Region
На Филозофском факултету на Палама синоћ је представљена књига невесињске књижевнице Весне Капор "Небо, тако дубоко", која говори о губитку ближњих, њиховим реакцијама и самоћи у новом вијеку.
Капорова, која је овогодишњи лауреат награде "Меша Селимовић", истакла је да је за њу признање веома значајно, и то баш зато што је примљено за књигу "Небо, тако дубоко", која прича о великој трагедији, о младој и прерано преминулој дјевојци Тари Сеници.
- То је кратак лирски роман. Бави се и губитком ближњих, сусретом људи са смрћу и њиховим реакцијама, бави се темом самоће у новом вијеку. Причам о томе шта чинити када се десе такве ствари, како се понашамо, можемо ли бити бољи као ближњи онима којима се десе те ствари - рекла је Капорова новинарима.
Она је навела да писац Меша Селимовић, такође, приповиједа о теми губитка, с тим што у његовим романима углавном мушкарци приповиједају бол губитка дјеце или ближњих, а она је у свом роману акценат ставила на мајчину, женску бол.
- Овај вијек је вијек морања и вијек такозване индивидуалности. То је пројекција виших сфера политичке манипулације на свјетском нивоу. Ми се морамо старати да једни другима останемо и будимо блиски, не будемо једни другима вукови, мада је то у великим градовима изражено и наш човјек се лако прими на то да му није важно шта се дешава код комшије или ближњег - објаснила је Капорова.
Према њеним ријечима, књига је један од момената кроз који се она бори против осамљености, отуђености и против новог свијета.
Капорова је навела да је књигу било јако тешко писати, да је било дана када је, а чак и у роману пише та реченица, "куцала и сузе су падале на тастатуру".
Промоцију књиге организовала је Катедра за србистику Филозофског факултета на Палама у оквиру "Академије лијепих ријечи".
Промоцијом Антологије савремене српске ʌирике у Источној Херцеговини „Херцеговачки вијенац“, аутора Гедеона Стајића у позоришној сали Културног центра вечерас је завршена традиционална културна манифестација "Дучићев дан", посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу.
Промовисана књига је постхумно допуњено издање антологије савремене српске лирике у источној Херцеговини за коју је аутор рекао да представља истинити приказ догађаја у тој регији у другој половини 20. и почетком 21. вијека дат на један посебан начин, као историја људских осјећања.
Антологију су издали СПКД „Просвјета“ из Гацка и „Филип Вишњић“ из Београда.
Радомир Вучковић, предсједник СПКД `Просвјета` Гацко је истакао да је ово друго допуњено издање антологије, која је прву промоцију имала на 101. Шантићевим вечерима поезије у Мостару, затим у Љубињу, Гацку и вечерас у Требињу.
„'Херцеговачки вијенац' је антологија гдје је своје мјесто нашло 17 књижевника из Херцеговине са 375 пјесама које су плод њиховог стваралаштва. Просвјета је препознала оно што је Гедеон Стајић прикупио и са својим најближим пријатељима, на неки начин одлучио шта да буде заступљено у 'Херцеговачком вијенцу'”, навео је Вучковић.
Ђорђе Дабарчић, који је дао највећи допринос на уређивању књиге, рекао је да му је покојни професор Стајић 2012. године донио рукопис "Херцеговачког вијенца" на лектуру и прелом, али да је у штампу послата несређена верзија књиге.
„Када је књига изашла, професор је био разочаран и хтио је да све повуче. Нажалост, није дочекао да се уради допуњено издање, у коме су још 83 пјесме. Неколицина нас из Херцеговине договорила се да требамо урадити друго допуњено издање, а највећи терет пао је на мене. Покојни професор био би сигурно презадовољан“, истакао је Дабарчић.
Гедеон Стајић радио је као професор српског језика и књижевности и филозофске групе предмета у Средњошколском центру у Невесињу, а преминуо је 2017. године. Многи су за њега рекли да је био најбољи познавалац писане ријечи у Херцеговини.
Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу, породицу, спорт и образовање је казала да јој је изузетна част што је у име Града Требиња поздравила све оне који се налазе у чудесном „Херцеговачком вијенцу“.
„У антологији су заступљени пјесници: Никола Б. Нинковић, Ружица Комар, Радослав Милошевић, Новица Телебак, Небојша Рудан, Сергеј Ћук, Божидар Вучуревић, Миодраг Хрњез Љумо, Здравко Дабић, Сретен Видаковић, Ђорђе Дабарчић, Доброслав Ћук, Олгица Цице, Мирко Јакшић, Вера Басор, Божо Кијац и Јован Братић“, навела је Скочајић.
Покровитељ манифестације "Дучићев дан" је Град Требиње.
Радио Требиње
Манастир Житомислић који је посвећен празнику Благовештења Пресвете Богородице данас је прославио своју крсну славу Благовијести. Свету Литургију служило је јеромонах Авросије из Манастира Крка и свештеници из цијеле Херцеговине уз присуство великог броја вјерника.
Јеромонах Авросије поздравио је све вјернике рекавши да је жеља да се и идуће године и свих наредних Благовијести у Манастиру Житомислић прослављају још масовније и радосније.
Игуман Манастира Житомислић Данило Павловић рекао је на крају Свете Литургије да је Манастир Житомислић кућа свих, те подсјетио на традицију слављења Благовијести у Житомислићу који је како раније, тако и сада велики народни сабор цијеле Херцеговине.
Светиње у долини Неретве ове године обиљежавају два велика јубилеја везана за рушење светиња и њихову обнову.
Игуман Данило напоменуо да се ове године обиљежава 30 година од рушења Манастира Житомислић, Саборне цркве у Мостару и свих 30 цркава и манастира од Коњица до Метковића.
“Тридесет година нашег памћења и нашег страдања овдје, али и 20 година нашег повратка. 2002. смо дошли овђе и почели да обнављамо Манастир и ево 20 пуних година се сви овдје окупљамо. Требамо памтити читаву ову годину и сјећати се тога и оживјети наше сјећање на рушење, али и сјећање на обнову и устрајност свих нас и љубав према нашим светињама“, рекао је игуман Данило.
Мостарски свештеник Душко Којић након литургије рекао је да су Благовијести празник над празницима.
„Најрадоснији празник, радоснији од момента стварања свијета јер данас се Син Божји оваплоти и постаде човјек, уђе у нашу природу и донесе спасење роду људском“, рекао је Којић.
Благовијести у Манастиру Житомислић и ове године окупиле су велики број вјерника из свих дијелова Херцеговине, али и региона. Велики број званичника из Републике Српске радо долази у манастир, па је тко било и данас. Славље су увеличали посланица Парламента БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ, Лука Петровић директор Електропривреде РС, официри Оружаних снага БиХ, замјеник предсједника Градског вијећа Града Мостара Велибор Миливојевић, начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић и многи други.
На Благовијести се својеверемено цијела парвославна Херцеговина окупљала у манастиру Житомисилћ гдје би се одржавао и народни сабор, а тако је и данас.
Велики број људи долазио би пјешке да се поклони овој светињи, а тај обичај одржао се и до данас. Сваке године група вјерника из Невесиња препјешачи цијелу ноћ да би стигла на Благовијести на литургију у Житомислић.
Манастир Житомислић одувијек је духовни и културни центар Срба у долини Неретве. Историја манастира Житомислић је историја сваког живог човјека са ових простора. То је историја падања, устајања, рушења и васкрсавања.
У њему се чувају мошти светих житомислићких новомученика.
Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару.
Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005., када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве.
TОП ПОРТАЛ
У Мостару је отворен Међународни сајам привреде који окупља око 800 излагача из земља региона и свијета, а током пет дана очекује се и више од 60.000 посјетилаца.
Сајам је отворио министар Мађарске Петер Сијарто, земље која је овогодишњи партнер сајма.
Отварању су присуствовали и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија и предсједница Владе Србије Ана Брнабић.
На штанду Републике Српске, површине 100 метара квадратних, новитетима из свог асортимана се представља седам привредних друштава из различитих сектора привреде, а путем каталога биће представљено више од 20 привредних субјеката са циљем што боље промоције привредних потенцијала Републике Српске.
Сајам у Мостару траје до 9. априла.
