Region
Замјеник предсједника Одбора за безбједност Народне скупштине Републике Српске Илија Таминиџија рекао је да ово скупштинско тијело нема никаква сазнања у вези са оцјеном Амбасаде САД у БиХ да су забрињавајући извјештаји из Молдавије о постојању кампова у Српској у којима Руси обучавају младе за изазивање нереда.
Таминџија је изјавио Срни да нико у Српској не вјерује у ту информацију, која је вјероватно пласирана у јавност с неким циљем и намјером.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је прича о камповима за обуку обична лаж којој се придружила и Амбасада САД у БиХ, истакавши да ће у суботу, 26. октобра, организовати састанак свих званичника и надлежних служби да би то и доказао, те је навео да ће обавијестити и Русију о лажима које се пласирају против Српске.
Радио "Слободна Европа" и "Глас Америке" објавили су прошле седмице да је молдавска полиција саопштила 17. октобра да молдавске власти тврде да су идентификовале више од стотину младих људи који су наводно обучавани у Русији, БиХ и Србији за дестабилизацију у земљи, те да је полиција Молдавије ухапсила четири особе.
Одмах је реаговало Министарство безбједности у Савјету министара, које је одбацило неосноване медијске наводе који се односе на наводну обуку молдавских држављана у БиХ, напомињући да је ријеч о нетачним и ничим поткрепљеним тврдњама које немају апсолутно никакве везе са БиХ.
СРНА
Конкурс „Срце пише ћирилицу“ за најлепши ћирилични рукопис и најлепшу ћирилицу и ове године расписао је Музеј Републике Српске у две категорије: дjеца до 15 година и одрасли, саопштио је музеј.
За по три најбоља рада у свакој категорији предвиђене су новчане награде, а укупан наградни фонд је 1.450 КМ.
Конкурс, који је један од садржаја манифестације за промоцију, очување и његовање српског језика и ћириличног писма „Дани музеја ћирилице“, подржали су Министарство просвјете и културе Републике Српске и Град Бања Луке.
Право учешћа на конкурсу имају сви држављани БиХ.
Овогодишњи подразумијевани текст за преписивање су прве четири строфе пјесме "Слово о љубави" Десанке Максимовић, наводи се у саопштењу.
Руком писану копију ове четири строфе послати на адресу: Музеј Републике Српске, Ђуре Даничића 1, 78 000 Бањалука, са назнаком „Срце пише ћирилицу“ или доставити на рецепцију Музеја. На полеђини коверте или на посебном папиру треба написати личне податке учесника: име и презиме, адресу становања, датум рођења, контакт телефон и имејл адресу.
Рок за пријем радова је продужен до 15. новембра 2024. године.
– Свечано проглашење најбољих и уручење награда заказано је за 22. новембар 2024. године у 14.00 часова у Музеју Републике Српске. Овом приликом биће уприличена изложба свих радова пријављених на конкурс који испуњавају задате критеријуме. Сви посјетиоци ће моћи да гласају за, по њиховом мишљењу, најбољи рад, који ће бити награђен и новчаном наградом. Посјетиоци ће моћи да погледају и изложбу калиграфских радова Јованке Оје Шоргић, на бесплатним радионицама науче основе ћириличке калиграфије, одиграју дигитални квиз „Знај свој језик“, провјере своје знање српског језика и писма, реформатора и народни учитељи Вук и Доситеј, као и културно-историјски контекст у коме је настао савремени српски књижевни језик и писмо. За најбоље у квизу припремљени су поклони – рекла је координаторка манифестације Тамара Лукач Лазаревић и нагласила да је ово прилика да сви који имају добар рукопис освоје вриједне новчане награде.
„Дани музеја ћирилице“ су дводневна манифестација. Музеј ће у суботу, 23. новембра, увече, посјетиоцима поклонити бесплатну представу „Ћириличне зидине” посвећену очевима словенске писмености Ћирилу и Методију.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске посредством Агенције за аграрна плаћања исплатило је данас 3.191.518 КМ за премију за млијеко за мјесец август и то за 2.703 корисника подстицаја.
Из Mинистарства наводе, да ће јавност благовремено бити обавијештена о сљедећој исплати.
Директор "Електрохерцеговине" Огњен Kуљић рекао је да је у току израда плана десетогодишњег развоја дистрибутивне мреже овог предузећа која предвиђа изградњу и реконструкцију трафостаница, као и далековода.
Kуљић је навео да је, између осталог, предвиђена изградња трафостанице "Требиње три" која је у надлежности "Електропреноса БиХ", којем су се више пута обраћали.
"Без ње нема развоја дистрибутивне мреже на подручју Требиња. Ту је и комплетна реконструкција двије трафостанице Љубиње и Гацко, али и далековода Љубиње – Величани", изјавио је Kуљић Срни.
Он је додао да ће 21. октобра ће бити одржана јавна расправа за израду плана десетогодишњег развоја дистрибутивне мреже.
Према његовим ријечима, дистрибутивна мрежа у источној Херцеговини је у задовољавајућем стању, а снабдијевање електричном енергијом потрошача сигурно.
"Електрохерцеговина" располаже са око 3.000 километара средњенапонске и нисконапонске мреже, а љетос током пожара на подручју источне Херцеговине није претрпјела значајније штете.
Kуљић је напоменуо да се по изласку из зимског периода врши реконструкција и санација дистрибутивне мреже да би се неке критичне тачке и дионице санирале и довеле до задовољавујућег нивоа, како би спремно ушли у зимски период када су теже временске прилике.
Он је рекао да "Електрохерцеговина" има 10 до 15 одсто даљинских бројила, а сваке године планирају занављање бројила са даљинским, што се ради у континуиету.
"Нисмо радили већи пројекат јер је процјена да би комплетна замјена бројила са даљинским бројилима коштала више од 10 милиона KМ, што је тренутно велики изазов и нисмо у могућности да изнесемо тај пројекат, али радимо по плановима да постепено мијењамо и замјењујемо даљинским бројилима", рекао је Kуљић.
Према његовим ријечима, завршен је идејни пројекат изградње 35 киловолтног далековода од Величана до Љубиња, а сада су у фази израде главног пројекта.
"То би било алтернативно напајање Љубиња, које се тренутно напаја само из правца Стоца из Федерације БиХ. Да би ријешили тај дугогодишњи проблем напајања општине Љубиње електричном енергијом ушли смо у пројекат изградње далековода Величани- Љубиње дужине 17 километара", рекао је Kуљић.
Он је рекао да без сарадње са "Електропривредом Републике Српске" не могу финансијски изнијети тај пројекат, те да ће у том смислу морати изнаћи нека додатна средства како би успјели да заврше тај пројекат.
Kуљић каже да је на подручју Херцеговине изграђено већи број малих соларних електрана, а издавали су електроенергетске сагласности у претходном периоду у капацитету који је дозвољен да не штети мрежи.