Region
- У финансијском смису и више од тог износа, јер је струја из ХЕ "Дабар" намијењена за извоз, док постојеће хидроелектране ХЕТ-а имају обавезу јавног снабдијевања домаћих потрошача - прецизирао је Таминџија.
Он је напоменуо да се сада ради на најзначајнијем пројекту ХЕ "Дабар", тунелу Дабар - Невесиње, дугом 12.300 метара, који се бетонира.
- Тим тунелом ће се воде, које природно гравитирају ка неретванском сливу, превести у слив Требишњице и системом тунела и канала довести у Билећко језеро. Тиме ће постојеће хидроелектране "Требиње један" и "Дубровник" имати производњу од око 270 гигават-сати струје, што је идентично предвиђеној производњи ХЕ "Дабар" - навео је Таминџија.
Он је нагласио да је ХЕТ сопственим средствима реализовао све досадашње радове на тунелу, експропријацији земљишта, приступним путевима и водоводима, а сада када су потписани финансијски и уговор о радовима са кинсеким партнерима, на прољеће очекује појачање радова.
- Уз све до сада уложено, коначно ће бити 60 одсто из кредита, а 40 одсто из сопствених извора, што су ријетки пројекти овога типа да се реализују са толиким процентом властитих средстава - напоменуо је Таминџија.
Подсјетио је да су од 10 година, колико постоји предузеће, за ХЕ "Дабар" због опструкција пет година били на суду у БиХ, што сматра апсурдним али напомиње да су одбачене двије пресуде и утврђено да нема штетаног утицаја на околину. С пројектом се, додао је, каснило скоро годину дана и због епидемије вируса корона.
Таминџија је подсјетио да су тај вишенамјенски пројекат за Херцеговину израдили најпознатији стручњаци бивше Југославије, водећи рачуна о добробити становника и цјелокупне привреде на ширем том подручју.
"Стварањем акумулација на Невесињском пољу и додатних тунела и канала, моћи ће без губитака да се преводе воде, а у режимима великих вода биће створени технички услови на брани `Пошћење` да се поново вишак воде, евентуално, прелива у понор и природним током поново одлази у слив ријека Буне, Бунице и Неретве", објаснио је Таминџија.
ХЕ "Дабар", који припада "Горњим хоризонтима", капитални је објекат инсталисане снаге 160 мегавата, у који треба уложити више од 220 милиона евра.
Састоји се од бране "Пошћење", тунела Дабар-Невесиње, одводног канала кроз Дабарско поље, проширења тунела Дабар-Фатница и тунела Фатница-Билећко језеро, те прикључног далековода.
"Горњи хоризонти", осим ХЕ "Дабар", у наредној фази пројекта обухватају и изградњу хидролекетрана у Билећи и Невесињу.
СРНА
Републички штаб за ванредне ситуације одржао је данас сједницу, на којој је донио Закључак којим је, у складу са одредбама Закона о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама, дао препоруку Влади Републике Српске да донесе Уредбу о измјенама и допуни Уредбе o начину извршавања мjера за спречавање и сузбијање заразног обољења ковид 19.
Републички штаб за ванредне ситуације се данас упознао са Информацијом о приједлогу измјене Упутства за одређивање мјере карантина и изолације и дефиницију случаја COVID-19 у Републици Српској Института за јавно здравство Републике Српске.
У складу са препорукама међународних организација, праксом у другим земљама, те карактеристикама клиничке слике случајева COVID-19 у току петог таласа ширења ове болести, међу кључним измјенама Упутства су укидање обавезе карантина за особе које су примиле бустер дозу вакцине против COVID-19, а биле су у контакту високог ризика са потврђеним или вјероватним случајем COVID-19, саопштено је из Владе Српске.
Такође, предвиђено је и скраћивање пeриода изолације за особе које су потврђени или вјероватни случај, а вакцинисане су са двије или три дозе вакцина против COVID-19, на седам дана (уз испуњен услов да најмање 48 сати немају повишену температуру без кориштења антипиретика и да имају значајно побољшање осталих симптома).
Републички штаб за ванредне ситуације задужио је Институт за јавно здравство Републике Српске да здравственим установама достави детаљно Упутство са свим предложеним измјенама, а које ће бити објављено и на званичној интернет страници Института за јавно здравство Републике Српске.
Предложеним измјенама, ограничава се радно вријеме свим врстама угоститељских објеката за исхрану и пиће без обзира на то да ли послују самостално или у оквиру других објеката у којима се обавља привредна дјелатност (бензинске пумпне станице, објекти за смјештај и др.) у периоду од 6.00 до 24.00 часа, док ће у складу са Уредбом ноћни клубови моћи и даље обављати дјелатност у времену од 6.00 до 2.00 часа наредног дана.
Изузетно, ако је актом јединице локалне самоуправе прописано краће радно вријеме, примјењиваће се радно вријеме прописано актом јединице локалне самоуправе.
Такође, истим Закључком, Републички штаб за ванредне ситуације налаже Министарству унутрашњих послова, те Републичкој управи за инспекцијске послове и органима јединица локалне самоуправе задуженим за послове инспекције и комуналне полиције да врше контроле придржавања и провођења мјера за спречавање и сузбијање заразног обољења ковид 19 и о томе доставе извјештај Стручно - оперативном тиму Републичког штаба за ванредне ситуације два пута седмично.
Уредба о измјенама и допуни Уредбе o начину извршавања мjера за спречавање и сузбијање заразног обољења ковид 19 ступиће на снагу након што је усвоји Влада Републике Српске, односно наредног дана од дана објављивања у Службеном гласинку Републике Српске.
Републички штаб за ванредне ситуације данас је констатовао да су испуњени услови за почетак наставе у другом полугодишту у свим основним и средњим школама у Републици Српској, 24. јануара 2022. године, како је раније планирано.
У складу са Уредбом o начину извршавања мjера за спречавање и сузбијање заразног обољења ковид 19, школа, ђачки дом и градски/општински штабови за ванредне ситуације јединица локалних самоуправа у Републици Српској, обавезни су да прате и редовно обавјештавају Министарство просвјете и културе о епидемиолошкој ситуацији, те да уколико буде потребно доставе приједлог за обустављање наставе у школама и преласку на одвијање наставе на даљину, односно другачијег начина смјешатаја у ђачким домовима.
Шеснаестогодишња Слађана Милићевић из Невесиња прва је допливала до Часног крста у ријеци Неретви. У пливању је учествовало више од двадесетак младића и неколико дјеце углавном из Мостара, али и околних мјеста, а први пут у Неретви је запливала и једна дјевојка.
Милићевић, чији су корјени из Мостара, каже да проводи љета у Мостару и на ријеци Неретви и да јој је увијек била жеља да заплива на Богојављење.
“Хладно је, али се осјећам супер. Први пут пливам за Часни крст. Јако ми је драго што сам једина жена овдје и надам се да ће у будућности бити више жена које ће пливати”, рекла је Милићевић.
Парох благајски Бранимир Боровчанин подсјећа да се на Неретви плива већ седму годину.
“Пливача је било преко 25, а изнимка је ове године дјевојка Слађана која је и прва допливала до Часног крста. Први пут да је једна жена учествовала и надам се да ће овај њен потез охрабрити друге дјевојке да нам се придруже, да то не буде чисто мушка манифестација”, рекао је Боровчанин, додајући да је ове године манифестација била најмасовнија.
Боровчанин подсјећа да пливање за Часни крст на Богојаљење симболизује погружавање наших тијела у воду у знак сјећања на крштење Исуса Христа у ријеци Јордану који се прославља на празник Богојављења.
Најмлађи учесник пливања имао је девет година, а најстарији више од 65 година.
Младићи из Мостара на крају су све почастили скоковима у Неретву, након чега су се сви присутни загријали и поразговарали у Друштвеном дому у Ортијешу.
ТОП ПОРТАЛ
Свака породиља у Републици Српској од сада има право на 500 КМ помоћи од државе за опрему новорођенчади. До сада је ова помоћ износила 250 КМ.
Помоћ је дупло већа на основу Закона о измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити, који је ступио на снагу 1. јануара.
По основу свих права из овог Закона на годишњем нивоу потребно је издвојити још око 25,67 милиона КМ, а само по основу права за опрему новорођенчади потребно је више од 2,5 милиона КМ. Пројектовано је 10.000 новорођене дјеце.
Законом се први пут уводи право на дјечји додатак за прво дијете, те се повећава износ додатка, због чега је по овом основу на годишњем нивоу потребно додатних око 20,65 милиона марака.
Основица за право на дјечји додатак је најнижа плата у РС из претходне године, која је износила 540 КМ. Висина права на додатак на дјецу за прво, друго и четврто дијете утврђује се у износу од 18 одсто од основице, за треће дијете у износу од 26 одсто од основице, а за дјецу осјетљиве категорије у износу од 32 одсто од основице.
Право на дјечји додатак прошле године остварило је у просјеку 15.848 дјеце, а то право је лимитирано Законом по којем је имовински цензус цијелог домаћинства полазна основа. Тако је могуће добити додатак за, рецимо, треће дијете ако укупни приходи домаћинства не прелазе 23 одсто од основице. Основица је најнижа плата, 540 КМ. У обзир се узима и вриједност имовине, а закон каже да каталошка вриједност процијењене покретне имовине не прелази вриједност 13 основица, односно најнижих плата.
Дакле, дјечји додатак (на мјесечном нивоу) за треће дијете износи 140,4 КМ, а за прво, друго и четврто 97 КМ.
Овим Законом повећан је и мјесечни износ накнаде за родитеља-његоватеља или његоватеља са 20 одсто од минималне плате на пуни износ минималне плате. Дакле, са 135 КМ на 540 КМ. Пројектовани износ корисника је 520, а потребно је обезбиједити додатних око 2,52 милиона КМ.
ДОДАТАК И ЗА ПРВО ДИЈЕТЕ
У Влади Српске кажу да измјенама и допунама Закона о дјечјој заштити желе додатно да унаприједе систем дјечје заштите у РС, првенствено његов пронаталитетни карактер.
– Накнаде за друго, треће и четврто дијете увећавају се скоро 100 одсто, а уводимо први пут накнаду за прво дијете. Увећање за давања по овом основу износи готово 20 милиона КМ на годишњем нивоу – навео је премијер Радован Вишковић.