Region
Дуго очекивани пројекат “Девете димензије”, стрип албум “Глуво доба”, адаптација истоимене књиге бањалучког писца Нинослава Митровића, угледао је свјетлост дана у врхунском издању.
Ријеч је о адаптацији свих девет прича из истоимене збирке које су адаптирали и цртали домаћи цртачи окупљени око удружења “Девета димензија”. Предраг Иконић, један од аутора, уједно један од иницијатора и главни уредник издања, каже да је све кренуло од једне, а завршило са потпуно другом идејом.
- Стрип цртачи који немају професионални ангажман обично кукају како им фали сценарио да би радили, правдајући тако свој дугогодишњи нерад. Једном таквом приликом на састанку “деветодимензијаша” Нинослав Митровић, наш пријатељ књижевник, предложио нам је да радимо хорор стрипове по причама за које су ауторска права постала бесплатна. Он се прихватио посла адаптације прича и почео писати сценарије. Мене та идеја није привлачила јер волим да стварамо нешто наше, домаће. Ја сам предложио да радимо стрипове по његовим приповијеткама из збирке “Глуво доба”. Домаће су много боље од ових које је он предлагао, бар мени - рекао је Иконић за “Глас Српске”.
Комплетно издање чине стрип приче “Завјет” (сценарио и цртеж Предраг Иконић) “Бдијење”(сценарио и цртеж Јован Братић), “Ноћна звона” (сценарио и цртеж Ана Каран), “Црна биљежница”(сценарио Борислав Маљеновић, а цртеж Сабахудин Мурановић), “Воденичар” (сценарио Горан Лојпур и Јован Братић, цртеж Горан Лојпур), “Лорго” (сценарио и цртеж Милан Младић), “Изба на кокошијим ногама” (сценарио и цртеж Здравко Кнежевић) “Невјеста” (сценарио и цртеж Срђан Врањеш”) и “Кумин дар” (сценарио Нинослав Митровић, а цртеж Предраг Иконић и Здравко Кнежевић).
Уредник Иконић каже да су од почетне идеје до реализације прошле четири године, али да је чекање апсолутно вриједјело труда.
- Првобитни план је настао крајем 2018. године и требало је да урадимо 3-4 приче и добијемо албум од око 10 страна. Неколико нас се прихватило посла, али све је то ишло јако споро. Екипи се придружило још пар заинтересованих, а потом смо на приједлог Здравка Кнежевића увели “весели четвртак” у нашу вибер групу, гдје је сваког четвртка требало да окачимо по двије странице стрипа из “Глувог доба” које нису морале бити комплетне, али да су макар нацртане у оловци. Све то се дешава крајем 2019. године. Јован Братић, који се посљедњи придружио тој екипи, први је завршио свој стрип, а затварање у куће због короне многима од нас дало је доста слободног времена па смо интензивније цртали - каже Иконић.
Како је вријеме одмицало, екипа се ширила, а Митровић и Зоран Пејић, предсједник “Девете димензије”, форсирали су да буде исцртано свих девет прича јер само оне у комплету чине “Глуво доба” па је, по ријечима Иконића, стигло и цртачко појачање да би албум био приведен крају.
- Остале су биле можда још двије нераспоређене приче. У помоћ нам је прискочио Сабахудин Мурановић Муран, а посљедњу сам ја нацртао у оловци, а Здравко туширао. Дуго се чекало, али, ево, коначно то издање је пред нама. За многе од нас је ово био изазов јер у својим стриповима до сада се нисмо бавили хорор темама, али је уједно било и задовољство радити и цртати. За пар година произвели смо 283 странице квалитетног и аутентичног домаћег стрипа - објаснио је Иконић.
Сам албум је објављен у Б5 формату, тврдог повеза на 350 страна, уз предговор који је специјално за ово издање написао сам аутор књиге.
- Почаствован сам и узбуђен што је “Глуво доба” поново угледало свјетлост дана, овај пут у новом руху. Сваки од аутора који је радио на овом албуму удахнуо је нови живот у ријечи, испричавши наново сваку од мојих прича оловком и тушем, властитим стилом, спретно и мајсторски. Од 2012. године, када је књига “Глуво доба” први пут изашла пред читаоце, ситуација се није много промијенила. И даље нема много књига инспирисаних народним предањима, не само хорора већ и других жанрова. Стрипова такве тематике још мање. Зато је овај стрип албум јединствен и драгоцјен - рекао је Митровић за “Глас Српске”.
Фантастичну насловницу за албум урадио је Дејан Шијук, а цијена овог издања је 25 КМ.
Предложак
Збирка “Глуво доба”(Самиздат) први пут је објављена 2012. године, а прошле године добила је друго издање у оквиру издавачке куће “Имприматур”. Митровић каже да је историјат ове антологије са поднасловом “Прича страве из старе вјере” много дужи.
- Идеја за збирку “Глуво доба” родила се 2007. године. Тачније, тада се у мојој глави појавила прича. Ставио сам радни наслов те приче на папир и почео да пишем о селу које је терорисао чопор вукова и о дјечаку који је храброшћу ослободио себе и сељане велике невоље јер нису испунили обећани завјет. Касније сам тој причи, која и отвара збирку, промијенио име управо у “Завјет”. Прва прича ме је инспирисала да напишем још неколико сличних њој - рекао је Митровић.
ГЛАС СРПСКЕ
У наредних 20 дана требало би да буде активиран кредит са кинеском банком, чиме ће бити завршена финансијска конструкција и омогућен почетак изградње хидроелектране /ХЕ/ "Дабар", изјавио је генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић.
Петровић је рекао новинарима да је укупна вриједност уговора за изградњу ХЕ "Дабар" 222 милиона евра, а кредитна средства су одобрена по повољним условима.
Он каже да је недавно уплаћено осигурање кредита од 7,5 милиона евра, наводећи да је сада преостало да се уплате 33 милиона евра без ПДВ-а за активацију кредитног аранжмана, а то значи и обезбјеђење комплетне финансијске конструкције.
"Чим се уплате средства, а то се може очекивати у наредних 20 дана, ми ћемо добити потврду о активацији кредита, а то значи да уговарач може да уђе у извођење главних радова", рекао је Петровић.
Он је напоменуо да се већ двије године и седам мјесеци преговара са кинеском банком која је тражила испуњење бројних услова да би одобрила кредит за изградњу ХЕ "Дабар".
Петровић је навео да су главни радови на ХЕ "Дабар" брана Пошћење, израда канала кроз Дабарско поље у дужини од шест километара, изградња машинске зграде у мјесту Вријека, као и цјевовода од тунела до машинске зграде, уз водостан на самом тунелу.
Он је изразио увјерење да ће кинеска компанија урадити тај посао у задатом року.
Директор ХЕ "Дабар" Славиша Стајић рекао је Срни да је почетком јануара одржан састанак са представницима извођача радова, те да је тада обећано да ће банка испоштовати све рокови и да ће се финансијско затварање кредита постићи до 18. фебруара.
"Надамо се да ће извођач ући у посао у марту, након тога обавезе извођача су израда пројекта, а упоредо са тим и припремни радови на изградњи градилишних насеља и пратеће инфраструктуре", рекао је Стајић.
ХЕ "Дабар" саставни је дио пројекта "Горњи хоризонти ријеке Tребишњице", који предвиђа пребацивање вода из Гатачког и Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера.
Осим изградње ХЕ "Дабар", овим пројектом предвиђена је градња и хидроелекетране "Невесиње" и хидроелектране "Билећа".
Ријеч је о највећем пројекту који се гради у посљедњих 30 година.
СРНА
Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске и Завод за запошљавање позвали су све демобилисане борце Војске Републике Српске који су се од 1. јануара 1996. до 29. септембра 2000. године налазили на евиденцији незапослених, а још нису остварили право на пензијско и инвалидско осигурање за тај период, да се најкасније до 30. јуна обрате Бироу за запошљавање у мјесту пребивалишта.
Потребно је јавити се Бироу ради усаглашавања и отклањањa евентуалних грешака у евиденцијама око статуса у наведеном периоду.
"Усаглашавање и отклањање евентуалних грешака у евиденцијама незапослених се врши с циљем остваривања права на пензијско и инвалидско осигурање демобилисаних бораца за наведени период", наводи се на сајту Завода за запошљавање Републике Српске.
Након истека рока више неће бити могуће вршити корекције и исправке евентуалних грешака у евиденцијама незапослених.
СРНА
Саборна црква Свете Тројице у Мостару вечерас је поново засвијетлила над овим градом, након што је почетком децембра прошле године девастирана на начин да су покидани електрични каблови и црква остављена у мраку, да су утихнула звона и стали сатови.
Након што су електричари скоро два мјесеца, свакодневно радили на отклањању квара вечерас су први пут упалили свјетла и урадили тестирање.
Старјешина Саборне цркве у Мостару Душко Којић за Топ Портал каже да је уложено много труда да се учињена штета санира и захвалио се свима који су се укључили и помогли.
”Саборна црква свијетли опет изнад Мостара што код нас изазива осјећај и среће и поноса”, каже Којић.
Он додаје да је расвјета данас прорадила, а да је вечерас и сутра тестирање. ”Ако не буде потешкоћа она остаје овако. За сада нема никаквих проблема. На санацији су радили мајстори из Мостара. Разним импровизацијама су кроз постојеће канале и зидове успјели да доведу неколико хиљада метара кабла, споје и поново прикључе расвјету”, каже свештеник Којић.
Он додаје да звона, нажалост нису поправљена. ”Тешко и да ће се поправити. Настојаћемо и то да урадимо, али не знам да ли ће бити могуће и колико ће требати времена”, додаје.
Да се уништена расвјета на цркви поправи помогли су Влада Републике Српске, Електро-Херцеговина, Град Мостар, Јеверејска општина Мостар, Муфтијство мостарско, Митрополија црногорско -приморска, Влада ФБиХ, Влада ХНК, општине Источни Мостар, Рудо, Берковићи, Ново Горажде, Чајниче, те бројни грађани који су позивима на хуманитарне бројеве донарали средства.
Којић каже да нема никакве информације о томе да ли је починилац девастације Саборне цркве пронађен.
ТОП ПОРТАЛ