ми смо сви давно напустили наша огњишта и данас је много емотивно. Живот се враћа и обнавља. Данас је овђе велики број људи који су дали свој допринос да би данас овђе сви били сретни“, рекао је Савић уз сузе додајући да у Раштанима има живота и да се људи све више враћају у ово мостарско насеље.
Посланик у Парламентарној скупштини БиХ Љубица Миљановић рекла је да се осјећа поносно долазећи у ово мјесто, на гробље гђе су сахрањени преци и на крстове који подсјећају на то ко смо и шта смо.
„Гдје год били и гдје год живјели увијек се враћамо овоме мјесту и овим гробовима. Данас освећење ове цркве има изузетан значај за све оне који су се вратили у свој родни крај и на свој праг“, рекла је Миљановић додајући да је од данас новоизграђена црква мјесто окупљања, мјесто на коме ће се поштоват традиција и гдје ће се његовати љубав и слога јер је црква изграђена слогом и љубављу, те залагањем и несебичним давањем мјештана.
Освећењу је присуствовао велики број вјерника и званичника из Републике Српске међу којима и посланик у Парламентарној скупштини БиХ Љубица Миљановић, посланик у Народној скупштини РС Илија Таминџија, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић, начелник општине Источни Мостар Божо Сјеран, конзул Србије у Мостару Марија Бакоч и многи други.
ТОП ПОРТАЛ
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске позвало је лица из борачких категорија која су стекла право на исплату 100 КМ једнократне помоћи да код надлежних одјељења у јединицама локалне самоуправе пријаве промјене података о адреси или текућем рачуну.
Промјене података о адреси или текућем рачуну могу се ажурирати код одјељења надлежних за борачко-инвалидску заштиту у јединицама локалне самоуправе, наводе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске.
У саопштењу се подсјећа да је у Републици Српској у току исплата једнократне помоћи од 100 КМ борцима свих категорија, ратним војним инвалидима и члановима породица погинулих бораца.
Исплатом су обухваћена лица са статусом борца од прве до седме категорије - ратног војног инвалида и члана породице погинулог борца уколико користе породичну инвалиднину.
-Исплата се врши на текуће рачуне и посредством поште, а на основу података о корисницима из Интегралног информационог система Министарства рада и борачко-инвалидске заштите - појашњава се у саопштењу.
Министарство финансија Републике Српске јуче је саопштило да је исплатило једнократну помоћ од по 100 КМ или укупно 21,5 милиона КМ на рачуне 215.590 бораца, ратних војних инвалида, чланова породица погинулих бораца, односно за кориснике породичне инвалиднине у Српској који имају рјешење надлежног органа.
Одлуку о одобрењу исплате једнократне новчане помоћи у појединачном износу од 100 КМ борачким категоријама и пензионерима Републике Српске донијела је Влада Републике Српске 23. јуна.
Полицијска управа Требиње апелује на све грађане да буду додатно опрезни приликом паљења ватре на отвореном, с обзиром да тренутне временске прилике погодују неконтролисаном ширењу пламена. Такође, некада грађани треба да обрате пажњу и на све друге околности које могу утицати на изазивање пожара и да ватру ни у ком тренутку не остављају без надзора. Ватрена стихија се шири много брже него што људи очекују и често мала непажња изазове велике посљедице по имовину и животе људи.
Опушци бачени на одређена мјеста, дно стаклене флаше и други наизглед безазлени предмети по оваквим температурама и на лако запаљивим мјестима и површинама могу довести веома лако и брзо до катастрофалних посљедица. Ако роштиљате у природи, водите рачуна да се никад не удаљите са тог мјеста док не будете у потпуности сигурни да је ватра до краја загашена, премда је најбоље у оваквим временским околностима избјегавати ове видове одмора.
Подсјећамо, Законом о заштити од пожара из новембра 2019. године, као једну од мјера заштите забрањује паљење корова и другог пољопривредног отпада без претходног обавјештења ватрогасно-спасилачке јединице. Законом је прописана новчана казна од 100 до 1.000 КМ за она физичка лица која пале коров и други пољопривредни отпад без обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице, као и уколико не предузму све потребне мјере и радње с циљем спречавања ширења ватре.
Они који не предузму мјере предострожности приликом паљења ватре, те изазову материјалну штету, Полицијска управа Требиње ће санкционисати у складу са важећим законским прописима.
Велики пјесник Алекса Шантић требало би да се врати у своју улицу у Мостару у четвртак, 14. јула, када ће Градско вијеће одлучивати о измјени шест назива улица које носе имена по усташким злочинцима.
Градоначелник Мостара Марио Кордић предложиће измјену назива на основу приједлога Комисије коју је формирало Градско вијеће.
Петочлана комисија, коју чине градоначелник Кордић, предсједник Градског вијећа Салем Марић, предсједници Клубова Срба, Хрвата и Бошњака Велибор Миливојевић, Влатко Мариновић и Златко Гузин су веома брзо и лако дошла до заједничког приједлога.
Према том приједлогу име Миле Будака коначно ће бити избрисано из некадашње Шантићеве улице.
Улица Вокића и Лорковића мијења име у Улицу Тина Ујевић. Улица Рафаела Бобана требало би да буде Улица фра Људевита Ласте који није познат широј јавности, а ради се о фрањевцу из Мостара који је у рату доста помогао грађанима Мостара, а службовао је у Циму и Илићима, те ће управо улица која спаја та два насеље носити његово име.
Када се избрише име Ђуре Спужевића, своју улицу добиће и познати мостарски сликар Исмет Ицо Вољевица.
Досадашња Улица Јуре Францетића преименоваће се у Хумску, по средњовјековном називу за Херцеговину.
Улица таборника Иве Зеленике, иначе једносмјерна улица у Захуму, добиће назив Циглана, као сјећање на циглану која је постојала у њеној близини у првој половини 20. вијека.
Потпредсједник Градског вијећа Велибор Миливојевић рекао је Срни да је као члан комисије и представник листе "Остајте овдје" предложио да се Улица Миле Будака назове Улицом Алексе Шантића, а подржао је и став да остале носе називе по умјетницима, књижевницима, хуманистима или једноставно по одређеном локалитету.
Он је истакао да је Комисија брзо и ефикасно урадила задатак, сагледала све приспјеле приједлоге Клубова странака, консултовала струку, те предложила најприхватљивија рјешења за промјену назива улица које су до сада носиле називе по усташким званичницима.
- Сваки други пут, осим овог, био је погрешан и јефтино политиканство, обмањивање грађана са могућом јако опасном посљедицом да се упропасти ова прилика. Да се о њој одлучивало према приједлогу СДП-а на прошлој сједници, одбило би се и онда се о томе, према Статуту, не би могло расправљати у наредних шест мјесеци - рекао је Миливојевић.
Он сумња, како каже, да су неки то хтјели и да им и није стало до истинске измјене назива, него до тема за јефтине политичке обрачуне и унижавања других заснованог на лажи и превари.
Он се нада да ће послије конструктивне дискусије приједлог Комисије бити једногласно усвојен чиме би сви показали јединство става када су овакве ствари у питању, као и да је завршена прича са са фашистичким идеологијама и да таквима више нема мјеста у Мостару.
Мостар ће се коначно, када су у питању имена улица, ријешити терета који је носио због накарадних назива и величања фашистичке идеологије.
У Мостару се ово питање није могло ријешити посљедњих петнаестак година јер је увијек неко "минирао" договор. Али, коначно, послије низа притисака јавности и међународних званичника, владајуће странке у граду су постигле договор који би у четвртак на Градском вијећу требало да добије подршку.
Што се тиче Шантића, биће потребно још времена да у свом граду добије цијелу улицу, јер се једна страна у некадашњој Шантићевој и даље зове Улица Твртка Милоша.
Да ли ће Стара Гимназија, данас Гимназија Мостар, а прије рата Гимназија "Алекса Шантић", више икада понијети име највећег пјесника Мостара, остаје да се види.
СРНА