Region
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић и министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић присуствовали су потписивању у Требињу споразума о набавци опреме за Хидроелектрану Дабар у вриједности од 30 милиона евра.
Споразум о набаци опреме за ХЕ Дабар потписали су извршни директор Елнос групе Борко Торбица и Рајхолд Шнајдер, главни оперативни директор аустријске компаније Фојт хидро.
Ријеч о споразуму о испоруци турбина и остале опреме за хидроелектрану Дабар, само за турбине и генераторе у вриједности од 30 милиона евра.
Поред челника Српске потписивању споразума присуствовали су и представници кинеске компаније Чајна Гезуба, који су партнери на пројекту.
- Хидреолектрана Дабар требало би да буде у потпуности завршена у року од пет година, а укупна вриједност пројекта је око 640 милиона марака - рекао је новинарима министар Петар Ђокић.
То је прва већа хидроелектрана која се гради на подручју бивше Југославије у посљедњих 30 година.
Вишковић je у Требињу посјетиo и предузеће Електропривреда Републике Српске, а разговараће и са градоначелником тог града Мирком Ћурићем. Потом ће и присуствовати свечаном отварању Самита енергетике "Сет Требиње 2022", након чега ће учествовати у панелу о теми "Декарбонизација енергетског сектора".
РТРС
Генерални директор Електропривреде РС Лука Петровић изјавио је данас на конференцији за штампу да је Електропривреда у 2021. години остварила историјску добит, истичући да су укупни приходи на нивоу холдинга били око 993 милиона КМ, док је добит око 79 милиона и 854 хиљаде КМ.
“Захваљујући оваквим резултатима ЕРС има најповољније цијене електричне енергије и за грађане и за привреду, појашњавајући да грађани плаћају годишњу цијену од 22,5 евра за мегават-час, док је у Хрватској та цијена до 1. марта износила 56 евра. Овако добри резултати су доказ успјешног рада цијелог холдинга и свих његових предузећа. Имали смо довољно електричне енергије за домаће купце, а вишкови су извезени по цијенема која су на тржишту због чега продају електричне енергије преко берзе, због свакодневних промјена цијена, сада договарамо на дневном нивоу", навео је Петровић.
Успјешан рад ЕРС-а омогућио је и наставак свих инвестиција, првенствено ХЕ "Дабар" каже Петровић и додаје:
"ЕРС је обезбиједио 83.820.000 КМ за докапитализацију ХЕТ-а за наставак изградње ХЕ 'Дабар'. Причају да немамо новца, да је немогућа тако велика докапитализација ХЕТ-а од стране ЕРС, ево желим да им кажем да је новац обезбијеђен у цјелости", навео је Петровић.
Петровић је истакао и да је вриједност цјелокупног холдинга ЕРС око 4.148.000.000 КМ, док је задуженост система без кредита кинеске "Еским банке" за ХЕ "Дабар" око 14 одсто.
"С тим кредитом задуженост ЕРС-а ће бити око 20 одсто, а дозвољено нам је до 35 одсто, што значи да имамо простора за још неколико инвестиција", навео је Петровић.
Говорећи и соларној електрани "Требиње 1", Петровић је рекао је да је њена годишња производња око 130 гигават-часова електричне енергије, а да ће ЕРС имати власништво од 30 одсто, а мађарска компанија 70 одсто.
"Оно што је најважније је да ће ЕРС по цијени од 50 евра за мегават-час откупљивати електричну енергију по уговору на период од 25 година. Цијена мегават-часа на берзи досеже и до 400 евра. Ако узмемо као примјер да ће просјечна цијена у будућности бити 150 евра по мегават часу, онда ће ЕРС за 25 година приходовати од продаје те струје око 325.000.000 евра, а исту количину енергије купиће за нешто више од 162.000.000 евра. То је више него дупло већи приход ЕРС-а за исти временски период, с тим да ЕРС има право и на 30 одсто од добити од 160.000.000 евра - уколико је буде. Ово је најбољи модел на Балкану, нека дође неко и понуди бољи", рекао је Петровић.
Он је најавио изградњу зграде за "Јавно снабдијевање" у Немањиној улици у центру Требиња, гдје ће бити смјештен и дио градских служби.
Петровић је навео и да ЕРС ради на пројектима "Горња Дрина" и вјетроелектрана "Хргуд", те да ово предузеће планира и заједничке пројекте са Србијом, као и изградњу ХЕ "Суторина" снаге око 200 мегавата инсталисане снаге, соларне електране у Љубињу, ХЕ "Билећа" и "Невесиње" као дио система "Горњи хоризонти".
Према његовим ријечима, планирана пројекција добити ЕРС-а 2026. године је око 150.000.000 евра, а након што буду завршени сви пројекти на којима се у овом тренутку активно ради.
Радио Требиње
Републичка управа за инспекцијске послове и надлежна тржишна инспекција интензивно контролишу бензинске пумпе у Републици Српској, с циљем провјере поштовања Уредбе о ограничавању марже приликом формирања цијена течних нафтних деривата.
Овом уредбом ограничена је маржа на нафту и нафтне деривате и то на шест пфенига у велепродаји и на 25 пфенига у малопродаји.
Радивоје Гаврић, вршилац дужности главног тржишног инспектора, тврди да они не могу утицати на набавне цијене, али могу на цијене деривата у продаји.
Од 126 контрола, за сада су утврдили 56 неправилности.
РТРС
Министарство унутрашњих послова Републике Српске апелује на грађане да током обављања прољетних радова на крчењу земљишта и уређењу имања, не пале ватру на недозвољеним мјестима и не врше спаљивање остатка корова, смећа и другог отпада унутар или у близини шумских комплекса и засада, гдје усљед неконтролисане ватре може доћи до шумског пожара и пожара на отвореном простору, који могу угрозити људске животе и имовину грађана.
- Законом о заштити од пожара дефинисана је новчана казна од 100 КМ до 1.000 КМ за прекршај физичког лица које пали коров и други пољопривредни отпад, без претходног обавјештавања ватрогасно-спасилачке јединице и уколиконе предузме све неопходне радње у циљу спречавања ширења ватре - наводи се у саопштењу.
Само у прва два мјесеца ове године на подручју Републике Српске евидентирано је 12 шумских пожара тј. пожара на отвореном.
- Како је неконтролисано спаљивање корова и остављање неугашене ватре без надзора при уређењу пољопривредних имања чест узрок пожара, упозоравамо да се спаљивање корова и другог горивог материјала врши на одговоран начин, само у вријеме повољних временских услова и на површинама које се могу контролисати - додају у саопштењу.
Из МУП-а наводе да грађани при спаљивању корова и другог запаљивог материјала требају угасити остатке несагорених материја, како би се спријечило њихово разношење вјетром и појава неконтролисаног горења. У већини случајева ватра се пренесе на шумске комплексе проузрокујући велику материјалну штету.
Позвали су грађане да приликом уочавања пожара или у случају неконтролисаног ширења ватре, о томе одмах обавијесте надлежну ватрогасну јединицу на број телефона 123, најближу полицијску станицу на број 122 или Центар за обавјештавање на број 112.