Народна скупштина Републике Српске усвојила је на посебној сједници измјене и допуне Закона о легализацији бесправно изграђених објеката који ће омогућити легализацију индивидуалних стамбено-пословних објекта изграђених до 31. децембра 2013. године. Из скупштине је стигла добра вијест за више од 80.000 власника бесправно изграђених објеката у Републици Српској, међу којима је и њих око 400 у општини Невесиње.

Општинско Одјељење за просторно-уређење и стамбено комуналне послове евидентирало је 350 захтјева за легализацију по старом закону. Сада им се пружа могућност да на једноставан начин дођу до рјешења о легалности за више објеката.

У приградском насељу Брежине за преко 200 објеката завршена процедура рјешавања имовинско-правних односа. Успостављен је катастар непокретности, тако да чим ступи на снагу нови закон њихови власници могу кренути са легализацијом без финансијских издатака, потврђено је из Управе за геодетске и имовинско-правне послове.

Судећи према захтјевима пристиглим у општинско Одјењење за просторно уређење и стамбено-комуналне послове доста нелегалних објеката има и у насељима Лапчевине и Гвозд.

Измјеном закона планиране су и олакшице за одређене социјалне категорије које су у поступку легализације, а чији објекти су изграђени до 2018. године. Новац за субвенције издвајаће локалне заједнице.

Закон је у скупштину упућен на иницијативу српског члана Предсједништва Милорада Додика.

Основа за законске измјене о легализацији су орто-фото снимци цијеле Републике Српске из 2013. године. Сви стамбено-пословни објекти, површине до 400 квадратних метара, до тада снимљени, биће легализовано потпуно бесплатно.

РН/СРНА

'Предузеће "Хидроелектране на Требишњици" /ХЕТ/ до сада је уложило око 140 милиона КМ у припремне радове, експропријацију земљишта и изградњу доводног тунела за потребе хидролектране "Дабар", изјавио је Срни директор ХЕТ-а Гордан Мишељић.

Он је рекао да се тренутно завршава доводни тунел који је финансирало ово предузеће, а очекује се да кинески извођач у догледно вријеме почне изградњу преосталих објеката ове хидроелектране.

Мишељић је подсјетио је укупна вриједност хидроелектране "Дабар" око 661 милион КМ, а након активирања уговора са кинеским извођачима, рок за изградњу је око четири године.

- Приступиће се градњи бране, два насипа, водостана, цјевовода под притиском, машинске зграде, одводног канала, а рок за изградњу је око четири године - рекао је Мишељић.

Директор Хидроелектране "Дабар" Славиша Стајић рекао је Срни да се из властитих средстава финансира изградња дијела објеката, као што је изградња приступних тунела, доводног тунела и улазне грађевине, за шта је потписан уговор са грађевинском фирмом "Интеграл инжењеринг".

- Преостало је да се прокопа 520 метара тунела од укупно 13 километара. Тај тунел је подграђен основном, челичном и бетонском облогом цијелом дужином, други тип је армирано-бетонска подграда дебљине 30 центиметара и том облогом је тренутно обложено седам километара тунела - прецизирао је Стајић.

Он је навео да се у овом тренутку спроводи експропријација земљишта за канал кроз Дабарско поље, а упоредо с тим врши се експропријација објеката у зони акумулације, односно у Невесињском пољу.

- Ове године у те сврхе исплатили смо више од два милиона марака - рекао је Стајић.

Он је подсјетио да је 2020. године потписан уговор са кинеским извођачем који се обавезао да ће обезбиједити финансирање 85 одсто вриједности објеката који треба да се изграде, док ће се из властитих средстава финансирати изградња 15 одсто вриједности тих објеката, што износи око 65 милиона КМ.

Стајић је додао да су ова средства обезбијеђена и налазе се на рачуну Хидроелектране "Дабар".

- Са кинеском банком је у децембру прошле године потписан уговор о финансирању 85 одсто вриједности преосталих објеката хидроелектране Дабар, међутим да би кредит био оперативан банка је у јануару ове године поставила 69 услова. Дио услова дужан је да испуни кинески извођач радова чија документација се налази на разматрању код банке и још нисмо добили потврду да су ти услови испуњени - рекао је Стајић.

Хидроелектрана "Дабар" ће, када буде изграђена, годишње производити 275 гигават-часова електричне енергије. Ријеч је о највећем пројекту који се гради у посљедње 32 године.

СРНА