Електропривреда Републике Српске односно матично сједиште у Требињу је расписало јавни позив за набавку услуге израде студије и испорука дрона за надзор и откривање кварова на далеководима.

Процијењена вриједност набавке је 180.000 КМ без ПДВ-а, а рок за извршење посла је шест мјесеци.

Уговорни орган ће у поступку јавне набавке провести е-аукцију на порталу јавних набавки истиче се у документацији.

У пројектном задатку се наводи да је дистрибутивна мрежа на подручју електродистрибутивног предузећа ЗП Електрокрајина а.д. Бањалука веома велике дужине (22.475,57 км), пролази кроз брдско планинска подручја са изразито бујном вегетацијом, великим дијелом кроз шумска подручја, а у неким дијеловима кроз кањоне и тешко приступачне терене. Од тога је 5.168 км средњенапонска мрежа напонских нивоа од 6 кВ до 110 кВ.

Одржавање мрежесредњенапонских далековода је доста отежано, обзиром на поменуте терене преко којих далеководи пролазе. То се нарочито односи на тражење кварова при лошим временским условима. Дистрибутивно предузеће улаже максималне напоре да би снабдијевање крајњих потрошача електричном енергијом било што уредније, а да испоручена енергија буде по квалитету у границама прописаних законом. Очигледно је да постоји потреба за аутоматизацијом барем дијела послова и обавеза око надзора стања средњенапонске мреже у нормалном погону као и тражење мјеста квара приликом испада далековода из погона.

Из тог разлога се опредијелило да се изврши набавка услуге израде студије и испоруке дрона за надзор далековода и откривање кварова на истим са анализом на територији овог предузећа, а потом да исти могу знање пренијети на остала 4 оператора дистрибутивног система.

Додаје се и да су губици приликом испада из рада далековода су веома велики, прекиди могу трајати веома дуг временски период док екипе монтера не открију мјеста квара на далеководима. Често су та мјеста квара на тешко приступачном терену које монтери приликом трагања најчешће заобиђу, а обично се кварови дешавају по најлошијем времену, тако да трајање откривања мјеста квара се значајно продужује.

Тренутно су губици електричне енергије на надземним водовима у Електрокрајини око 12%, што је значајно у односу на укупну дужину свих врста надземних водова од цца 22.500 километара. Посебан проблем чини све већи недостатак квалификоване радне снаге, која је способна да квалитетно стигне одржавати све веће и захтјевније системе.

Студијом је потребно обрадити набројане теме, те предвидјети адекватан систем надзора далековода и детекције кварова надземних водова помоћу дрона. Такође је потребно предвидјети и све неопходне кораке, које корисник треба да предузме ка овлаштеним институцијама у БиХ (БХ АНСА, БХДЦА, обука запослених), како би набавка и употреба цјелокупног система детекције дроном имала и формално правне оквире, појашњено је у документацији.

Наводи се и да дронови имају потенцијал да значајно промијене начин на који се провјеравају далеководи и стубови. Према неким истраживањима кориштење дрона може значајно смањити трошкове, нпр. за инспекцију једног високог стуба смањење трошкова прегледа и ревизије износи преко 20 пута, док се приликом прегледа дроном добијају далеко тачнији подаци.

Понуде се примају до 30. марта, преноси еКапија.

Агенција за аграрна плаћања Републике Српске ажурирала је други обрачун корисника регресираног дизел горива за ову годину, којим је обухваћен 3.121 нови корисник и за ту намјену обезбијеђено је 2.692.834 КМ, саопштено је из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

Из Министарства наводе да ће корисници остварити право на 3.590.445 литара регресираног дизел горива по цијени умањеној за 0,75 КМ од малопродајне цијене на бензинским пумпама овлаштених дистрибутера.

Рок за ажурирање података у Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге, на основу чега пољопривредници стичу право на регресирано дизел гориво, је 15. мај.

Агенција за аграрна плаћања ће у складу с тим вршити ажурирање додатних спискова корисника о чему ће пољопривредници благовремено бити информисани, додаје се у саопштењу.

РТРС

Елекрична енергија, за којом човјечанство има све већу потребу, постала је топ тема, а људи из електроенергетског сектора Републике Српске у посљедњих годину дана урадили су скоро па немогуће да се криза са електричном енергијом не осјети.

Илија Таминџија, извршни директор за производњу и техничке послове у предузећу Хидроелектране на Требишњици каже да се добрим пословањем дошло до резултата.

Таминџија у гостовању на РТРС наводи да је циљ ослободити што више електричне енергије као извозне компоненте и на тај начин чувати цијену за грађане Српске.

Подсјећа да је иза нас изразито сушна година, али да се с обзиром на то да располажу са акумулацијама са око милијарду и 300 хиљада кубика воде, домаћински се пословало и штедило и на крају дошло до резултата.

Подсјећа да је енергетска криза довела до поремећаја и да се у једном моменту није могла ни набавити електрична енергија на берзи.

“Када имате неки поремећај у систему у том моменту Хидроелектране на Требишњици су држале сигурност снабдијевања купаца у Српској”, каже Таминџија.

Говорећи о цијенама електричне енергије, Таминџија каже да је некоме било интересантно трговати струјом у прошлој години, али да електропривреде из окружења могу потврдити да је иза њих никада тежа година.

Они су потрошили милијарде на увоз електричне енергије, а Српска је, каже, стицајем околности имала вишкове електричне енергије. Ти вишкови су били нешто мањи због суше и повећаног конзума, јер електрична енергије је и за гријање била у прошлој години најповољнија, али се на крају домаћинским управљањем дошло до доброг резултата.

“Некада је вриједило мишљење да Електропривредом или енергетским сектором може управљати ко год хоће јер новац долази сам. То је илузија. Тамо нам требају најбољи кадрови. Тамо нам требају најхрабрији људи који знају и хоће јер џаба вам знање ако нећете да радите. Наравно и храброст у доношењу одлука када је у питању руководство у електроенергетском сектору, али и подршка Владе”, каже Таминџија.

Осврнуо се и на 4. Самит енергетске будућности СЕТ Требиње 2023. године који се одржава од 22. до 24. марта у Требињу под слоганом “Енергетска стабилност Западног Балкана”.

“Самит енергетике у Требињу је прерастао и регионалне оквире. Ове године је најављен максималан број учесника, око 460. Ту имате све, од струке, инвеститора, доносилаца одлука и сваке године се донесу значајни закључци. Можда је и сам Самит опредијелио Електропривреду Републике Српске којим путем да иде. Електропривреда Републике Српске је изабрала тај инвестициони пут јер кризу можете побиједити једино великим инвестицијама. Електропривреда Српске има уговорено и у изградњи шест објеката у хидро, солар и вјетро енергији”, каже Таминџија.

Додаје да ће тема самита бити и декарбонизација, и примјена смарт технологија у управљању електроенергетским системима, инвестиције и много других тема.

Разговараће се и о енергетској кризи и потезима који су је пратили, као и чињеници да су неке развијене земље терет кризе пребациле на грађане и привреднике, а терет енергетске кризе се у Српској није осјетио.

“У Српској је било галаме око тога, али за просјечног грађанина просјечан рачун се није нешто увећао. Можда они који имају малу потрошњу су осјетили већу дистрибутивну мрежарину, али треба нам уредно и квалитетно снабдијевање, а да би смо то обезбиједили морамо уложити у дистрибутивну мрежу”, каже Таминџија.

Таминџија истиче да је извозна компонента главни фактор у очувању цијена електричне енергије.

“Да нам није те извозне компоненте којом покријемо разлику било би другачије. Има Електропривреда на крају године значајну разлику између цијене коју плати својим произвођачима и оне цијене коју испоручи дистрибутерима. Ту разлику неко мора покрити. У овом случају је битно што више ослободити електричне енергије за слободно тржиште да би на тај начин очували цијену. У том смислу је и ишао овај тарифни поступак у смислу да мало дестимулише велике потрошаче да размишљају о неким другим изворима када је у питању топлификација и слично”, појашњава Таминџија.

Осврнуо се и на пројекат постављања соларних панела. Како каже на јавни позив се пријавило око 4.000 грађана што је мало, али да је за то вјероватно кривац мала цијена електричне енергије с обзиром да се просјечни рачуни крећи од 50 до 90 марака. Такође, како каже још увијек влада неупућеност међу грађанима, због чега је Електропривреда ангажовала већи број агената и промотера који ће доћи до сваке куће и презентовати пројекат.

“Позивам грађане да се пријаве и то говорим из више разлога, а један од разлога је што практично нема великог трошка јер ће се у наредних 8 до 10 година плаћати око 90 одсто просјечног рачуна из прошле године како би отплатили до 50 одсто тај соларни систем који ће бити постављен на крову. Тај период када отплаћујете немате обавезу одржавања и иза тога периода, још 20 година ће те имати свог произвођача на кући”, каже Таминџија. Додаје да ће се тиме олакшати и Електропривреди којој ће бити смањена потрошња и тиме ће се моћи и задржавати мање цијене.

Говорећи о пословању Хидроелектрана на Требишњици и податка да је ово предузеће у прошлој години остварило добит од 23,8 милиона марака, Таминџија каже да ће се након завршног рачуна власник одлучити гђе ће бити уложен новац. Пет одсто је законска обавеза да се остави у резерве, до 10 одсто за донације, а о остатку новца ће одлучивати власник, што је у овом случају у највећем дијелу Влада Републике Српске.

“Мислим да ће се одлучити да се највећи дио новца инвестира у завршетак пројекта Хидроелектране Дабар”, каже он.

Иако Таминџија долази из Хидролектрана на Требишњици коментарисао је ситуацију и у осталим областима екетро сектора. Каже и то да постоји закључак у коме се наводи да би сва зависна предузећа Електропривреде требала изградити по једну соларну електрану која би задовољила потребе њихове властите потрошње и на тај начин ослободили дио енергије.

“Када је у питању Електропривреда Републике Српске у овом моменту је актуелно у изградњи или припреми 6 објеката у хидро, солар или вјетру. То је Соларни парк Зупци који ће бити највећи у државном власништву на Балкану. Пројекат се реализује са мађарском компанијом. Вјетропарк Хргуд, Хидроелектрана Дабар, Хидроелектрана на горњој Дрини, Хидроелектрана Бистрица и Хидроелектрана Мрсово”, каже Таминџија.

Додаје да се прије неколико дана добила концесија за изградњу Хидроелектране Билећа.

“Завршетком хидроелектрана Дабар и Билећа биланс садшањег ХЕТ- ће се увећати преко 50 одсто”, поручује Таминџија.

Када је у питању соларна електрана на Зупцима, Таминџија каже да је пројекат замишљен у три фазе.

“У коначници инсталисана снага све три фазе је око 200 мегавата. Значајно је да ће бити у власништву Електропривреде јер у Херцеговини сада имате огроман простор, можда и до 1000 мегавата под соларним системима гђе су дате концесије”, прича Таминџија.

Када је у питању профит од продаје електричне енергије подсјећа да у БиХ раде три електропривреде и да је Електропривреда Републике Српске извезла нешто испод вишешегодишњег просјека због суша и испада термоелектрана.

“ХЕТ је остварио значајне бенефите покривајући ове испаде, јер Електропривреда Републике Српске и Република Српска би дали значајне новце да у тим моментима није било производње из акумулације која је држала сигурност система. Извоз није био већи од вишегодишњег просјека али финансијски обим због наглог скока цијена је значајно већи”, појашњава он.

Осврћући се на тренутну производњу и хидролошку ситуацију, Таминџија каже да је хидролошка ситуација тренутно добра у цијелом систему. Проточне хидролектране имају воде и акумулације су на завидном нивоу што је гарант да ће Елкропривреда на љето имати уредно снабдијевање свих потрошача.

Таминџија подсјећа да је Херцеговина подручје са великом количином падавина и да је уз то изграђена акумулација која је апсолутно одржива и гђе нема губитака а која је капацитета милијарду и 300 милиона кубика воде.

“Када ви ту акумулацију напуните и уколико домаћински њом располажете то је резултат. Били су изазови прошле године да продате електричну енергију по 700, 800 или 900 еура по мегават сату, али ми смо чували енергију за наше потрошаче да би осигурали безбједност. Када сад узводно направимо још акумулацију Хидроелектране Дабар на подручју општине Невесиње онда ћемо повећати додатно тај акумулациони простор. Завршени хидроенергетски систем Требишњице ће бити квалитативно најјачи систем у Европи”, рекао је Таминџија.

На крају поручује да је Република Српска и цијели регион поднијели терет кризе и нису је пребацили на грађане када је у питању цијена електричне енергије, те да нове инвестиције обећавају само још боље резултате и бољу будућност.

РТРС